Долазак Срба на Балканско полуострво
Из пројекта Википедија
Почетак насељавања Срба на Балкан и његов ток не можемо са сигурношћу датирати. Што због непостојања прецизних извора из тог времена, што због чињенице да не знамо са сигурношћу одакле су кренули на Балкан,али можемо рећи да интензивно почиње већ у првим деценијама VII века.
[уреди] Проблем положаја Беле Србије
 |
За више информација погледајте Бела Србија. |
Постојбина Срба, по Порфирогениту, је Бела или Некрштена Србија односно Бојка, за коју цар каже да се налази са оне стране Турске, како је цар називао Мађарску државу створену пола века пре писања његовог дела због припадности Турској групи народа, и поред Беле или Некрштене Хрватске.
Како су, гледано из Цариграда, и Берлин и Новгород са оне стране Турске јасно је да су северни ободи Панонске низије чинили крање јужне делове Беле Србије. Пошто нам је познато да је Бела Хрватска обухватала јужну Пољску и Моравску, остаје само питање да ли се Бојка налазила на:
или
- истоку на простору бивше Аустроугарске провинције Галиције(Галич), која се простирала на територији северозападне Украјине.
[уреди] Долазак на Балкан
Станојевић почетак интензивног насељавања Срба на Балкан смешта у 602.годину када из градова на Сави и Дунаву Византија повлачи војне посаде, што омогућава несметан прелазак великог броја Варвара из Панонске низије на територију Царства. Ова година би имала основа уколико се Бела Србија налазила источно од Беле Хрватске, па би најкраћи, а уједно и најлакши пут, водио преко Панонске низије.
Ако претпоставимо да се Бела Србија налазила западно од Беле Хрватске највероватнији пут Срба на Балкан ишао би линијом Праг – Љубљана одакле им је пут на Балкан отворен. Овоме у прилог иде сигурно и забелешка Павла Ђакона, да је Византија 611.године претрпела велики пораз од Словена у Истри. Ти Словени су врло вероватно били Срби, тако да ступање, односно почетак насељавања Срба на Балкан можемо сместити у 611.
У својим аналима Исидор из Севиље је забележио да су Словени заузели Грчку у време када су Персијанци заузели Сирију и Египат. На основу других историјских извора знамо да су Персијанци 611.године започели а 619.године завршили заузимање Сирије и Египта, па тако долазак Срба на Пелопонез можемо сместити у 619. То није био крај,већ напротив почетак насељавања Срба и других Словена на Балкан и они су убрзо преплавили Царство.
 |
| Српске области на Балкану |
| У Приморју |
| У Залеђу |
[уреди] Српске области на Балкану
|
За више информација погледајте Српске области на Балкану. |
Према Константину Порфирогениту Срби су населили простор од Цетине до Бојане док је северну границу њихових насељавања чинила Сава односно Дунав.Границу између Срба и Хрвата чине жупе:
- Имота,
- Цетина,
- Ливно
- Плива
које су у саставу Хрватске.
Најсевернија приморска област коју су населили Срби била је Неретвљанска од Цетине до Неретве са острвима Хвар,Брач,Корчула и Мљет.Од Неретве до Дубровника простирало се Захумље,док се од Дубровника до Боке Которске простирала Травунија са Конављем,док је најјужнија област насељена Србима Дукља од Котора до Бојане.Границу приморских области према унутрашњости чинила је вододелница Дунава(односно Црног мора) и Јадранског мора.У унутрашњости се простирала област коју Порфирогенит назива Србија која се простирала између долина река Врбаса и Ибра и у њеном саставу налази се Босна.
