Астрономија
Из пројекта Википедија
Астрономија је наука која се бави опажањем и објашњавањем појава изван Земље и њене атмосфере. Астрономија проучава порекло, развој, физичка и хемијска својства небеских тела: звезда, звезданих система, планета и других објеката у свемиру, као и процеса који се у њима догађају. Особе које се баве астрономијом зову се астрономи.
Астрономија је једна од наука у којима аматери још увек имају посебну улогу у откривању и посматрању појава.
Реч астрономија потиче из старогрчког и у слободном преводу значи "закон о звездама". Астрономију треба разликовати од астрологије која је псеудонаука о предвиђању људске судбине посматрањем путања звезда и планета.
Садржај |
[уреди] Гране астрономије
[уреди] Подела према предмету посматрања
- Астробиологија проучава настанак и еволуцију биолошких састава у свемиру.
- Астрометрија се бави проучавањем путања небеских тела у свемиру и њиховим променама, одређује координатне системе и проучава кинематику небеских тела.
- Космологија проучава порекло и развој свемира као целине.
- Галактичка астрономија бави се проучавањем структуре и делова наше галаксије - Млечног пута.
- Вангалактичка астрономија бави се проучавањем тела изван Млечног пута.
- Галактичка формација и еволуција проучава формирање звезданих система (галаксија) и њихов развој.
- Планетарне науке проучавају планете сунчевог система.
- Стеларна астрономија проучава звезде.
- Стеларна еволуција проучава развој звезде од њеног стварања до краја.
- Звездана формација проучава услове и силе које делују у унутрашњости облака плина и доводе до стварања звезде.
[уреди] Подела према начину истраживања
Данас се астрономски подаци највећим диелом добијају анализом електромагнетних таласа али и субатомских честица (електрона, протона, неутрона). У блиској будућности очекује се и проучавање гравитационих таласа. Астрономију традиционално делимо према посматраном делу електромагнетног спектра:
- Оптичка астрономија: астрономија у делу електромагнетског спектра видљивог људским оком (таласне дужине 400 - 800 нм).
- Инфрацрвена астрономија: астрономија у инфрацрвеном делу електромагнетског спектра. Опсег таласних дужина које покрива наслања се на домен оптичке астрономије, а са друге стране договором је ограничена фреквенција од 1THz (што одговара таласној дужини од приближно 0.3mm). Електромагнетни таласи већих таласних дужина улазе у домен тзв. суб-милиметарске радио астрономије.
- Радио астрономија: астрономија која користи инструменте сличне радио/телевизијским антенама за истраживање у подручју електромагнетних таласа таласних дужина већих од око 0.3mm.
- Астрономија у подручју високих енергија или астрономија у рендгенском (X), ултраљубичастом и гама електромагнетном спектру:
- Рендгенска астрономија
- Астрономија у ултраљубичастом подручју
- Астрономија гама зрака
Док се у оптичкој и радио астрономији опажања могу вршити са површине Земље, астрономија у подручју високих енергија је примењива једино из свемира или високих слојева атмосфере коришћењем авиона или балона. Разлог томе је непропустљивост атмосфере за електромагнетне таласе кратких таласних дужина. Слично томе, инфрацрвено зрачење који долази из свемира упија водена пара у атмосфери, па се опажања проводе са сувих места, високих планинских врхова или из свемира.
[уреди] Историја астрономије
Од првих почетака астрономије, у већини старих цивилизација (Сумер, Вавилон, Египат, Грчка ...), људи су на ноћном небу увиђали обрасце, лако уочљиве групе звезда, и давали им имена према замишљеним ликовима које су ове групе звезда представљале. Ове обрасце данас називамо сазвежђима или звезданим констелацијама.
Астрономија је вероватно једна од најстаријих наука, а у најраније доба изучавало се кретање Сунца, Месеца, планета и звезда.
Астрономија је била важна у одређивању календара, посебно након појаве ратарства јер се календаром одређивало време почетка и краја годишњих доба (пролеће, лето, јесен, зима) и у складу с њима време сетве и жетве. Астрономија је такође имала јако велик утицај на развој човечанства јер су прикупљено знање и искуство унапредили економију, трговину, поморство.
[уреди] Астрономске алатке, прибор, методи
- Гномон
- Астролаб
- Телескоп
- Тихо Брахеова армила
- Секстант
- Рачунар
- Звездане карте
- Астро фотографија
- Опсерваторија
- Радио телескоп
- Интерферометар
- Спектроскоп
[уреди] Познати Астрономи
- Клаудије Птоломеј
- Талес
- Хераклид
- Ератостен
- Аристарх
- ал-Фаргхани
- Омар Каyам
- Никола Коперник
- Исак Њутн
- Галилео Галилеј
- Вилијам Хершел
- Тихо Брахе
- Јохан Кеплер
- Карл Фридрих Гаус
- Руђер Бошковић
- Милутин Миланковић
- ал-Кинди
- Ђордано Бруно
- Џејмс Х. Џинс 1887-1946
- Еудокс из Книдса
- Герсонид
- Никола Коперник
- Пјер Симон Лаплас
- Урбен Жан Жозеф Леверије
- Џон Елери Хејл
- Артур Стенли Едингтон
- Д. Димитријевич Максутов
- Тај Чен
- Теон из Смирне
[уреди] Види још
