Срби у Мостару
Из пројекта Википедија
|
Срба у општини Мостар, по попису из 1991. године, је било 23.846 (18,83% становништва), а у самом граду Мостару 14.142 (18,64%). Данас, послије рата у Босни и Херцеговини, мало их је остало у граду. Већина се одселила а повратника је врло мало. Према процјенама федералног завода за статистику федерације Босне и Херцеговине из 2003. године, Срба у Мостару има 3.644.
Садржај |
[уреди] Историја
[уреди] Култура
Пјевачко удружење „Гусле“ основано је у Мостару 18. децембра 1888. Имало је око 50 оснивача, а за предсједника је изабран Јово Р. Шола.
Часопис „Зора: Часопис за забаву, поуку и књижевност“ (познатији као Зора) излазио је од 1896. године.
[уреди] Видовдански покољ
На Видовдан 1941. године усташе су хапсиле и убијале мостарске Србе, међу њима и знамените личности као и свештенике. Око 30 Срба бачено је у јаму изнад Читлука, 10 km од Мостара. [1][2][3]
Усташе су побиле и цијело братство манастира Житомислића и бациле у Видоњску јаму, на десној обали Неретве. Крајем 1941. године манастирске конаке су запалили усташе и Немци, пошто су претходно опљачкали ризницу, архиву и библиотеку.
У јуну 1992. године Хрвати су спалили и уништили исти манастир.
[уреди] Цркве
Током рата у Босни и Херцеговини, 1993. године, хрватски ексремисти су уништили Саборну цркву Св. Тројице и Цркву Рођења Пресвете Богородице (познате и као Нова и Стара православна црква), које датирају из средине 19. вијека. [4][5]
[уреди] Знамените личности
Међу знаменитим Србима који су рођени или су живјели у граду су:
Јован Дучић, Владимир Ћоровић, Светозар Ћоровић, Алекса Шантић, Смаил-ага Ћемаловић, Осман Ђикић, Сергеј Трифуновић, Душан Бајевић и Перо Зубац.
[уреди] Види још
[уреди] Извори
- ^ Архив Југославије, ЗКРЗ БиХ, инв. бр. 55.802 & 55.325
- ^ Архив Херцеговине, фонд Окружног суда у Мостару, бр. Ко. 248/1946
- ^ Споменица Мостара 1941-1945
- ^ ICTY indictment against the Croat Herzeg-Bosnia leadership, Statement of the Case, Article 27, 2003.
- ^ Prof. Michael Sells' page documenting the destruction
