Транссибирска железница
Из пројекта Википедија
Транссибирска железница (рус. Транссибирская магистраль, Транссиб) је мрежа железница која спајају Москву и Европски део Русије са Руским далеким истоком, Монголијом, Народном Републиком Кином и Јапанским морем.
Главна траса железнице саобраћа између Москве и Владивостока преко Сибира. Железница је дугачка 9.288 km и грађена је између 1891-1916. године. Протеже се на преко 8 временских зона и потребно је седам дана да се пређе цела дужина железница, што је чини трећом железницом по дужини на свету, после Доњецк-Владивосток и Москва-Пјонгјанг.
Друга траса, Трансманџурска железница, која иде успоредно са Транссибирском и која иде скроз до Тарскаје (око 1.000 km источно од Бајкалској језера). Од Тарскаје, Трансманџурска железница иде југоисточно ка Кини и продужава до Пекинга.
Трећа траса, Трансмонголска железница, која се састоји из Транссибирске трасее до Улан Удеа на источној обали Бајкалског језера. Од Улан Удеа Трансмонголска железница продужава јужно ка Уланбатору и Пекингу.
Четврта траса је завршена 1991, после скоро пет деценија споре изградње. Под називом Бајкалскоамурска железница (БАМ), протеже се од Транссибирске линије код Бајкалског језера, ка Пацифику.
Садржај |
[уреди] Идеја за изградњу
[1] Прва идеја за изградњу железнице кроз Сибир јавила се изградњом железнице Москва-Санкт Петербург у тадашњој царској Русији. Прва деоница железнице је изграђена између града Иркутска и Чите, пролазећи долином реке Амур до Пацифика. Пре 1880. године врх државе није подржавао пројекте за изградњу, због компликоване бирократије и страха од финансијског губитка које би железница могла направити. Пројекат од америчког инжењера В. Колинса је одбијен од централне власти, због покушаја власти да спречи утицај Британаца и Американаца у Сибиру. До 1880. пуно је пројеката одбијено за изградњу железнице. Ово је забрињавало власт јер је била јасна потреба изградње железнице између централне Русије и Сибира.
Израда пројекта је трајала скоро десет година, а пројектанти су морали да се боре са притисцима да смање трошкове изградње, на пример: да уместо мостова поставе трајекте преко река и слично. Али пројектанти су остали одлучни да изграде целу трасу железнице, без прекида.
За разлику од приватних пројеката да се железницом споје постојећи градови, Транссибирска железница није имала такав приоритет. Да би сачували новац и умањили спорове са власницима земље, одлучили су да железницу поставе изван градова. Тако је железница постављена 70 km на југ од највећег сибирског града Томска и тако је смањена повезаност градова са железницом.
[уреди] Изградња
Владивосток је основан 1860, и већ до 1880 претворио се у велики лучки град. Једини недостатак је била ефикасна повезаност града и истока Русије са европским делом државе. Сергеј Вите, тадашњи министар финансија, је био задужен за надзор изградње железнице која је почела 1891. године.
Слично као код изградње прве трансконтиненталне железнице у САД-у, руски инжењери су почели изградњу са оба краја ка средини трасе. Железница се од Владивостока простирала северно, поред обале реке Усури до Хабаровска на реци Амур. Тај део железнице се звао Усури железница.
Са друге стране, 1890, саграђен је мост преко реке Урал, којим је отворен нови пут ка Азији. Мост преко реке Об је саграђен 1898, као и мали град Новониколаевск, основан 1883. То место се касније претворило у велики Сибирски центар Новосибирск. Први воз је дошао до Бајлакског језера и града Иркутска 1898. године. Касније је завршен последњи део железнице, којим су спојена два краја, између Иркутска и Хабаровска преко Шилка и Амур реке.
На градњи железнице су били ангажовани осуђеници са острва Сахалин и из других места, као и руски војници. Једна од највећих препрека је била Бајкалско језеро, око 60 km источно од Иркутска. Језеро Бајкал је 640 km дугачко и преко 1.600 m дубоко. Пруга се завршавала са обе стране језера и купљен је специјални ледоломац из Енглеске да споји железницу док се не заврши део пруге поред јужне обале језера. Изградњом дела поред реке Амур на кинеској граници 1916, завршена је цела траса железнице.
Електрификација железнице је почела 1929 и завршена је 2002, као и могућност већег терета до 6.000 тона.
[уреди] Утицај железнице на регију
Изградњом железнице дошло је до развоја пољопривреде у Сибиру, где се јавила могућност извоза ка европској Русији и европским земљама спојивши, не само места око железнице, већ и територије и градове на рекама преко којих прелази пруга.
Сибирски пољопривредници су извозили доста јефтиније житарице на запад. Али због пољупривредника на западу, као и због тек почете реформе пољопривредног земљишта у Русији 1896, држава је увела тарифне баријере за житарице из Чељабинска, као и из Манџурије. Ова мера је променила начине извоза житарица, тако што су изграђени нови млинови у Алталу, Новосибирску и Томску, а многе фарме су прешле на производњу маслаца. Од 1896 до 1913, Сибир је извозио око 502.000 тона житарица и брашна годишње.[2]
Транссибирска железница је остала главна саобраћајница унутар Русије. Око 30% руског извоза се транспортује преко ове пруге. После распада СССР-а и отварање граница Русије, железница је постала популарна за стране туристе, али и за Русе.
Данас транссибирска железница превози око 20.000 контејнера годишње у Европу, укључујући и 8.300 контејнера из Јапана. Ово је ипак мали број, узимајући у обзир да Јапан извози у Европу око 360.000 контејнера годишње. Руско министарство транспорта очекује да ће број контејнера за Европу повећати на 100.000 до 2005. са око 120 возова на дан. Овим растом иде и потреба да се на деловима деоница са једном траком пруге поставе дупле трачнице пруге.
[уреди] Траса пута
[уреди] Транссибирска
| Назив станице | km | Московско време (UTC+3) |
Прелазак преко реке/планине |
| Москва | 0 | 0 | |
| Нижни Новогорд | 442 | 0 | Волга |
| Перм | 1.436 | +2 | Река Кама |
| граница између Азије и Европе | 1.777 | +2 | |
| Екатеринбург | 1.816 | +2 | Урал |
| Омск | 2.712 | +3 | Река Иртиш |
| Новосибирск | 3.335 | +3 | река Об |
| Краснојарск | 4.098 | +4 | река Иртиш |
| Иркутск | 5.185 | +5 | Бајкалско језеро |
| Улан Уде | 5.642 | +5 | |
| раздвајање Трансмонголијске железнице |
5.655 | ||
| Чита | 6.199 | +6 | |
| раздвајање Трансманџуријске железнице |
6.312 | ||
| Кхалаборск | 8.521 | +7 | Амур река |
| Владивосток | 9.288 | +7 | Јапанско море |
[уреди] Трансмонголијска
| Назив станице | km | * |
| раздвајање од Трансибирске железнице | 5.655 | |
| Наушаки | 5.895 | Руска граница |
| Сухбатар | 5.921 | Монголијска граница |
| Улан Батор | 6.304 | |
| Зимин Уд | 7.013 | Монголијска граница |
| Ерлиан | 842 (од Пекинга) | Кинеска граница |
| Датонг | 371 (од Пекинга) | |
| Пекинг |
[уреди] Трансманђуријска
| Назив станице | km | * |
| раздвајање од Трансибирске железнице | 6.312 | |
| Забаикалск | 6.661 (од Москве) | Руска граница |
| Манзхоули | 2.323 (од Пекинга) | Кинеска граница |
| Харбин | 1.388 од (Пекинга) | |
| Пекинг |
[уреди] Референце
- Томас Брин (2003). The Trans-Siberian Handbook (6th Ed). Trailblazer. ISBN 1873756704
- ^ Према делу кљиге: Problem Regions of Resourse Type: Economical Integration of European North-East, Ural and Siberia. / Managing editors: V. V. Alexeev, M. K. Bandman, V. V. Kuleshov — Novosibirsk, IEIE, 2002. ISBN 5-89665-060-4
- ^ Храмков А. А. Железнодорожные перевозки хлеба из Сибири в западном направлении в конце XIX — начале XX вв. // Предприниматели и предпринимательство в Сибири. Вып.3: Сборник научных статей. Барнаул: Изд-во АГУ, 2001.
Khramkov A. A. Железнички транспорт житарица из Сибира на запад за време краја XIX — почетком XX века. // Entrepreneurs and Business Undertakings in Siberia. 3rd issue. Збирка научних чланака. Барнаул: Издаваштво државног универзитета у Алталу, 2001. ISBN 5-7904-0195-3
