Сен Дије де Вогез

Из пројекта Википедија

**Сен Дије де Вогез**
Држава	Француска
Регион	Лорена
Департмaн	Вогез
Положај	48° 17' ширина 6° 57' дужина
Површина	46,15 km²
Популација (1999) - број становника - густина	29 569 489 становника/km²
Поштански код	88100
Код INSEE	88413

Сен Дије де Вогез (фр: Saint-Dié-des-Vosges) је насеље и општина у Француској у региону Лорена, у департмaну Вогез налази 61 километар североисточно од Епинала. Смештен је сливу реке Мерте и окружен је пошумљеним брдима. По подацима из 1999. године у општини је живело 22.569 становника, а густина насељености је износила 489 становника/km².

[уреди] Економија

Град је профитирао од досељавања Алзашана након Француско-пруског рата (1870-1971), а његова индустрија укључује предење и ткање памука, бељење, извлачење жица, металску индустрију и израду чарапа, разних врста радова од дрвета, апарата и производа од гвожђа.

[уреди] Историја

Положај места

Сен Дие је настао око манастира који је основао Деодатум Неверски, који је се одрекао својг епископског звања да би се повукао у ово место. Међу онима који су носили звање градоначелника у били Ђовани де Медичи, затим папа Лео X и неколико принчева из војводства Лорена. Међу привилегијама које је уживало је било ковање новца.

Иако су заједно радили на изградњи градских зидина, свештеници и војводе Лорене су ускоро постали ривали око власти над Сен Диеом. На крају 15. века једна од првих штампарија у Лорени је основано у Сен Дијеу. Оснивање градског већа 1628. и успостављање бискупије 1777. која је присвојила део њихових духовних надлежности је значајно допринела у смањивању утицаја свештенства, а са Француском револуцијом они су потпуно нестали.

1507. немачки картограф Мартин Валдсимилер је направио у Сен Дијеу глобус и велику мапу света које су прве носиле име ”Америка”.

Сен Дијевкса бискупија је основана 1777, али је укинута од стране Свете Столице према конкордату са Наполеоном, а обновљена је 1822.

[уреди] Особине

катедрала у Сен Дијеу

Град, чије је део изграђен у истоветном стилу након пожара из 1757. је увелико грађен од црвено пешчара. Његова катедрала има романску лађу (12. век) и готски хор; улаз од црвеног камења датира из 18. века. Диван манастир (13. век), који има камену говорницу, упоредљиву са оним у Пети-Еглис или Нотр-Даму, је добро очуван примера романске архитектуре.

Градска кућа садржи позориште, библиотеку са неким важним рукописима и музеј антиквитета. Ту је и споменик Жилу Ферију, који је рођен овде 1832.