Википедија:Сјајни текстови/Октобар
Из пројекта Википедија
Јануар - Фебруар - Март - Април - Мај - Јун - Јул - Август - Септембар - Октобар - Новембар - Децембар
[уреди]
Изабране годишњице за октобар
Изабрани чланак за 1. октобар
Мохандас Карамчад Ганди (написано девангаријем: मोहनदास करमचन्द गांधी).
Рођен 2. октобра 1869, убијен 30. јануара 1948. Познат је као Махатма Ганди (прво га је Шри Ауробиндо Гош назвао само махатма, што на санскриту значи "велика душа"). Један је од оснивача савремене индијске државе и утицајан поборник сатјаграхе (ненасилног протеста) на путу ка остварењу револуције.
Помогао је остварењу индијске независности од британске власти, инспиришући остале људе под колонијалном влашћу да раде на сопственој независности и потпуно одбаце Британску империју и замене је Комонвелтом.
→ {{Изабрани чланак за 1. октобар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 2. октобар
Мохандас Карамчад Ганди (написано девангаријем: मोहनदास करमचन्द गांधी).
Рођен 2. октобра 1869, убијен 30. јануара 1948. Познат је као Махатма Ганди (прво га је Шри Ауробиндо Гош назвао само махатма, што на санскриту значи "велика душа"). Један је од оснивача савремене индијске државе и утицајан поборник сатјаграхе (ненасилног протеста) на путу ка остварењу револуције.
Помогао је остварењу индијске независности од британске власти, инспиришући остале људе под колонијалном влашћу да раде на сопственој независности и потпуно одбаце Британску империју и замене је Комонвелтом.
→ {{Изабрани чланак за 2. октобар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 3. октобар
Савезна Република Немачка (не:Bundesrepublik Deutschland (BRD)), је једна од највећих индустријских сила света, смештена у централном делу Европе. На северу излази на Северно море где се и граничи са Данском. На истоку се граничи са Пољском и Чешком Републиком, на југу са Аустријом и Швајцарском, а на западу са Француском, Луксембургом, Белгијом и Холандијом.
Савезна Република Немачка је чланица Уједињених нација, НАТО-а, групе Г8 и оснивач Европске економске заједнице, данашње Европске уније.
→ {{Изабрани чланак за 3. октобар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 4. октобар
Савезна Република Немачка (не:Bundesrepublik Deutschland (BRD)), је једна од највећих индустријских сила света, смештена у централном делу Европе. На северу излази на Северно море где се и граничи са Данском. На истоку се граничи са Пољском и Чешком Републиком, на југу са Аустријом и Швајцарском, а на западу са Француском, Луксембургом, Белгијом и Холандијом.
Савезна Република Немачка је чланица Уједињених нација, НАТО-а, групе Г8 и оснивач Европске економске заједнице, данашње Европске уније.
→ {{Изабрани чланак за 4. октобар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 5. октобар
Фарска Острва (преведено на српски језик: Овчија острва, фар. Føroyar, дан. Færøerne) је назив за групу острва у северном Атланском океану, која се налазе између Уједињеног Краљевства, Норвешке и Исланда. Аутономне регијe Краљевине Данске су од 1948. године, а током година острва преузела су већину надлежности, сем одбране и спољних послова. Традиционално су тесно повезана са Исландом, Шетландом, Оркни острвима, Хебридима и Гренландом. Архипелаг се од Норвешке оцепио 1814. године. Фарска Острва имају сопствене представнике у Нордијском савету. Рана историја острва није баш најјаснија, према локалној легенди, Фарејинга саги (Færeyinga Saga), досељеници који су напустили Норвешку, због тираније норвешког краља Харалда Лепокосог, населили су острва почетком деветог века. Такође постоје докази о доласку Ирских монаха у деветом веку, који су довели са собом овце.
→ {{Изабрани чланак за 5. октобар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 6. октобар
Сава Текелија (28. август, 1761. - 7. октобар, 1842.), први Србин доктор права, оснивач "Текелијанума", председник Матице српске.
Потиче из српске банатске војничке и племићке породице Поповић, која је изданак старе властелинске српске лозе. После пада српске деспотовине (1459), породица се нашла у Угарској, али без племићке титуле. Међу водеће у српском народу, породица је ушла захваљујући Јовану Текелији, Савином прадеди. Јован Поповић Текелија, оберкапетан и заповедник Поморишке војне крајине, истакао се у бици код Сенте 1697. године, у којој је аустријска војска под командом Еугена Савојског, победила Турке.
→ {{Изабрани чланак за 6. октобар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 7. октобар
Сава Текелија (28. август, 1761. - 7. октобар, 1842.), први Србин доктор права, оснивач "Текелијанума", председник Матице српске.
Потиче из српске банатске војничке и племићке породице Поповић, која је изданак старе властелинске српске лозе. После пада српске деспотовине (1459), породица се нашла у Угарској, али без племићке титуле. Међу водеће у српском народу, породица је ушла захваљујући Јовану Текелији, Савином прадеди. Јован Поповић Текелија, оберкапетан и заповедник Поморишке војне крајине, истакао се у бици код Сенте 1697. године, у којој је аустријска војска под командом Еугена Савојског, победила Турке.
→ {{Изабрани чланак за 7. октобар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 8. октобар
Вили Брант (Willy Brandt) (18. децембар, 1913 – 8. октобар, 1992.) је немачки политичар и канцелар Савезне Републике Немачке од 1969. до 1947. Социјалдемократа, Брант је добио Нобелову награду за мир 1971. за његов рад на пољу побољшања односа Немачке Демократске Републике, Пољске и Совјетског Савеза. Његова контраверзност у Немачкој је достигла врхунац, када је после шпијунске афере морао да поденсе оставку.
→ {{Изабрани чланак за 8. октобар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 9. октобар
Вили Брант (Willy Brandt) (18. децембар, 1913 – 8. октобар, 1992.) је немачки политичар и канцелар Савезне Републике Немачке од 1969. до 1947. Социјалдемократа, Брант је добио Нобелову награду за мир 1971. за његов рад на пољу побољшања односа Немачке Демократске Републике, Пољске и Совјетског Савеза. Његова контраверзност у Немачкој је достигла врхунац, када је после шпијунске афере морао да поденсе оставку.
→ {{Изабрани чланак за 9. октобар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 10. октобар
Вили Брант (Willy Brandt) (18. децембар, 1913 – 8. октобар, 1992.) је немачки политичар и канцелар Савезне Републике Немачке од 1969. до 1947. Социјалдемократа, Брант је добио Нобелову награду за мир 1971. за његов рад на пољу побољшања односа Немачке Демократске Републике, Пољске и Совјетског Савеза. Његова контраверзност у Немачкој је достигла врхунац, када је после шпијунске афере морао да поденсе оставку.
→ {{Изабрани чланак за 10. октобар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 11. октобар
Јован Цвијић (1865-1927), највећи српски географ, председник Српске краљевске академије, ректор Београдског универзитета
Јован Цвијић је рођен 11. октобра 1865. године у Лозници. Отац му се звао Тодор Цвијић, по занимању трговац. Мајка му се звала Марија, рођена Аврамовић, из Корените, села у области Јадар, што се налази близу манастира Троноше и Тршића родног села Вука Караџића. Основну школу је завршио у Лозници, а нижу гимназију у Лозници и Шапцу. Вишу гимназију је завршио у Београду, у Првој београдској гимназији.
→ {{Изабрани чланак за 11. октобар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 12. октобар
Јован Цвијић (1865-1927), највећи српски географ, председник Српске краљевске академије, ректор Београдског универзитета
Јован Цвијић је рођен 11. октобра 1865. године у Лозници. Отац му се звао Тодор Цвијић, по занимању трговац. Мајка му се звала Марија, рођена Аврамовић, из Корените, села у области Јадар, што се налази близу манастира Троноше и Тршића родног села Вука Караџића. Основну школу је завршио у Лозници, а нижу гимназију у Лозници и Шапцу. Вишу гимназију је завршио у Београду, у Првој београдској гимназији.
→ {{Изабрани чланак за 12. октобар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 13. октобар
Јован Цвијић (1865-1927), највећи српски географ, председник Српске краљевске академије, ректор Београдског универзитета
Јован Цвијић је рођен 11. октобра 1865. године у Лозници. Отац му се звао Тодор Цвијић, по занимању трговац. Мајка му се звала Марија, рођена Аврамовић, из Корените, села у области Јадар, што се налази близу манастира Троноше и Тршића родног села Вука Караџића. Основну школу је завршио у Лозници, а нижу гимназију у Лозници и Шапцу. Вишу гимназију је завршио у Београду, у Првој београдској гимназији.
→ {{Изабрани чланак за 13. октобар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 14. октобар
Туба, скраћено Tb., а може се наћи у делима италијанских композитора 19. века и као cimbasso, скраћено Cimb., је лимени дувачки инструмент, највећих димензија и најдубљег звука. Уочљива је по врло широком завршном делу цеви и левку окренутом у вис. Има четири вентила, али неке варијанте имају и пет или чак шест. Четврти вентил снижава цео аликвотни низ тонова за два и по степена (чиста кварта), а комбинована употреба свих вентила постепено снижава цео аликвотни низ до петог и по степена (велика септима). Овим је омогућено добијање свих полустепена између педалног тона и другог аликвотног тона.
→ {{Изабрани чланак за 14. октобар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 15. октобар
Данило Киш се родио 22. фебруара 1935. у Суботици. Основну школу и гимназију похађа у Мађарској. Његов отац бива ухапшен 1944. у једној антисемитској рацији и одведен у Аушвиц, где је уморен заједно с хиљадама других Јевреја.
Остатак породице Црвени крст репатрира у Црну Гору, на Цетиње, у завичај Данилове мајке. Ту Данило довршава гимназијско школовање. Године 1954. уписао се на Филиозофски факултет у Београду, да би 1958. дипломирао на новооснованој групи за општу књижевност, чиме је постао њен први дипломац.
→ {{Изабрани чланак за 15. октобар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 16. октобар
Данило Киш се родио 22. фебруара 1935. у Суботици. Основну школу и гимназију похађа у Мађарској. Његов отац бива ухапшен 1944. у једној антисемитској рацији и одведен у Аушвиц, где је уморен заједно с хиљадама других Јевреја.
Остатак породице Црвени крст репатрира у Црну Гору, на Цетиње, у завичај Данилове мајке. Ту Данило довршава гимназијско школовање. Године 1954. уписао се на Филиозофски факултет у Београду, да би 1958. дипломирао на новооснованој групи за општу књижевност, чиме је постао њен први дипломац.
→ {{Изабрани чланак за 16. октобар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 17. октобар
Данило Киш се родио 22. фебруара 1935. у Суботици. Основну школу и гимназију похађа у Мађарској. Његов отац бива ухапшен 1944. у једној антисемитској рацији и одведен у Аушвиц, где је уморен заједно с хиљадама других Јевреја.
Остатак породице Црвени крст репатрира у Црну Гору, на Цетиње, у завичај Данилове мајке. Ту Данило довршава гимназијско школовање. Године 1954. уписао се на Филиозофски факултет у Београду, да би 1958. дипломирао на новооснованој групи за општу књижевност, чиме је постао њен први дипломац.
→ {{Изабрани чланак за 17. октобар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 18. октобар
Београд је главни град Републике Србије и састоји се од 17 општина. У Београду живи, према попису из 2002. године, 1,2 милиона становника на простору насеља и 1,7 на читавом простору града.
Налази се на ушћу Саве у Дунав. Главни је град Србије од 1403. године.
Београд, град веома бурне историје, један је од најстаријих у Европи. Његова историја траје пуних 7.000 година. Простор око великих река Саве и Дунава био је насељен још у палеолитском периоду.
→ {{Изабрани чланак за 18. октобар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 19. октобар
Београд је главни град Републике Србије и састоји се од 17 општина. У Београду живи, према попису из 2002. године, 1,2 милиона становника на простору насеља и 1,7 на читавом простору града.
Налази се на ушћу Саве у Дунав. Главни је град Србије од 1403. године.
Београд, град веома бурне историје, један је од најстаријих у Европи. Његова историја траје пуних 7.000 година. Простор око великих река Саве и Дунава био је насељен још у палеолитском периоду.
→ {{Изабрани чланак за 19. октобар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 20. октобар
Београд је главни град Републике Србије и састоји се од 17 општина. У Београду живи, према попису из 2002. године, 1,2 милиона становника на простору насеља и 1,7 на читавом простору града.
Налази се на ушћу Саве у Дунав. Главни је град Србије од 1403. године.
Београд, град веома бурне историје, један је од најстаријих у Европи. Његова историја траје пуних 7.000 година. Простор око великих река Саве и Дунава био је насељен још у палеолитском периоду.
→ {{Изабрани чланак за 20. октобар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 21. октобар
Боривоје Ж. Милојевић, српски географ, професор Београдског универзитета, академик САНУ.
Рођен је 22. децембра у селу Царина код Крупња, у учитељској породици, 1885. године. Студије географије уписује 1904. године, а већ на крају 4. семестра (1906.) бива изабран за асистента. Током Првог светског рата повлачи се са српском војском преко Албаније. Затим 1918/19 одлази у Лозану где слуша предавања из геологије и привредне географије. Докторирао је 1920. године, и исте године изабран за доцента, а већ 1921. за ванредног професора београдског универзитета.
→ {{Изабрани чланак за 21. октобар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 22. октобар
Боривоје Ж. Милојевић, српски географ, професор Београдског универзитета, академик САНУ.
Рођен је 22. децембра у селу Царина код Крупња, у учитељској породици, 1885. године. Студије географије уписује 1904. године, а већ на крају 4. семестра (1906.) бива изабран за асистента. Током Првог светског рата повлачи се са српском војском преко Албаније. Затим 1918/19 одлази у Лозану где слуша предавања из геологије и привредне географије. Докторирао је 1920. године, и исте године изабран за доцента, а већ 1921. за ванредног професора београдског универзитета.
→ {{Изабрани чланак за 22. октобар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 23. октобар
Боривоје Ж. Милојевић, српски географ, професор Београдског универзитета, академик САНУ.
Рођен је 22. децембра у селу Царина код Крупња, у учитељској породици, 1885. године. Студије географије уписује 1904. године, а већ на крају 4. семестра (1906.) бива изабран за асистента. Током Првог светског рата повлачи се са српском војском преко Албаније. Затим 1918/19 одлази у Лозану где слуша предавања из геологије и привредне географије. Докторирао је 1920. године, и исте године изабран за доцента, а већ 1921. за ванредног професора београдског универзитета.
→ {{Изабрани чланак за 23. октобар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 24. октобар
Уједињене нације (УН) су међународна организација која себе описује као „глобално удружење влада које сарађују на пољу међународног права, глобалне безбедности, економског развоја, и социјалне једнакости.“ Основане су 1945. године од стране 51 земље, замењујући Лигу народа.
Почев од 2006. укупно 192 земља су чланице Уједињених нација, укључијући практично све међународно признате независне нације, осим Ватикана, Кукових острва, Палестине, Ниуе и Републике Кине. Палестина и Света Столица имају парламентарне посматрачке мисије при УН-у.
→ {{Изабрани чланак за 24. октобар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 25. октобар
Јохан Каспар Шмит (Johann Kaspar Schmidt, (25. октобар, 1806. - 26. јун, 1856.), познатији као Макс Штирнер. Сматра се једним од претеча анархизма и егзистенцијализма, а посебно индивидуалистичког анархизма. Штирнер је екплицитно одбијао да се држи ма какве апсолутне позиције у филозофији, па је говорио да ако мора да се идентификује са неким "-измом", нека то буде онда егоизам, антитезу свим идеологијама и друштвеним узроцима.
→ {{Изабрани чланак за 25. октобар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 26. октобар
Јохан Каспар Шмит (Johann Kaspar Schmidt, (25. октобар, 1806. - 26. јун, 1856.), познатији као Макс Штирнер. Сматра се једним од претеча анархизма и егзистенцијализма, а посебно индивидуалистичког анархизма. Штирнер је екплицитно одбијао да се држи ма какве апсолутне позиције у филозофији, па је говорио да ако мора да се идентификује са неким "-измом", нека то буде онда егоизам, антитезу свим идеологијама и друштвеним узроцима.
→ {{Изабрани чланак за 26. октобар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 27. октобар
Јохан Каспар Шмит (Johann Kaspar Schmidt, (25. октобар, 1806. - 26. јун, 1856.), познатији као Макс Штирнер. Сматра се једним од претеча анархизма и егзистенцијализма, а посебно индивидуалистичког анархизма. Штирнер је екплицитно одбијао да се држи ма какве апсолутне позиције у филозофији, па је говорио да ако мора да се идентификује са неким "-измом", нека то буде онда егоизам, антитезу свим идеологијама и друштвеним узроцима.
→ {{Изабрани чланак за 27. октобар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 28. октобар
Флаута је дрвени дувачки инструмент средњег и високог регистра. Звук производи дејством ваздушног језичка. Разликују се, по држању, уздужна или блок-флаута и савремена попречна флаута. На попречним флаутама, улазни отвор није на врху цеви, већ нешто ниже, на бочној страни и у њега се дува искоса да би се образовао језичак, пошто га овај тип нема (за разлику од уздужних флаути), и дува се кроз гласницу (популарно прозорче), са усном испод писка. Извођачка техника је врло развијена и производња тона је на целом распону лака, па је ово један од најпокретњивијих и највиртуознијих инструмената. Такође, флаута је и изражајан инструмент, благог и светлог, идиличног звука.
→ {{Изабрани чланак за 28. октобар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 29. октобар
Флаута је дрвени дувачки инструмент средњег и високог регистра. Звук производи дејством ваздушног језичка. Разликују се, по држању, уздужна или блок-флаута и савремена попречна флаута. На попречним флаутама, улазни отвор није на врху цеви, већ нешто ниже, на бочној страни и у њега се дува искоса да би се образовао језичак, пошто га овај тип нема (за разлику од уздужних флаути), и дува се кроз гласницу (популарно прозорче), са усном испод писка. Извођачка техника је врло развијена и производња тона је на целом распону лака, па је ово један од најпокретњивијих и највиртуознијих инструмената. Такође, флаута је и изражајан инструмент, благог и светлог, идиличног звука.
→ {{Изабрани чланак за 29. октобар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 30. октобар
Флаута је дрвени дувачки инструмент средњег и високог регистра. Звук производи дејством ваздушног језичка. Разликују се, по држању, уздужна или блок-флаута и савремена попречна флаута. На попречним флаутама, улазни отвор није на врху цеви, већ нешто ниже, на бочној страни и у њега се дува искоса да би се образовао језичак, пошто га овај тип нема (за разлику од уздужних флаути), и дува се кроз гласницу (популарно прозорче), са усном испод писка. Извођачка техника је врло развијена и производња тона је на целом распону лака, па је ово један од најпокретњивијих и највиртуознијих инструмената. Такође, флаута је и изражајан инструмент, благог и светлог, идиличног звука.
→ {{Изабрани чланак за 30. октобар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 31. октобар
Флаута је дрвени дувачки инструмент средњег и високог регистра. Звук производи дејством ваздушног језичка. Разликују се, по држању, уздужна или блок-флаута и савремена попречна флаута. На попречним флаутама, улазни отвор није на врху цеви, већ нешто ниже, на бочној страни и у њега се дува искоса да би се образовао језичак, пошто га овај тип нема (за разлику од уздужних флаути), и дува се кроз гласницу (популарно прозорче), са усном испод писка. Извођачка техника је врло развијена и производња тона је на целом распону лака, па је ово један од најпокретњивијих и највиртуознијих инструмената. Такође, флаута је и изражајан инструмент, благог и светлог, идиличног звука.
→ {{Изабрани чланак за 31. октобар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Јануар - Фебруар - Март - Април - Мај - Јун - Јул - Август - Септембар - Октобар - Новембар - Децембар