Шљивовица (пиће)
Из пројекта Википедија
Шљивовица (или Шљива), тип ракије, је јако и безбојно или жућкасто алкохолно пиће које се прави од шљиве. Као и свака ракија, прави се тако што долази до врења комине (кљука, цефре, џибре), а онда и његове дестилације. Ракија се добија путем дестилације у казану за печење ракије при чему се два пута дестилише. После прве дестилације се добија тзв. "мека" ракија а после друге дестилације "препеченица". Мека ракија се користи за кување "Шумадијског чаја" а препеченица као пиће.
Ово пиће је настало на просторима Србије, а име је изведено из српске речи шљива. Производња је концентрисана у Србији и Републици Српској.
Шљивовица се такође производи у Бугарској, Хрватској, Чешкој, Словачкој, Пољској, и Румунији. У много мањој мери шљивовица се производи и у Аустрији, Немачкој, Италији...
Шљивовица је национално пиће Србије, где око 70% приноса шљиве (просечно 424.300 тона годишње) одлази у њену производњу. Садржај алкохола (етанола) код меке ракије износи око 5 процената док код препеченице може да варира од 40 до 70 процената. Шљивовица, као и неке друге ракије, се често држи у дрвеним (храстовим) бурадима ради боље ароме и боје (златно браонкаста). За разлику од вина не тражи посебан надзор и што дуже стоји тим је боља. Свака ракија, па и ова, је предвиђена да се пије из специјалних малих чаша (од 0,3 до 0,5 dl) или специјалних малих флашица које се у Србији зову чокањи (или чокањчићи), а у Војводини фићок (фићуци).
Додавањем лековитих трава и других плодова добијају се ракије под именом траварица, клековача...
