Википедија:Сјајни текстови/Децембар

Георгиј Константинович Жуков, (руски: Гео́ргий Константи́нович Жу́ков) (1. децембар, 1896 - 18. јун, 1974) војни заповедник и командант Совјетског Савеза, један од најупешнијих команданата у Другом светском рату.

Рођен је у сеоској породици у Стрелковки, реон Малојарославец, Калушка губернија (сада Жуково). Послат је у Москву да изучи занат, а 1915. бива регрутован у руску војску, где је служио у пуку као редов. Током Првог светског рата, Жуков је одликован Крстом Светог Ђорђа два пута и унапређен у чин подофицира за исказану храброст у бици. Приступа партији бољшевика после Октобарске револуције. Када се опоравио од тифуса, борио се у грађанском рату (1918.-1920.).

...даље...

Георгиј Константинович Жуков, (руски: Гео́ргий Константи́нович Жу́ков) (1. децембар, 1896 - 18. јун, 1974) војни заповедник и командант Совјетског Савеза, један од најупешнијих команданата у Другом светском рату.

Рођен је у сеоској породици у Стрелковки, реон Малојарославец, Калушка губернија (сада Жуково). Послат је у Москву да изучи занат, а 1915. бива регрутован у руску војску, где је служио у пуку као редов. Током Првог светског рата, Жуков је одликован Крстом Светог Ђорђа два пута и унапређен у чин подофицира за исказану храброст у бици. Приступа партији бољшевика после Октобарске револуције. Када се опоравио од тифуса, борио се у грађанском рату (1918.-1920.).

...даље...

Слободан Јовановић (1869-1958), правник, историчар, књижевник, председник Српске краљевске академије, ректор Београдског универзитета

Рођен је 3. децембра (21. новембра по старом календару) 1869. у Новом Саду, од оца Владимира Јовановића и мајке Јелене.

Од средине 1872. његова породица живи у Београду. Године 1879. полази у Прву београдску гимназију, тада седморазредну и смештену у левом крилу Капетан-Мишиног здања, завршава је 1886. године. После боравка у Минхену (1886/87.) и Цириху, он 1887. уписује Правни факултет женевског универзитета.

...даље...

Слободан Јовановић (1869-1958), правник, историчар, књижевник, председник Српске краљевске академије, ректор Београдског универзитета

Рођен је 3. децембра (21. новембра по старом календару) 1869. у Новом Саду, од оца Владимира Јовановића и мајке Јелене.

Од средине 1872. његова породица живи у Београду. Године 1879. полази у Прву београдску гимназију, тада седморазредну и смештену у левом крилу Капетан-Мишиног здања, завршава је 1886. године. После боравка у Минхену (1886/87.) и Цириху, он 1887. уписује Правни факултет женевског универзитета.

...даље...

Слободан Јовановић (1869-1958), правник, историчар, књижевник, председник Српске краљевске академије, ректор Београдског универзитета

Рођен је 3. децембра (21. новембра по старом календару) 1869. у Новом Саду, од оца Владимира Јовановића и мајке Јелене.

Од средине 1872. његова породица живи у Београду. Године 1879. полази у Прву београдску гимназију, тада седморазредну и смештену у левом крилу Капетан-Мишиног здања, завршава је 1886. године. После боравка у Минхену (1886/87.) и Цириху, он 1887. уписује Правни факултет женевског универзитета.

...даље...

Слободан Јовановић (1869-1958), правник, историчар, књижевник, председник Српске краљевске академије, ректор Београдског универзитета

Рођен је 3. децембра (21. новембра по старом календару) 1869. у Новом Саду, од оца Владимира Јовановића и мајке Јелене.

Од средине 1872. његова породица живи у Београду. Године 1879. полази у Прву београдску гимназију, тада седморазредну и смештену у левом крилу Капетан-Мишиног здања, завршава је 1886. године. После боравка у Минхену (1886/87.) и Цириху, он 1887. уписује Правни факултет женевског универзитета.

...даље...

Никола Пашић (1845-1926), политичар, дугогодишњи председник владе Краљевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, оснивач и вођа Радикалне странке

Рођен је 18. децембра 1845. у Зајечару у пекарској породици. Школовао се у време честих пресељења зајечарске гимназије, тако да је због школовања као ђак боравио у Неготину и Крагујевцу. Гимназију је завршио у 21. години, углавном одличним успехом.

Уписао је 1866. Технички факултет Велике школе у Београду. Српска влада га је као одличног студента 1868. упутила на школовање у Цирих.

...даље...

Никола Пашић (1845-1926), политичар, дугогодишњи председник владе Краљевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, оснивач и вођа Радикалне странке

Рођен је 18. децембра 1845. у Зајечару у пекарској породици. Школовао се у време честих пресељења зајечарске гимназије, тако да је због школовања као ђак боравио у Неготину и Крагујевцу. Гимназију је завршио у 21. години, углавном одличним успехом.

Уписао је 1866. Технички факултет Велике школе у Београду. Српска влада га је као одличног студента 1868. упутила на школовање у Цирих.

...даље...

Никола Пашић (1845-1926), политичар, дугогодишњи председник владе Краљевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, оснивач и вођа Радикалне странке

Рођен је 18. децембра 1845. у Зајечару у пекарској породици. Школовао се у време честих пресељења зајечарске гимназије, тако да је због школовања као ђак боравио у Неготину и Крагујевцу. Гимназију је завршио у 21. години, углавном одличним успехом.

Уписао је 1866. Технички факултет Велике школе у Београду. Српска влада га је као одличног студента 1868. упутила на школовање у Цирих.

...даље...

Никола Пашић (1845-1926), политичар, дугогодишњи председник владе Краљевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, оснивач и вођа Радикалне странке

Рођен је 18. децембра 1845. у Зајечару у пекарској породици. Школовао се у време честих пресељења зајечарске гимназије, тако да је због школовања као ђак боравио у Неготину и Крагујевцу. Гимназију је завршио у 21. години, углавном одличним успехом.

Уписао је 1866. Технички факултет Велике школе у Београду. Српска влада га је као одличног студента 1868. упутила на школовање у Цирих.

...даље...

Никола Пашић (1845-1926), политичар, дугогодишњи председник владе Краљевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, оснивач и вођа Радикалне странке

Рођен је 18. децембра 1845. у Зајечару у пекарској породици. Школовао се у време честих пресељења зајечарске гимназије, тако да је због школовања као ђак боравио у Неготину и Крагујевцу. Гимназију је завршио у 21. години, углавном одличним успехом.

Уписао је 1866. Технички факултет Велике школе у Београду. Српска влада га је као одличног студента 1868. упутила на школовање у Цирих.

...даље...

Милутин Миланковић (1879 - 1958), српски геофизичар, климатолог, геофизичар, астроном, оснивач катедре за небеску механику на Београдском универзитету и светски уважаван научник, познат по теорији ледених доба, која повезује варијације земљине орбите и дугорочне климатске промене. Ова теорија је позната под именом Миланковићеви циклуси.

Миланковић је рођен 28. маја 1879. године у Даљу, близу Осијека (тада Аустро-Угарска, данас Хрватска). Похађао је Бечки технолошки институт, где је дипломирао грађевину 1902. и стекао докторат из техничких наука 1904. Касније је радио у тада чувеној фирми Адолфа Барона Питела Betonbau-Unternehmung у Бечу.

...даље...

Милутин Миланковић (1879 - 1958), српски геофизичар, климатолог, геофизичар, астроном, оснивач катедре за небеску механику на Београдском универзитету и светски уважаван научник, познат по теорији ледених доба, која повезује варијације земљине орбите и дугорочне климатске промене. Ова теорија је позната под именом Миланковићеви циклуси.

Миланковић је рођен 28. маја 1879. године у Даљу, близу Осијека (тада Аустро-Угарска, данас Хрватска). Похађао је Бечки технолошки институт, где је дипломирао грађевину 1902. и стекао докторат из техничких наука 1904. Касније је радио у тада чувеној фирми Адолфа Барона Питела Betonbau-Unternehmung у Бечу.

...даље...

Милутин Миланковић (1879 - 1958), српски геофизичар, климатолог, геофизичар, астроном, оснивач катедре за небеску механику на Београдском универзитету и светски уважаван научник, познат по теорији ледених доба, која повезује варијације земљине орбите и дугорочне климатске промене. Ова теорија је позната под именом Миланковићеви циклуси.

Миланковић је рођен 28. маја 1879. године у Даљу, близу Осијека (тада Аустро-Угарска, данас Хрватска). Похађао је Бечки технолошки институт, где је дипломирао грађевину 1902. и стекао докторат из техничких наука 1904. Касније је радио у тада чувеној фирми Адолфа Барона Питела Betonbau-Unternehmung у Бечу.

...даље...

Милутин Миланковић (1879 - 1958), српски геофизичар, климатолог, геофизичар, астроном, оснивач катедре за небеску механику на Београдском универзитету и светски уважаван научник, познат по теорији ледених доба, која повезује варијације земљине орбите и дугорочне климатске промене. Ова теорија је позната под именом Миланковићеви циклуси.

Миланковић је рођен 28. маја 1879. године у Даљу, близу Осијека (тада Аустро-Угарска, данас Хрватска). Похађао је Бечки технолошки институт, где је дипломирао грађевину 1902. и стекао докторат из техничких наука 1904. Касније је радио у тада чувеној фирми Адолфа Барона Питела Betonbau-Unternehmung у Бечу.

...даље...

Никола Пашић (1845-1926), политичар, дугогодишњи председник владе Краљевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, оснивач и вођа Радикалне странке

Рођен је 18. децембра 1845. у Зајечару у пекарској породици. Школовао се у време честих пресељења зајечарске гимназије, тако да је због школовања као ђак боравио у Неготину и Крагујевцу. Гимназију је завршио у 21. години, углавном одличним успехом.

Уписао је 1866. Технички факултет Велике школе у Београду. Српска влада га је као одличног студента 1868. упутила на школовање у Цирих.

...даље...

Никола Пашић (1845-1926), политичар, дугогодишњи председник владе Краљевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, оснивач и вођа Радикалне странке

Рођен је 18. децембра 1845. у Зајечару у пекарској породици. Школовао се у време честих пресељења зајечарске гимназије, тако да је због школовања као ђак боравио у Неготину и Крагујевцу. Гимназију је завршио у 21. години, углавном одличним успехом.

Уписао је 1866. Технички факултет Велике школе у Београду. Српска влада га је као одличног студента 1868. упутила на школовање у Цирих.

...даље...

Никола Пашић (1845-1926), политичар, дугогодишњи председник владе Краљевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, оснивач и вођа Радикалне странке

Рођен је 18. децембра 1845. у Зајечару у пекарској породици. Школовао се у време честих пресељења зајечарске гимназије, тако да је због школовања као ђак боравио у Неготину и Крагујевцу. Гимназију је завршио у 21. години, углавном одличним успехом.

Уписао је 1866. Технички факултет Велике школе у Београду. Српска влада га је као одличног студента 1868. упутила на школовање у Цирих.

...даље...

Свети Никола или свети Николај (грчки: Νικόλαος, Николаос; рођен око 270. године, умро 6. децембра 343. године) је хришћански светитељ, архиепископ мирликијски и чудотворац. Био је познат је по томе што је тајно давао људима новац, а сада се на западу често пореди са Деда Мразом. Живео је у 4. веку у граду Мира у Римском царству.

Свети Никола је заштитник морепловаца, трговаца, стрелаца, деце, и студената у Грчкој, Русији, Македонији и Србији. Такође свети Никола је у Србији најчешћа слава.

...даље...

Никола Пашић (1845-1926), политичар, дугогодишњи председник владе Краљевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, оснивач и вођа Радикалне странке

Рођен је 18. децембра 1845. у Зајечару у пекарској породици. Школовао се у време честих пресељења зајечарске гимназије, тако да је због школовања као ђак боравио у Неготину и Крагујевцу. Гимназију је завршио у 21. години, углавном одличним успехом.

Уписао је 1866. Технички факултет Велике школе у Београду. Српска влада га је као одличног студента 1868. упутила на школовање у Цирих.

...даље...

Боривоје Ж. Милојевић (1885-1967), географ, професор Београдског универзитета, академик САНУ

Рођен је 22. децембра у селу Царина код Крупња, у учитељској породици, 1885. године. Студије географије уписује 1904. године, а већ на крају 4. семестра (1906.) бива изабран за асистента. Након дипломирања радио је једно време као гимназијски професор. Слушао је зимски семестар 1911/12 у Халеу код истакнутих географа А. Пенка, О. Шлитера, Ј. Валтера и других. Током Првог светског рата повлачи се са српском војском преко Албаније. Затим 1918/19 одлази у Лозану где слуша предавања из геологије и привредне географије.

...даље...

Боривоје Ж. Милојевић (1885-1967), географ, професор Београдског универзитета, академик САНУ

Рођен је 22. децембра у селу Царина код Крупња, у учитељској породици, 1885. године. Студије географије уписује 1904. године, а већ на крају 4. семестра (1906.) бива изабран за асистента. Након дипломирања радио је једно време као гимназијски професор. Слушао је зимски семестар 1911/12 у Халеу код истакнутих географа А. Пенка, О. Шлитера, Ј. Валтера и других. Током Првог светског рата повлачи се са српском војском преко Албаније. Затим 1918/19 одлази у Лозану где слуша предавања из геологије и привредне географије.

...даље...

Боривоје Ж. Милојевић (1885-1967), географ, професор Београдског универзитета, академик САНУ

Рођен је 22. децембра у селу Царина код Крупња, у учитељској породици, 1885. године. Студије географије уписује 1904. године, а већ на крају 4. семестра (1906.) бива изабран за асистента. Након дипломирања радио је једно време као гимназијски професор. Слушао је зимски семестар 1911/12 у Халеу код истакнутих географа А. Пенка, О. Шлитера, Ј. Валтера и других. Током Првог светског рата повлачи се са српском војском преко Албаније. Затим 1918/19 одлази у Лозану где слуша предавања из геологије и привредне географије.

...даље...

Боривоје Ж. Милојевић (1885-1967), географ, професор Београдског универзитета, академик САНУ

Рођен је 22. децембра у селу Царина код Крупња, у учитељској породици, 1885. године. Студије географије уписује 1904. године, а већ на крају 4. семестра (1906.) бива изабран за асистента. Након дипломирања радио је једно време као гимназијски професор. Слушао је зимски семестар 1911/12 у Халеу код истакнутих географа А. Пенка, О. Шлитера, Ј. Валтера и других. Током Првог светског рата повлачи се са српском војском преко Албаније. Затим 1918/19 одлази у Лозану где слуша предавања из геологије и привредне географије.

...даље...

Математичка константа π се често користи у математици и физици. 'π' је мало слово грчког алфабета и мења се са пи када је недоступно. У еуклидској планиметрији, π се може дефинисати као однос обима и пречника круга, или као површина круга полупречника 1 (јединичног круга). Већина новијих уџбеника дефинише π аналитички, користећи тригонометријске функције, на пример као најмање позитивно x за које је sin(x) = 0, или као два пута најмање позитивно x за које је cos(x) = 0. Све ове дефиниције су еквивалентне.

π је такође познато и као Архимедова константа (не треба мешати са Архимедовим бројем) и Лудолфов број.

...даље...

Математичка константа π се често користи у математици и физици. 'π' је мало слово грчког алфабета и мења се са пи када је недоступно. У еуклидској планиметрији, π се може дефинисати као однос обима и пречника круга, или као површина круга полупречника 1 (јединичног круга). Већина новијих уџбеника дефинише π аналитички, користећи тригонометријске функције, на пример као најмање позитивно x за које је sin(x) = 0, или као два пута најмање позитивно x за које је cos(x) = 0. Све ове дефиниције су еквивалентне.

π је такође познато и као Архимедова константа (не треба мешати са Архимедовим бројем) и Лудолфов број.

...даље...

Математичка константа π се често користи у математици и физици. 'π' је мало слово грчког алфабета и мења се са пи када је недоступно. У еуклидској планиметрији, π се може дефинисати као однос обима и пречника круга, или као површина круга полупречника 1 (јединичног круга). Већина новијих уџбеника дефинише π аналитички, користећи тригонометријске функције, на пример као најмање позитивно x за које је sin(x) = 0, или као два пута најмање позитивно x за које је cos(x) = 0. Све ове дефиниције су еквивалентне.

π је такође познато и као Архимедова константа (не треба мешати са Архимедовим бројем) и Лудолфов број.

...даље...

Математичка константа π се често користи у математици и физици. 'π' је мало слово грчког алфабета и мења се са пи када је недоступно. У еуклидској планиметрији, π се може дефинисати као однос обима и пречника круга, или као површина круга полупречника 1 (јединичног круга). Већина новијих уџбеника дефинише π аналитички, користећи тригонометријске функције, на пример као најмање позитивно x за које је sin(x) = 0, или као два пута најмање позитивно x за које је cos(x) = 0. Све ове дефиниције су еквивалентне.

π је такође познато и као Архимедова константа (не треба мешати са Архимедовим бројем) и Лудолфов број.

...даље...

Математичка константа π се често користи у математици и физици. 'π' је мало слово грчког алфабета и мења се са пи када је недоступно. У еуклидској планиметрији, π се може дефинисати као однос обима и пречника круга, или као површина круга полупречника 1 (јединичног круга). Већина новијих уџбеника дефинише π аналитички, користећи тригонометријске функције, на пример као најмање позитивно x за које је sin(x) = 0, или као два пута најмање позитивно x за које је cos(x) = 0. Све ове дефиниције су еквивалентне.

π је такође познато и као Архимедова константа (не треба мешати са Архимедовим бројем) и Лудолфов број.

...даље...

Бранко Ћопић је рођен 1. јануара 1915. године у селу Хашанима у Босанској крајини (БиХ). Учитељску школу је завршио у Бања Луци, а Филозофски факултет у Београду. Већ као студент Ћопић се афирмише као писац од дара, скреће на себе пажњу књижевне критике и добија заслужено признање додељивањем награде Милана Ракића.

Надахнут и спонтан у свом књижевном раду, добар опсерватор и познавалац живог народног говора, а уз то ведра духа и са истанчаним смислом за хумор, Ћопић је лако и брзо освојио најшире слојеве наше читалачке публике. Он је писао приповетке и романе и неговао песничко стваралаштво за децу.

...даље...

Бранко Ћопић је рођен 1. јануара 1915. године у селу Хашанима у Босанској крајини (БиХ). Учитељску школу је завршио у Бања Луци, а Филозофски факултет у Београду. Већ као студент Ћопић се афирмише као писац од дара, скреће на себе пажњу књижевне критике и добија заслужено признање додељивањем награде Милана Ракића.

Надахнут и спонтан у свом књижевном раду, добар опсерватор и познавалац живог народног говора, а уз то ведра духа и са истанчаним смислом за хумор, Ћопић је лако и брзо освојио најшире слојеве наше читалачке публике. Он је писао приповетке и романе и неговао песничко стваралаштво за децу.

...даље...