Хебрејски језик
Из пројекта Википедија
Хебрејски језик (עִבְרִית [иврит]) |
|
---|---|
Говори се у: | Израелу. |
Регија: | Израел и другде |
Укупно људи који говоре Хебрејски : | 4,5 милиона |
Рангиран по броју људи који га говоре у свету: | (није у првих 100.) |
Језичка група: Класификација: |
Афро-Азијски Семитски |
Статус језика | |
Званични језик у: | Израелу |
Регулисан од: | Академија Хебрејског језика |
Кодови и шифре Хебрејског језика | |
ISO 639-1 | he |
ISO 639-2 | heb |
SIL | HBR |
Јеврејски језик (понекад називан хебрејски) је семитски језик афро-азијатске породице језика којим говори 6 милиона људи, углавном у Израелу, деловима палестинских територија, САД и у јеврејским заједницама широм света.
Корен потиче од класичног јеврејског језика, који је коришћен при писању Старог завета пре 3300 година. Јевреји су за њега користили израз לשון הקודש Lashon ha-Qodesh ("Свети језик"), јер су њиме писане свете књиге.
Већина научника се слаже да је након првог уништења Јерусалима од стране вавилонског краља 607. п.н.е. године класични јеврејски почео нестајати а наслеђивао га је мишнајског јеврејског и локалне верзије арамејског језика.
Након што се јеврејско становништво Јудеје под римском владавином почело смањивати, сматра се да је јеврејски у потпуности ишчезао из свакодневног говора око године 200. године. Но, остао је у употреби као писани језик кроз векове. Њиме су се писали не само верски, него и световни текстови као што су писма, пословни уговори, научни и филозофски списи, поезија итд.
Јеврејски је поновно ушао у свакодневни говор крајем 19. и почетком 20. века као модерни јеврејски језик. То је била последица настојања да се Јевреји прикажу као модерна нација, што није било лако постићи уз цели низ језика - арапски, јудезмо (ладино), јидиш, руски и други језици којима су се користиле различите јеврејске заједнице у свету.
Модерни хебрејски је године 1921. постао службени језик у британском мандату Палестине, а након тога и службени језик државе Израел. Јеврејско име за језик је עברית, Иврит (IPA: /ivʲrit/).
У Србији, почевши од 2006/07, на Наставно-научном одељењу у Панчеву Универзитета у Новом Пазару постоје и студије јеврејског језика и књижевности.