Торлачки дијалект

Из пројекта Википедија

Географски распоред торлачких дијалеката у оквирима српског и хрватског језика (Крашовани у румунском Банату и Јањевци на Косову). Иако се торлачким дијалектом говори и у оквирима македонског и бугарског језика, ти говори овде нису приказани

Торлачки дијалект је име за дијалект који се говори у јужној и источној Србији, северозападној Македонији (Кратово-Куманово) и западној Бугарској (Белоградчик-Трн-Брезник). Неки лингивсти га класификују као друго наречје српског језика (поред штокавског наречја). У Бугарској, ови дијалекти се сматрају за западне бугарске дијалекте. Торлачки дијалект није стандардизован, а поједини његови поддијалекти доста се међусобом разликују у неким особинама.

[уреди] Класификација

Неки српски и хрватски лингвисти (као што су Милан Решетар, Павле Ивић и Далибор Брозовић) класификују Торлачки дијалект као староштокавски дијалект, при чему га називају именом "Призренско-тимочким дијалектом" [1], јер неки поддијалекти овог дијалекта користе речцу шта са тим значењем (што је особина коју имају и бугарски и македонски језик). Међутим, неки поддијалекти користе речицу кво (исто као и бугарско кво). Неки бугарски лингвисти (Стојко Стојков, Рангел Божков) сматрају Торлачки за бугарски дијалект и сматрају да торлачки треба класификовати ван штокавског говорног подручја.

[уреди] Напомене о говору

Како је стандардни српски језик заснован на источним дијалектима Херцеговине или екавском наречју северне Србије, стандардни македонски на централним и западним дијалектима у околини Прилепа, а стандардни бугарски на дијалект на централним и источним дијалектима у области Велико Трново, торлачки дијалект ни у једној земљи нема званични статус. Стога, стандардни торлачки дијалект не постоји. Може бити да је "најчистији" торлачки сачуван у Румунији где су Крашовани, мешавина првобитних домородаца и досељеника из Тимочке крајине (садашња Србија) избегли утицај стандардног језика који је настао са формирањем српске државе након пораза Турака. У свим осталим областима - словенским земљама - говор је под великим утицајем стандардног језика, нарочито у погледу нових речи и појава.

[уреди] Особине

Неке особине торлачког јасно показују како македонски језик постепено прелази у бугарски, који се оба преко њега уклапају у српски, редом на северозападу и западу.

[уреди] Речник

Основни торлачки речник дели већину речи са словенским кореном са српским, бугарским и македонским, али је током времена позајмио пуно речи из турског, румунског и албанског језика. Такође, сачувао је многе речи које су у стандардним језицима архаизми или речи са другачијим значењем. Као и друге црте, делови речника се разликује по поддијалектима, нпр. Крашовани не морају разумети Горанце.

[уреди] Падежни систем без инфлексије

Македонски и бугарски су једина два словенска језика код којих је комплетан синтетички падежни систем замењен аналитичким, где све именице имају један падеж (номинатив). Исти је случај и са торлачким; на северозападу, инструментал се спаја са генитивом. Локатив и генитив се спајају са номинатовом; даље на југ, инфлексија даље нестаје, а значење одређује члан.

[уреди] Губљење гласа /х/

Јединствена одлика македонског, торлачког и великог броја српских дијалеката када се пореде са осталим словенским језицима је да, технички, они немају фонему /х/. Глас х је резервисан углавном за позајмљенице, и топониме у Македонији. У Стандардном македонском, који је заснован на говору Прилепа, речи хиљада и хитно су иљада и итно.

[уреди] Самогласно /л/

Торлачки је на много места сачувао старо самогласно /л/, које, као и самогласно /р/ може без самогласника чинити слог. Ова особина се сачувала само још у чешком и словачком. У стандардном српском, хрватском и бошњачком, самогласно /л/ је постало /у/ и /о/. У Бугарском, пре њега је обично самогласник који се обележава са ъ. Нису сви торлачки поддијалекти сачували ову особину у потпуности, већ се она на неким местима и мења у [ə], [u], [ɔ] или [a].[2]

[уреди] Литература

Литература писана торлачким је ретка, јер овај дијалект никада није био званични језик ниједне земље нити њеног дела, а писменост ове области углавном се везује за православно свештенство, које је углавном писало црквенословенским.

Српски писац Борислав Станковић је доста користио торлачки у својим приповеткама, у којима је описивао животе људи у јужној Србији двадесетог века. Писац комедија Стеван Сремац, иако је рођен у Војводини, провео је део живота у јужној Србији, и његове приповетке Зона Замфирова и Ивкова слава говоре о менталитету и дијалекту ових људи.

[уреди] Референце

• Дијалекти источне и јужне Србије, Александар Белић, Српски дијалектолошки зборник, 1, 1905.
• Encyclopedia of the Languages of Europe, Glanville Price, Blackwell Publishing, p. 423.
• Language and Conflict: A Neglected Relationship, Dan Smith, Paul A Chilton - Language Arts & Disciplines, 1998, Page 59
• South Slavic and Balkan Linguistics, A. Barentsen, Rodopi, 1982
• Хрватска дијалектологија 1, Јосип Лисац, Golden marketing – Техничка књига, Загреб, 2003.
• The Slavonic Languages, Bernard Comrie, Greville G Corbett - Foreign Language Study, 2002, pp 382-384.
• Български диалектен атлас, Том 3. Югозападна България : Ч.1. Карти и Ч. 2. Статии, коментари, показалци / Под общата редакция на Стойко Стойков ; Отговорен редактор Кирил Мирчев. София, Издателство на БАН, 1974.
• Български диалектен атлас, Том 4. Северозападна България :Ч. 1. Карти и Ч. 2. Статии, коментари, показалци / Под общата редакция на Стойко Стойков ; Отговорен редедактор Иван Кочев. София, Издателство на БАН, 1980 (част 1); 1981 (част 2).

[уреди] Види још

• Балкански језички савез
• Штокавско наречје
• Горанци
• Јањевци
• Крашовани

[уреди] Спољашње везе

• Карта Павла Ивића штокавских дијалеката
• ((hr)) Чланак Јосипа Лисца
• Торлачка интернет страна