Фернандо Алонсо
Из пројекта Википедија
Садржај |
[уреди] Фернандо Алонсо Дијаз
Фернандо Алонсо Дијаз возач је Формуле 1. Рођен је 29. јула 1981 године у Овиједу у Шпанији, а тренутно живи у Оксфорду. 25. септембра 2005 . године освојио је титулу светског првака и са 24 године и 59 дана старости постао најмлађи шампион у историји Формуле 1 оборивши дотадашњи рекорд који је држао Емерсон Фитипалди. Тога дана и Михаел Шумахер (нем. Michael Schumacher) морао је да му препусти победничко постоље које је држао последњих 5 узастопних сезона. Такође је постао први Шпанац који је освојио прво место у категорији возача.
[уреди] Детињство и пут ка Формули 1
Фернандов отац Хосе Луис, аматерски картинг возач желео је да пренесе своју страст према картингу на своју децу, и својеручно је направио мали аутомобил који је личио на болид Формуле 1 али са погоном на педале. Он је био намењен старијој, осмогодишњој Лорени али она није показивала интересовање за овакав спорт. Међутим њен трогодишњи брат ватрено је прихватио овај такозвани болид. Фернандов одлучан, такмичарски дух био је очигледан још од раног детињства, и тако је почео да се такмичи у картингу широм Шпаније. Иако је читава породица потпуно подржавала његов хоби у ком је из дана у дан постајао све успешнији, његов напредак захтевао је стална улагања која је било све теже финансирати. Било је тешко стећи спонзоре и Фернандо је био свестан да једино трудом и победама може стећи финансијску подршку. И побеђивао је скоро сваку трку коју је возио иако је редовно био најмлађи. Године му никада нису представљале препреку и лако је освојио три шпанске картинг титуле и то 1994, 1996 и 1997. На европском картинг првенству освојио је друго место и са својих 15 година 1996. постао светски јуниор картинг шампион.
Године 1999. начинио је корак ка Формули 1 возећи шпански Нисан Open series, у чему му је помогао тадашњи возач Минардија Адријан Кампос (шп: Adrian Campos). Са својих 18 година постао је шампион ове серије што му је помогло да се 2000. године потпуно приближи формули 1 возећи Формулу 3000. Победа на легендарној стази Spa-Francorchamps обезбедила му је четврто место у шампионату формуле 3000 и тада је био спреман да оствари своје снове и седне у болид формуле 1 већ идуће 2001. године.
[уреди] Каријера возача Фомуле 1
Фернандо Алонсо често је био именован за неследника Михаела Шумахера. Уистину млади Шпанац поседује неке од Шумахерових најимпресивнијих атрибута. Један је од неколико возача који је способан предводити сваки круг у трци и има редак дар да и поред значејних проблема ређа најбрже кругове на стази. Уз то има и сјајан смисао за хумор због чега га многи зову "Магични Алонсо". За разлику од осталих возача често је насмејан и подсећа да је све то ипак само део игре и да је Формула 1 на крају крајева само спорт.
Године 2001. дебитовао је возећи своју прву трку на аустралијском гран прију у болиду Минардија који није био толико конкурентан. Као што је и било очекивано није освојио ниједан бод у тој сезони али је свакако одрадио крупан посао јер је ипак био далеко изнад свог много искуснијег клупског колеге.
Године 2002. његов возачки таленат одвео га је у тим Реноа где је постао тест возач.
Флавио Бријаторе, један од челника тима Рено Формула 1 2003. године поставио га је за возача. Са много бољим болидом од онога са којим је започео своју каријеру у Минардију већ након две трке за Рено, Алонсо је постао најмлађи возач који је икада освојио пол позицију (на малезијском гран прију), а потом и најмлађи возач који је икада победио у трци у Формули 1 и то на мађарском гран прију исте године. На крају сезоне са 55 поена и 4 подијума завршио је на солидном шестом месту.
Сезону 2004. и даље је наставио уз тим Реноа али болид R24 је био врло "тежак" за вожњу. Почетак сезоне није му донео велике резултате, а у последње три трке те сезоне остао је и без свог клупског колеге Јарна Трулија који је потписао уговор и почео да вози за Тојоту. Иако није имао победа Алонсо се 4 пута попео на подијум, освојио 59 поена и заузео четврто место у укупном пласману, што му је тад био и највећи успех у каријери. Након тога његов успех изазвао је у Шпанији тзв. "Алонсоманију". Наиме постао је славан попут играча Реал Мадрида. Ипак овог Шпанца са шармантним осмехом више привлачи миран, тих живот у британском студентском граду Оксфорду.
У сезони 2005. задржао се у тиму Реноа с тим да је његов нови клупски колега био Ђанкарло Физикела (ит. Giancarlo Fisichella). Те сезоне Рено је направио много конкурентнији болид. Алонсо је након трећег места на првој трци два пута узастопно победио и то у Малезији и Бахреину. Али то је такође пробудило пажњу људи из Мекларена (енг. Мc Laren Mercedes). Иако многи сматрају да су Мекларенови болиди били много бољи ипак овај тим са своја два возача Кимијем Раиконеном (фин. Kimi Matias Räikkönen) и Хуан Паблом Монтојом (шп: Huan Pablo Montoya) није имао среће, што је Алонсо искористио на најбољи могући начин.Након дуге и врло неизвесне борбе са Кимијем након 17. трке у сезони у Бразилу Алонсо је постао не само шампион те сезоне, већ и најмлађи шампион у историји Формуле 1 и своје је име уписао међу великане овог спорта. Али то није крај — својом победом зауставио је и петогодишњег првака Михаела Шумахера и уз све то проглашен и за најбољег спортисту године. Дакле сезону је завршио на првом месту са 7 победа, 6 пол позиција и 133 бода.
Годину 2006. Алонсо започиње победом на првој трци сезоне у Бахреину, испред Михаела Шумахера и Кимија Раиконена. На следећој трци у Малезији осваја друго место, а у Аусралији бележи другу победу у сезони. По доласку Формуле 1 у Европу, Алонсо осваја два друга места на прве две трке на европском тлу, иза Михаела Шумахера. Потом креће доминација Реноа и Алонса и 4 победе на следеће 4 трке. Након 9 трка Алонсо је имао 6 победа и чак 84 бода од могућих 90. Међутим, после трке у Канади, Рено губи примат од Ферарија а Алонсо до велике награде Мађарске није успео да победи. У Мађарској је Алонсо по киши возио сјајно, имао сигурних 10 бодова али је због грешке механичара морао да одустане. У Турској је Алонсо био други, а у Италији је због експлозије мотора морао да одустане тако да се његова предност у односу на Шумахера потпуно истопила и са 25 бодова пала на свега 2 бода. У Кини је Алонсо поново имао проблема са механичарима и тако морао да се задовољи другим местом иза Шумахера, који је потом преузео вођство у генералном пласману, због већег броја победа. Али у Јапану је Михаел Шумахер због експлозије мотора морао да одустане тако да је Алонсо победио по први пут од ВН Канаде и тако стекао великих 10 поена предности пред последњу трку у сезони. Сигурном вожњом Алонсо осваја друго место у Бразилу и тако осваја другу шампионску титулу са само 25 година. Уједно се тако и опростио од Реноа после 5 година прводених у француском тиму.
[уреди] 2007
Фернандо Алонсо је 19. децембра 2005. објавио да ће од 1. јануара 2007. возити за екипу Мекларена. Алонсо је својом шампионском титулом донео Мекларену број 1 за сезону 2007 и покушаће да донесе Мекларену прву титулу од 1999. године. Алонсо је потписао уговор на 3 године. Прву победу за нови тим, 16. у каријери, остварио је на другој трци сезоне у Малезији.
[уреди] Статистике
- Број гран прија - 90
- Број финиша - 67
- Број финиша на подијуму - 39
- Број финиша са бодовима - 57
- Број победа - 16
- Број пол позиција - 15
- Број најбржих кругова - 8
[уреди] Спољашње везе
Зваичан веб сајт Фернанда Алонса
| Возачи Формуле 1 у 2006. години | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Рено | МекЛарен | Ферари | Тојота | Вилијамс | Хонда | Ред Бул | BMW | MF1 | STR | Aguri | |
| 1 Алонсо 2 Физикела |
3 Раиконен 4 Де Ла Роса |
5 М. Шумахер 6 Маса |
7 Р. Шумахер 8 Трули |
9 Вебер 10 Розберг |
11 Барикело 12 Батон |
14 Култард 15 Клајн |
16 Хајдфилд 17 Кубица |
18 Монтеиро 19 Алберс |
20 Liuzzi 21 Спид |
22 Сато 23 Ide |
|
