Аустралија
Из пројекта Википедија
Координате: 11°–44° ЈГ Ш, 113°–154° ИГД
| Мото: нема ¹ | |
| Химна: Advance Australia Fair ² | |
 |
|
| Главни град | Канбера |
| Највећи град | Сиднеј |
| Службени језик | енглески (de facto) |
| Краљица: | Елизабета II |
| Премијер: | Џон Хауард |
| Независност: | Од ВБ 1. јануар 1901. |
| Површина | |
| - Укупно | 7.741.220 km² (6.) |
| - Вода (%) | 1 |
| Становништво | |
| - 2006. | 20.555.300 (53) |
| - Густина | 2,6/km² |
| Валута | Долар (AUD) |
| Временска зона | UTC +8 до +11 |
| Интернет домен | .au |
| Позивни број | +61 |
| ¹ Претходни мото је био Advance Australia ² Краљевска химна је God Save the Queen |
|
Аустралија је по величини шеста држава на свету. На северу се, преко мора, граничи са Индонезијом, Папуа Новом Гвинејом и Источним Тимором и на југозападу са Новим Зеландом.
Аустралија је земља кенгура и коала, Абориџина и европских досељеника. Име Аустралија потиче од назива terra australis, што значи јужна земља.
Садржај |
[уреди] Историја
 |
За више информација погледајте Историја Аустралије. |
У старом и средњем веку у Европи се претпостављало да у јужним морима постоји копно које су средњовековни географи називали Непозната јужна земља, на латинском Terra australia incognita, па отуда и назив Аустралија.
Аустралија је удаљена и изолована од осталих континената. У односу на Европу Аустралија се налази на супротној страни Земљине лопте, с оне стране планете, па је за њу најудаљенији део света - пловидбеним путем преко Суеца удаљена је од Европе 20 000 km.
Први Европљани који су допрли до Аустралије били су Португалци и Шпанци крајем XVI века. Делимична истраживања њених обала обавио је холандски морепловац Тасман у XVII веку, по којем је острво Тасманија и добило назив. Али, Холанђани се, имајући велику колонију Индонезију, нису интересовали за искориштавање ове нове земље.
Године 1770. енглески морепловац Џејмс Кук испитао је обале Аустралије и прогласио је поседом Велике Британије.
Убрзо после истраживања Џејмса Кука основано је близу данашњег града Сиднеја прво насеље, у које су упућивани кажњеници из Велике Британије. Временом су почела да се оснивају и насеља слободног становништва - од осуђеника који су одслужили казне, од стражаре и официра који су завршили службу и од других досељеника из Европе, углавном Британаца. Први досељеници почели су да се баве сточарстовом, које не изискује много радне снаге већ само простране пашњаке. За мерино овце, које су довезене из Шпаније, простране степе показале су се изванредно погодним.
[уреди] Географија
|
За више информација погледајте Географија Аустралије. |
Аустралија
Престоничка
Територија
залив
аустралијски
залив
Пацифик
Обале су слабо разуђене и највећим делом су тешко приступачне.
Најтежи је приступ североисточној обали, поред које се налази Велики гребен (којег чине многи корални спрудови), дуг 2.000 km.
У рељефу се истичу три регије.
На истоку континента су громадне планине Аустралијски Кордиљери (Аустралијски Алпи, Плаве планине и друге), који се стрмо спуштају у ниже и уже приморје уз обалу Тихог океана, а благо према западу. У средишњем делу континента је Велика аустралијска низија, која око језера Ер прелази у депресију. У западном делу је Западноаустралијска висораван, висине 300-500 m, са које се местимично издижу громадне планине.
Климу већег дела Аустралије карактеришу суше и вечите оскудице воде, због чега у већем делу Аустралије нема већих река, а веома је сиромашна и биљним светом.
У Аустралији живи мноштво животиња које су на другим континентима давно изумрле. Такви су, на пример, сисарски торбари, којих има око 230 врста (кенгури, торбар-медвед, торбар-јазавац, торбар-вук, коала и други) затим кљунари, сисари који се легу из јаја.
[уреди] Становништво
|
За више информација погледајте Демографија Аустралије. |
Староседеоци континента су Абориџини. Сматра се да су се пре неколико хиљада годиха доселили на аустралијски континент из јужне Азије. Најпознатије племе је Питјантјаре. У доба насељавања првих Европљана (око 1788.), највише их је било на југоисточној периферији континента, где су услови за живот најповољнији. Досељеници из Европе су их затекли на нивоу каменог доба. Њихову основну делатност су чинили лов, риболов и сакупљање плодова, док сточарство и земљорадњу нису познавали. Европљани су их масовно протеривали и уништавали. Влада Аустралије,да би их сачувала од тоталног изумирања, оснива резервате у пустињским и саванским пределима. У тим резерватима они и данас живе на свој традиционални начин изоловани од цивилизације. Према подацима из 1981. Абориџина је на аустралијском континенту било свега 41.000, што је веома мало, када би упоредили са цифром од 400.000, колико их је било у доба доласка Европљана.
Проналазак злата у покрајини Вирџинија, означио је почетак *златне грознице* од 1850.-1860. године, што је условило долазак вликог броја страних колониста. Иако нису нашли злато, многи колонисти су остали на тим просторима. Ове миграције су самим тим условиле већи пораст становника.
Број досељеника из Европе се нарочито повећао после Другог светског рата. Ови мигранти су заслужни за релативно брзо развијање аустралијске индустрије. Највећи број досељеника је стигао из В.Британије, Ирске, са простора бивше Југославије, Холандије, Немачке...
[уреди] Привреда
|
За више информација погледајте Привреда Аустралије. |
До Другог светског рата била је пољопривредна земља. После са све више инвестиција Американаца и Британаца долази и већи развој индустрије и осталих грана. Аустралија спада међу 10 најразвијених земаља. Највећи удео има рударство 43% па на пољопривреду отпада свега 5%.
Рударство је веома развијено: злато, угаљ, лигнит, боксит, титанијум, бакар, цинк, сребро, никл и нафта.
Индустрија: црна металургија, аутомобили, бродоградња, електроидустрија, прехрамбена и рафинерија нафте. Пољопривреда највише припада држави. Обрадиво је само 9% земље а на осталом подручју врши се наводњавање. Плодна земља је углавном на истоку са следећим културама: агруми, пшеница, јечам, банане, винова лоза и зоб.
Сточараство је развијено; овце, (извоз вуне), говеда (25 мил), свиње (3 мил), развијена месна индустрија.
Спољна трговина прехрамбена, руде, јечам, кромпир.
[уреди] Култура
|
За више информација погледајте Култура Аустралије. |
Састоји се од материјалних доказа, оружја, оруђе, староседиоци су цртали приказе из свакодневног живота. Најбогатија уметност је Арутеме. Најзначајнији ритуални предмет је Чирутигна. Најбогатија је тотемистичка уметност. Уметници у кипарству су тражили да праве скуплтуре у националном обележју.
[уреди] Спољашње везе
 |
Аустралија | Аустралија · Острво Норфолк |
 |
Меланезија | Источни Тимор · Фиџи · Молучка острва и Западна Нова Гвинеја (део Индонезије) · Нова Каледонија · Папуа Нова Гвинеја · Соломонска острва · Вануату |
 |
Микронезија | Гуам · Кирибати · Маршалска острва · Северна Маријанска острва · Савезна држава Микронезије · Науру · Палау |
 |
Полинезија | Америчка Самоа · Кукова острва · Француска Полинезија · Хаваји · Нови Зеланд · Ниуе · Острва Питкерн · Самоа · Токелау · Тонга · Тувалу · Валис и Футуна |
