Црвено море

Из пројекта Википедија

Координате: 20° 9′ 19" СГ Ш, 38° 38′ 49" ИГД

Локација Црвеног мора

Сателитски снимак Црвеног мора

Јужни део Црвеног мора и Баб-ел-Мандеб

Црвено море (арапски البحر الأحمر ал-Бахр ал-Ахмар; хебрејски ים סוף Јам Суф) је залив на северу Индијског океана између Африке и Азије. На северној ивици мора се налази Суецки канал, полуострво Синај и Акабски залив. Јужни руб мора чини Баб-ел-Мандеб који га дели од Аденског залива. Море је око 1.900 km дугачко, а максимална ширина је 300 km. Максимална дубина морског дна је 2.500 m, а просечна дубина је 500 m. Површина мора је 450.000 km². Средња дубина мора износи 437 m, а салинитет 37–42‰.

[уреди] Државе са којима се граничи

Северна обала:
Западна обала:
- Судан
- Египат
Источна обала:
- Саудијска Арабија
- Јемен
Јужна обала:
- Џибути
- Еритреја

[уреди] Градови и насеља

Списак градова и насеља на обали Црвеног мора: Асаб عصب , Масава مصوع , Хала'иб حلايب , Марса Аламمرسى علم , Порт Судан بورت سودان , Порт Сафага ميناء سفاجا , Хургада الغردقة , Ел Сувејс السويس , Шарм ел Шеик شرم الشيخ , Дахабدهب , Ејлат אילת , Акаба العقبة , Џедахجدة , Ал Худајах الحديدة.

[уреди] Црвено море у Библији

У Старом Завету јеврејска реч преведена као ‘Црвено море’ обично се сматра да значи ‘Рогозно’ или ‘Мочварно море’; до промене у терминологији дошло је још у Септуагинти (LXX) или Вулгати, али не постоји никакво задовољавајуће објашњење. У неким случајевим чини се да се тај назив односи на Суецки залив (нпр., 2 Мој 10,19), а у другим на Акабски залив (нпр., 1 цар 9,26). Међутим, употреба овог назива да би се означило место где су Израиљци прешли преко мора што је забележено у Мој 14 и 15, била је често повод расправа. Неки старији научници сматрају да се овде мислило или на Суецки или на Акабски залив; однедавно многи критичари сматрају да се излазак догодио у северном делу, можда у источној области Делте Нила, или на јужном продужетку данашњег језера Мензалех, једној лагуни близу Средоземног мора. Прелазак Црвеног мора означио је крај израиљског ропства у Египту, те се стога сматра прекретницом у њиховој судбини (нпр., Пс 66,6; 78,53; 114,3). У Новом Завету (1 Кор 10,2) сматра се прасликом хришћанског крштења.