Википедија:Сјајни текстови/Новембар

Флаута је дрвени дувачки инструмент средњег и високог регистра. Звук производи дејством ваздушног језичка. Разликују се, по држању, уздужна или блок-флаута и савремена попречна флаута. На попречним флаутама, улазни отвор није на врху цеви, већ нешто ниже, на бочној страни и у њега се дува искоса да би се образовао језичак, пошто га овај тип нема (за разлику од уздужних флаути), и дува се кроз гласницу (популарно прозорче), са усном испод писка. Извођачка техника је врло развијена и производња тона је на целом распону лака, па је ово један од најпокретњивијих и највиртуознијих инструмената. Такође, флаута је и изражајан инструмент, благог и светлог, идиличног звука.

...даље...

Марко Т. Леко (1853.-1932.), српски хемичар, ректор Велике школе, академик, председник Црвеног крста

Рођен је у Београду 17. септембра 1853 од оца Томе, београдског трговца, и мајке Аспазије рођене Пешика. Завршио је Политехничку школу у Цириху и докторирао код Виктора Мајера 1875. Краће време радио у Хофмановој лабораторији. Предавао је хемију у београдским гимназијама у периоду 1880-1884 и у Војној академији 1881-1894. Затим је предавао хемију на Великој школи 1894-1896 и 1899-1905. Од 1884. до 1920. био је државни хемичар и управник Државне хемијске лабораторије у Београду (од 1904. до 1920.).

...даље...

Марко Т. Леко (1853.-1932.), српски хемичар, ректор Велике школе, академик, председник Црвеног крста

Рођен је у Београду 17. септембра 1853 од оца Томе, београдског трговца, и мајке Аспазије рођене Пешика. Завршио је Политехничку школу у Цириху и докторирао код Виктора Мајера 1875. Краће време радио у Хофмановој лабораторији. Предавао је хемију у београдским гимназијама у периоду 1880-1884 и у Војној академији 1881-1894. Затим је предавао хемију на Великој школи 1894-1896 и 1899-1905. Од 1884. до 1920. био је државни хемичар и управник Државне хемијске лабораторије у Београду (од 1904. до 1920.).

...даље...

Марко Т. Леко (1853.-1932.), српски хемичар, ректор Велике школе, академик, председник Црвеног крста

Рођен је у Београду 17. септембра 1853 од оца Томе, београдског трговца, и мајке Аспазије рођене Пешика. Завршио је Политехничку школу у Цириху и докторирао код Виктора Мајера 1875. Краће време радио у Хофмановој лабораторији. Предавао је хемију у београдским гимназијама у периоду 1880-1884 и у Војној академији 1881-1894. Затим је предавао хемију на Великој школи 1894-1896 и 1899-1905. Од 1884. до 1920. био је државни хемичар и управник Државне хемијске лабораторије у Београду (од 1904. до 1920.).

...даље...

Марко Т. Леко (1853.-1932.), српски хемичар, ректор Велике школе, академик, председник Црвеног крста

Рођен је у Београду 17. септембра 1853 од оца Томе, београдског трговца, и мајке Аспазије рођене Пешика. Завршио је Политехничку школу у Цириху и докторирао код Виктора Мајера 1875. Краће време радио у Хофмановој лабораторији. Предавао је хемију у београдским гимназијама у периоду 1880-1884 и у Војној академији 1881-1894. Затим је предавао хемију на Великој школи 1894-1896 и 1899-1905. Од 1884. до 1920. био је државни хемичар и управник Државне хемијске лабораторије у Београду (од 1904. до 1920.).

...даље...

Марко Т. Леко (1853.-1932.), српски хемичар, ректор Велике школе, академик, председник Црвеног крста

Рођен је у Београду 17. септембра 1853 од оца Томе, београдског трговца, и мајке Аспазије рођене Пешика. Завршио је Политехничку школу у Цириху и докторирао код Виктора Мајера 1875. Краће време радио у Хофмановој лабораторији. Предавао је хемију у београдским гимназијама у периоду 1880-1884 и у Војној академији 1881-1894. Затим је предавао хемију на Великој школи 1894-1896 и 1899-1905. Од 1884. до 1920. био је државни хемичар и управник Државне хемијске лабораторије у Београду (од 1904. до 1920.).

...даље...

Марко Т. Леко (1853.-1932.), српски хемичар, ректор Велике школе, академик, председник Црвеног крста

Рођен је у Београду 17. септембра 1853 од оца Томе, београдског трговца, и мајке Аспазије рођене Пешика. Завршио је Политехничку школу у Цириху и докторирао код Виктора Мајера 1875. Краће време радио у Хофмановој лабораторији. Предавао је хемију у београдским гимназијама у периоду 1880-1884 и у Војној академији 1881-1894. Затим је предавао хемију на Великој школи 1894-1896 и 1899-1905. Од 1884. до 1920. био је државни хемичар и управник Државне хемијске лабораторије у Београду (од 1904. до 1920.).

...даље...

Хорна, скраћено Cor., је лимени дувачки инструмент, средњег и дубоког регистра, познат још и као рог и француски рог. Цев јој је савијена у кружну основу, унутар које је сплет допунских цеви са вентилима (три или четири), док се из те основе на једном крају издваја почетни део цеви са (левкастим) усником, а на другом завршни, у виду врло проширеног (преком 30 центиметара) левка. Укупна дужина цеви код неких типова премашује 5 метара. Сразмерно широка цев, нарочито у завршном делу, као и дубок наусник утичу на одлике звука хорне, који је пун и масиван, али заобљен, по потреби чак врло мек. Предувавање у велики број аликвота чини извођачку технику на хорни посебно осетљивом, па донекле и ограничава покретљивост инструмента.

...даље...

Хорна, скраћено Cor., је лимени дувачки инструмент, средњег и дубоког регистра, познат још и као рог и француски рог. Цев јој је савијена у кружну основу, унутар које је сплет допунских цеви са вентилима (три или четири), док се из те основе на једном крају издваја почетни део цеви са (левкастим) усником, а на другом завршни, у виду врло проширеног (преком 30 центиметара) левка. Укупна дужина цеви код неких типова премашује 5 метара. Сразмерно широка цев, нарочито у завршном делу, као и дубок наусник утичу на одлике звука хорне, који је пун и масиван, али заобљен, по потреби чак врло мек. Предувавање у велики број аликвота чини извођачку технику на хорни посебно осетљивом, па донекле и ограничава покретљивост инструмента.

...даље...

Хорна, скраћено Cor., је лимени дувачки инструмент, средњег и дубоког регистра, познат још и као рог и француски рог. Цев јој је савијена у кружну основу, унутар које је сплет допунских цеви са вентилима (три или четири), док се из те основе на једном крају издваја почетни део цеви са (левкастим) усником, а на другом завршни, у виду врло проширеног (преком 30 центиметара) левка. Укупна дужина цеви код неких типова премашује 5 метара. Сразмерно широка цев, нарочито у завршном делу, као и дубок наусник утичу на одлике звука хорне, који је пун и масиван, али заобљен, по потреби чак врло мек. Предувавање у велики број аликвота чини извођачку технику на хорни посебно осетљивом, па донекле и ограничава покретљивост инструмента.

...даље...

Хорна, скраћено Cor., је лимени дувачки инструмент, средњег и дубоког регистра, познат још и као рог и француски рог. Цев јој је савијена у кружну основу, унутар које је сплет допунских цеви са вентилима (три или четири), док се из те основе на једном крају издваја почетни део цеви са (левкастим) усником, а на другом завршни, у виду врло проширеног (преком 30 центиметара) левка. Укупна дужина цеви код неких типова премашује 5 метара. Сразмерно широка цев, нарочито у завршном делу, као и дубок наусник утичу на одлике звука хорне, који је пун и масиван, али заобљен, по потреби чак врло мек. Предувавање у велики број аликвота чини извођачку технику на хорни посебно осетљивом, па донекле и ограничава покретљивост инструмента.

...даље...

Хорна, скраћено Cor., је лимени дувачки инструмент, средњег и дубоког регистра, познат још и као рог и француски рог. Цев јој је савијена у кружну основу, унутар које је сплет допунских цеви са вентилима (три или четири), док се из те основе на једном крају издваја почетни део цеви са (левкастим) усником, а на другом завршни, у виду врло проширеног (преком 30 центиметара) левка. Укупна дужина цеви код неких типова премашује 5 метара. Сразмерно широка цев, нарочито у завршном делу, као и дубок наусник утичу на одлике звука хорне, који је пун и масиван, али заобљен, по потреби чак врло мек. Предувавање у велики број аликвота чини извођачку технику на хорни посебно осетљивом, па донекле и ограничава покретљивост инструмента.

...даље...

Хорна, скраћено Cor., је лимени дувачки инструмент, средњег и дубоког регистра, познат још и као рог и француски рог. Цев јој је савијена у кружну основу, унутар које је сплет допунских цеви са вентилима (три или четири), док се из те основе на једном крају издваја почетни део цеви са (левкастим) усником, а на другом завршни, у виду врло проширеног (преко 30 центиметара) левка. Укупна дужина цеви код неких типова премашује 5 метара. Сразмерно широка цев, нарочито у завршном делу, као и дубок наусник утичу на одлике звука хорне, који је пун и масиван, али заобљен, по потреби чак врло мек. Предувавање у велики број аликвота чини извођачку технику на хорни посебно осетљивом, па донекле и ограничава покретљивост инструмента.

...даље...

Џудас прист је хеви метал бенд настао 1969. у Бирмингему, Енглеска. Основали су га К.К. Даунинг и Јан Хил. Стандардни састав бенда чине вокалиста Роб Халфорд, гитаристе К.К. Даунинг и Глен Типтон, и Јан Хил на бас гитари. Албумом Stained Class 1978. бенд открива своју орентацију на хеви метал. 1979. издају први албум уживо Unleashed in the east. Након тог успеха 1980. излази British Steel као део новог таласа британског хеви метала (New Wave Of British Heavy Metal). Ремек дела као Breaking The Law, Metal Gods и Grinder морала би да буду у познанству сваког доброг металца. Између 1981. и 1982. излазе Point Of Entry и Screaming For Vengeance са савршеним хитовима. Даље следи и Defenders Of The Faith.

...даље...

Џудас прист је хеви метал бенд настао 1969. у Бирмингему, Енглеска. Основали су га К.К. Даунинг и Јан Хил. Стандардни састав бенда чине вокалиста Роб Халфорд, гитаристе К.К. Даунинг и Глен Типтон, и Јан Хил на бас гитари. Албумом Stained Class 1978. бенд открива своју орентацију на хеви метал. 1979. издају први албум уживо Unleashed in the east. Након тог успеха 1980. излази British Steel као део новог таласа британског хеви метала (New Wave Of British Heavy Metal). Ремек дела као Breaking The Law, Metal Gods и Grinder морала би да буду у познанству сваког доброг металца. Између 1981. и 1982. излазе Point Of Entry и Screaming For Vengeance са савршеним хитовима. Даље следи и Defenders Of The Faith.

...даље...

Михаил Васиљевич Ломоносов (рус. Михаи́л Васи́льевич Ломоно́сов 19. новембар, 1711. – 15. април, 1765.) је био руски писац и свестран човек који је дао доприносе на пољима књижевности, образовања, физике, астрономије, хемије и геологије.

Ломоносов је рођен у селу Денисовка (име села је касније преименовано у Ломоносово, у част песника), које се налази на острву недалеко од Колмогорија, на далеком северу Русије.

...даље...

Михаил Васиљевич Ломоносов (рус. Михаи́л Васи́льевич Ломоно́сов 19. новембар, 1711. – 15. април, 1765.) је био руски писац и свестран човек који је дао доприносе на пољима књижевности, образовања физике, астрономије, хемије и геологије.

Ломоносов је рођен у селу Денисовка (име села је касније преименовано у Ломоносово, у част песника), које се налази на острву недалеко од Колмогорија, на далеком северу Русије.

...даље...

Михаил Васиљевич Ломоносов (рус. Михаи́л Васи́льевич Ломоно́сов 19. новембар, 1711. – 15. април, 1765.) је био руски писац и свестран човек који је дао доприносе на пољима књижевности, образовања физике, астрономије, хемије и геологије.

Ломоносов је рођен у селу Денисовка (име села је касније преименовано у Ломоносово, у част песника), које се налази на острву недалеко од Колмогорија, на далеком северу Русије.

...даље...

Михаил Васиљевич Ломоносов (рус. Михаи́л Васи́льевич Ломоно́сов 19. новембар, 1711. – 15. април, 1765.) је био руски писац и свестран човек који је дао доприносе на пољима књижевности, образовања физике, астрономије, хемије и геологије.

Ломоносов је рођен у селу Денисовка (име села је касније преименовано у Ломоносово, у част песника), које се налази на острву недалеко од Колмогорија, на далеком северу Русије.

...даље...

Михаил Васиљевич Ломоносов (рус. Михаи́л Васи́льевич Ломоно́сов 19. новембар, 1711. – 15. април, 1765.) је био руски писац и свестран човек који је дао доприносе на пољима књижевности, образовања физике, астрономије, хемије и геологије.

Ломоносов је рођен у селу Денисовка (име села је касније преименовано у Ломоносово, у част песника), које се налази на острву недалеко од Колмогорија, на далеком северу Русије.

...даље...

Роботек (енг. Robotech) је анимирана серија чија су тематика три узастопне ванземаљске инвазије на Земљу. У контексту серије, „Роботек“ се односи на Роботехнологију, напредну науку и технологију која је настала проучавањем ванземаљског брода који се срушио на острво у јужном Пацифику. Роботехнологија је омогућила стварање мекова, џиновских борбених робота, где је велики број њих могао да се трансформише у возила (претежно борбене авионе) због веће покретљивости на бојишту.

Роботек је био један од првих анима емитованих у Сједињеним Државама који је углавном успео да сачува комплексност и драму својих оригиналних јапанских делова.

...даље...

Михаил Васиљевич Ломоносов (рус. Михаи́л Васи́льевич Ломоно́сов 19. новембар, 1711. – 15. април, 1765.) је био руски писац и свестран човек који је дао доприносе на пољима књижевности, образовања физике, астрономије, хемије и геологије.

Ломоносов је рођен у селу Денисовка (име села је касније преименовано у Ломоносово, у част песника), које се налази на острву недалеко од Колмогорија, на далеком северу Русије.

...даље...

Михаил Васиљевич Ломоносов (рус. Михаи́л Васи́льевич Ломоно́сов 19. новембар, 1711. – 15. април, 1765.) је био руски писац и свестран човек који је дао доприносе на пољима књижевности, образовања физике, астрономије, хемије и геологије.

Ломоносов је рођен у селу Денисовка (име села је касније преименовано у Ломоносово, у част песника), које се налази на острву недалеко од Колмогорија, на далеком северу Русије.

...даље...

Мачка, такође звана и домаћа мачка или кућна мачка, је мали месождер, сисар из рода Felis silvestris catus. Верује се да је њен предак била дивља афричка мачка, Felis silvestris lybica. Мачке живе у блиској вези са људима између 3.500 и 8.000 година.

Постоји много различитих врста мачака, од којих су неке безрепе или бездлаке, као резултат мутација и има их у различитим бојама. Оне су вешти предатори и познато је да за исхрану лове преко 1000 различитих врста животиња. Оне су веома интелигентне животиње. Неке од њих се могу научити, или чак науче саме, да покрећу једноставније механизме, попут кваке на вратима или ручице на водокотлићу.

...даље...

Мачка, такође звана и домаћа мачка или кућна мачка, је мали месождер, сисар из рода Felis silvestris catus. Верује се да је њен предак била дивља афричка мачка, Felis silvestris lybica. Мачке живе у блиској вези са људима између 3.500 и 8.000 година.

Постоји много различитих врста мачака, од којих су неке безрепе или бездлаке, као резултат мутација и има их у различитим бојама. Оне су вешти предатори и познато је да за исхрану лове преко 1000 различитих врста животиња. Оне су веома интелигентне животиње. Неке од њих се могу научити, или чак науче саме, да покрећу једноставније механизме, попут кваке на вратима или ручице на водокотлићу.

...даље...

Мачка, такође звана и домаћа мачка или кућна мачка, је мали месождер, сисар из рода Felis silvestris catus. Верује се да је њен предак била дивља афричка мачка, Felis silvestris lybica. Мачке живе у блиској вези са људима између 3.500 и 8.000 година.

Постоји много различитих врста мачака, од којих су неке безрепе или бездлаке, као резултат мутација и има их у различитим бојама. Оне су вешти предатори и познато је да за исхрану лове преко 1000 различитих врста животиња. Оне су веома интелигентне животиње. Неке од њих се могу научити, или чак науче саме, да покрећу једноставније механизме, попут кваке на вратима или ручице на водокотлићу.

...даље...

Петар I (9. јун 1672. – 8. фебруар 1725.) владао Русијом од 7. маја 1682. до своје смрти. Познат као Петар Велики (Пётр I Вели́кий, Pyotr Velikii), у почетку је владао заједно са својим слабим и болесним полубратом, Иваном V, који је умро 1696. Након Иванове смрти, Петар је владао сам до 1724. године, а потом влада заједно са својом женом, Катарином I Алексејевном. Спроводећи политику "западњаштва" и експанзије Петар је трансформисао Русију у водећу европску силу тог времена. Одбацио је титулу цара као примарну 1721. године заменивши је титулом "императора".

...даље...

Петар I (9. јун 1672. – 8. фебруар 1725.) владао Русијом од 7. маја 1682. до своје смрти. Познат као Петар Велики (Пётр I Вели́кий, Pyotr Velikii), у почетку је владао заједно са својим слабим и болесним полубратом, Иваном V, који је умро 1696. Након Иванове смрти, Петар је владао сам до 1724. године, а потом влада заједно са својом женом, Катарином I Алексејевном. Спроводећи политику "западњаштва" и експанзије Петар је трансформисао Русију у водећу европску силу тог времена. Одбацио је титулу цара као примарну 1721. године заменивши је титулом "императора".

...даље...

Ђакомо Пучини је италијански композитор, рођен у граду Лука (ит. Lucca) у италијанској покрајини Тоскана, у породици која је вековима била ту настањена. Био је други у породици назван Ђакомо, а такође је био и пети музичар потекао из ње. Своје рано музичко образовање дугује локалном свештенику који му је давао часове клавира. Ипак, за позив музичара се одлучио када је у Пизи чуо Вердијеву „Аиду”.

Пошто му је мајка познавала једну дворску даму, захваљујући њеном посредовању, двадесетогодишњи Пучини добија краљичину стипендију. Живећи у Милану са једним братом, упознао се са животом који ће касније приказати у опери „Боеми”. Школовао се на Конзерваторију у Милану, где је био ученик и Амилкара Поникиелија.

...даље...

У нашој литератури ХХ века Милош Црњански је један од оних њених стваралаца који се као песник, приповедач, романсијер и публициста најгласније јављао, најдуже ћутао и у свом стварању постизао разнородне вредности и резултате. Од новинара чије се друштвено-политичко опредељење у једном тренутку отворено супроставило слободи и прогресу, он се временом узигао до песника и романсијера највишег реда и тиме обележио не само занимљив животни пут, већ и један прекретнички период наше новије књижевне историје. Црњански је рођен 26. септембра 1893. године у Чонграду, у Мађарскоj

...даље...