Тајланд

Из пројекта Википедија

Координате: 6°-20° СГ Ш, 97°-105° ИГД

Тајланд, службено Краљевина Тајланд је држава у југоисточној Азији. На југу излази на Тајландски залив, део Јужног кинеског мора. Граничи на западу са Мијанмаром, на северу и истоку са Лаосом, на истоку са Камбоџом и на југу са Малезијом.

Садржај 1 Географија 2 Историја 3 Становништво 4 Привреда

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Тајланда.

Планине заузимају северни и западни део земље (највиши врх је Интханон, 2.565 м). На североистоку се налази брежуљкаста узвисина Корат коју река Меконг дели од Лаоса. Средишњи део земље заузима широка долина реке Чао Праја. Долина је језгра тајландске државе; овде живи већина становништва. Тајланду припада и северни дио Малајског полуострва.

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Тајланда.

Прво домаће краљевство било је Сукотаи које се почетком 13. века осамосталило од Кмерског Царства. Теравада будизам проглашен је тада државном религијом. Од средине 14. века до 1767. доминирало је краљевство Ајутхаја, а након пораза од бурманских снага тајландску државу је 1769. поново ујединио краљ Таксин. Његов генерал Чакри преузео је престо 1782. и основао династију из које потиче и данашњи краљ.

У доба колонијалних освајања европских сила у 19. веку Тајланд је успео очувати независност, иако се обично сматрао делом британске интересне сфере. Након државног удара 1932. постао је уставна монархија, а на власти су се углавном смењивале војне владе. У доба Другог светског рата Тајланд је, настојећи искористити слабост поражене Француске, године 1940. због граничних спорова водио рат са вишијским снагама у Индокини. Сукоб је завршио тајландским поразом, али је Тајланд убрзо постао јапански савезник, па је његова територија кориштена у јапанским походима на Малају и Бурму. Након капитулације Јапана године 1945. није окупиран због подршке САД-а које су требале поузданог антикомунистичког савезника у југоисточној Азији. Након крвавих студентских немира 1970-их у Тајланду су започеле реформе у смеру демократизације. Политички стабилна цивилна влада формирана је 1992. Био је погођен Азијском финансијском кризом 1997. Валута је девалвирала више од два пута. Тајланд је свој савез са САД потврдио учешћем у Рату против тероризма, али је и сам постао бојиште због исламистичке побуне на југу земље.

[уреди] Становништво

За више информација погледајте Демографија Тајланда.

Већину становништва чине етнички Тајланђани чији је језик члан тајске језичне групе (сродан лаошком) и који су углавном будисти. Осим њих, у земљи живи и велик број Лаошана концентрисаних у североисточном делу земље. Бројна кинеска заједница има велик утицај у привредном животу земље. На северу живе планински народи, међу којима се истичу Хмонг и Карен.

[уреди] Привреда

За више информација погледајте Привреда Тајланда.

У последње две деценије тајландска привреда је забележила једну од највећих стопа раста на свету, са прекидом у доба азијске финансијске кризе 1997. – 1998. Извоз индустријских производа, посебно електронике, одеће и обуће, возила, намештаја, хране, пластике и играчака чини око 60% БДП-а. Све је важнији и туризам. БДП је у 2004. био 8.100 УСД по становнику, мерено по ППП-у.