Концентрациони логор

Из пројекта Википедија

Концентрациони логор је врста затвора која је створена за политичке противнике, припаднике појединих етничких или религијских група, цивила из критичног војног подручја или било коју групу људи. Концентрациони логори најчешче се стварају током рата, и затвореници налазе се у притвору најчешче без појединачног судског процеса, већ по неким ширим кртеријумима.

[уреди] Историја

Први концентрациони логор појавио се за време Трећег кубанског рата за независност (1895-1898), када је шпански војни гувернер Валеријано Вејлер наредио присилно исељавање и затварање сељака и њихових породица са подручја где су деловали кубански побуњеници. Због лоших услова и претрпавања умрло је много затвореника.

Британци су користили концентрационе логоре за време Бурског рата (1899-1902), у којима су затварали жене и децу у 31 логора широм Јужноафричке Републике. Због лоших услова живота у логорима и слабе исхране умрло је преко 28,000 жена и деце. Током Другог светског рата обе стране држале су концентрационе логоре, но Силе Осовине користиле су концентрационе логоре за масовно истребљивање непожељних етничких скупина (нпр. Јевреји, Роми, Словени), као и политичких непријатеља. У многим случајевима концентрациони логори у нацистичкој Немачкој били су радни логори у којима су затвореници радили као робови.