Из пројекта Википедија
8. март (08.03) је 67. дан у години по грегоријанском календару (68. у преступној години). До краја године има још 298 дана.
[уреди] Догађаји
- 1500. - Португалски морепловац Педро Алварез Кабрал кренуо из Лисабона на пут у Португалски. Променивши дотад познату руту, удаљио се од афричке обале у правцу запада, према Јужној Америци и тако открио данашњи Бразил, прогласивши га португалском колонијом. Исте године бразилску обалу открио Шпањолац Вићенте Пинсон.
- 1846. - У Београду отворена прва читаоница у Србији, названа Српско читалиште, касније Читалиште београдско.
- 1857. - Жене запослене у текстилној индустрији Њујорка демонстрирале због нељудских услова рада.
- 1908. - У Њујорку 15.000 жена марширало кроз град тражећи краће радно време, бољу плату и услове за рад.
- 1910. - У Копенхагену одржана Друга конференција жена-социјалиста, на иницијативу немачке револуционарке Кларе Цеткин. На тој конференцији установљен празник, Дан жена, у знак сећања на демонстрације жена у Чикагу 8. марта 1909. Прва прослава Дана жена у Србији одржана 1914.
- 1917. - Немирима и штрајковима у Петрограду почела "Фебруарска револуција" у Русији.
- 1921. - Француске трупе ушле у Дизелдорф и друге градове у Руру пошто Немачка није исплатила ратну штету, што је била обавезна према Версајском мировном уговору, потписаном после Првог светског рата.
- 1922. - У Загребу обешен Алија Алијагић, који је 1921. у Делницама извршио атентат на министра унутрашњих послова Југославије Милорада Драшковића, творца Обзнане, Владине уредбе којом је забрањен рад Комунистичке партије Југославије.
- 1942. - Јапанске трупе у Другом светском рату заузеле главни град Бурме Рангун, дан пошто су град напустили Британци.
- 1950. - Совјетски маршал Климент Ворошилов објавио да је СССР у септембру 1949. испробао атомску бомбу, у време када се сматрало да су САД једина држава која поседује нуклеарно наоружање.
- 1965. - У Јужни Вијетнам се искрцало 3.500 америчких маринаца, чиме је почело масовно укључење копнених трупа САД у Вијетнамски рат. Почетком 1968. број америчких трупа у Јужном Вијетнаму попео се на 525.000.
- 1973. - У експлозији аутомобила-бомбе, коју су подметнули припадници ИРА-е испред зграде главног лондонског суда и седишта Скотланд јарда у Лондону, погинула једна особа, рањено 238.
- 1993. - Уз посредовање Међународног комитета Црвеног крста из логора у Босни и Херцеговини пуштено 5.540 заробљеника заточених током босанског рата. Према сазнањима те организације, остало заточено 3.100 заробљеника у српским, хрватским и муслиманским логорима.
- 1994. - Више од 100 интелектуалаца из целог света потписало Апел свим европским владама и Уједињеним нацијама захтевајући да спрече масакре у Босни и територији СФРЈ и да Југославија преда тешко наоружање УН. Затражено да, ако власти Југославије то одбију, њено наоружање буде уништено бомбардовањем из ваздуха, максимално штедећи људске животе.
- 1999. - Војска Шри Ланке, у брзој операцији, заузела више од 500 квадратних километара територије на северу земље, која је била под контролом сепаратистичке герилске групе Тамилски тигрови. У сукобима сепаратиста и Владиних снага од 1983. погинуло око 57.000 људи.
- 2001. -
- НАТО одобрио улазак југословенских војно-полицијских снага у први сектор Копнене зоне безбедности на административној граници Србије и Косова. Копнена тона безбедности успостављена на основу Кумановског споразума, који су у јуну 1999. потписали НАТО и Војска Југославије по завршетку ваздушних удара НАТО на Југославију. Југословенске снаге ушле у први сектор 14. марта.
- Међународни суд за ратне злочине у Хагу формирао посебан тим за истрагу злочина такозване Ослободилачке војске Косова. Прве оптужнице против Албанаца са Косова подигнуте у фебруару 2003.
- 2004. - Трибунал у Хагу отпечатио оптужнице против хрватских генерала Младена Маркача и Ивана Чермака, које их терете за злочине над српским цивилима у Книнској крајини током војне акције "Олуја", у августу 1995. и измењену оптужницу против хашког оптуженика генерала Анте Готовине. Три дана касније Маркач и Чермак се предали суду.
- 1889. - Џон Ериксон, шведски бродски инжењер и проналазач.
- 1917. - Граф Фердинанд фон Цепелин, немачки инжењер (* 1838)
- 1942. - Хосе Раул Капабланка, кубански велемајстор
- 2001. - Дам Нинет де Валоа, балерина и оснивач Британског краљевског балета (* 1899.)
[уреди] Празници и дани сећања
[уреди] Види још
