Из пројекта Википедија
15. март (15.03) је 74. дан у години по грегоријанском календару (75. у преступној години). До краја године има још 291 дана.
[уреди] Догађаји
- 44. пне. - Републикански завереници које су предводили Брут и Касије у Сенату убили римског доживотног диктатора, чувеног државника, војсковођу и историчара, Гаја Јулија Цезара.
- 351. - Римски цар Констанције II именује свог брата од стрица Констанција Гала за свог савладара цезара и повера му контролу над источним делом Царства.
- 1311. - Битка код Орхомена: Одметнута плаћеничка Каталанска компанија односи победу над Волтером V Бријенским и преузима латинско Атинско војводство.
- 1493. - Кристифор Колумбо довео седам Индијанаца Аруак са Хаитија у Шпанију. То су били први становници Новог света који су крочили на Стари континент.
- 1603. - Француски морепловац и истраживач Самјуел де Шамплен испловио према Новом свету. 1608. основао град Квебек и организовао француску колонизацију Канаде.
- 1776. - Конгрес САД донео одлуку о укидању зависности од британске круне. Независност проглашена 4. јула 1776.
- 1848. - Три дана после масовних демонстрација у Бечу, револуција захватила Будимпешту, а потом се проширила на целу Мађарску. Уз помоћ Русије, аустријске трупе угушиле револуционарни покрет у августу 1849.
- 1883. - Београд добио прву "телефонску станицу", седам година пошто је изумљен телефон, а први телефонски разговор су водили министар војни и капетан палилулске жандармеријске станице. Концесије за увођење телефона у Србији 1882. добио Панта Михајловић, пријатељ Николе Тесле.
- 1907. - У Финској жене први пут изабране у Парламент.
- 1917. - Под притиском револуционара абдицирао последњи руски цар Николај II, чиме је после три века окончана владавина династије Романов. Цар потом, с породицом, интерниран у Царско Село, па у Тоболск. Током Октобарске револуције царска породица премештена у Јекатеринебург и убијена у јулу 1918.
- 1922. - Египатски султан узео титулу краља као Фахд I.
- 1937. - Прва централна банка крви, у којој је крв за трансфузију чувана замрзавањем, основана у болници у Чикагу.
- 1939. - Пошто је, под претњом напада и уништења Прага, председник Емил Хаха у Берлину потписао акт о предаји земље Трећем рајху, немачке трупе окупирале Чешку. Словачка и Моравска проглашене немачким протекторатима.
- 1991. - Председник Председништва Југославије и представник Србије у том телу Борисав Јовић поднео оставку јер је Председништво одбило да објави ванредно стање у земљи после демонстрација 9. марта.
- 2000. - У насељу Бошњачка махала у северном делу Косовске Митровице дошло до жестоких сукоба српских становника и припадника Кфора који су успостављали безбедносну зону у том граду подељеном на албански и српски део. У сукобима рањено 15 Срба и два француска војника.
- 2001. - Сукоб наоружаних албанских екстремиста и македонских снага безбедности ескалирао када су се борбе први пут пренеле из раштрканих насеља дуж границе с Косовом у предграђе Тетова, другог по величини македонског града.
- 2003. - На стотине хиљада људи на улицама Токија, Бејрута, Париза, Вашингтона и у другим градовима широм света демонстрирало против рата у Ираку.
- 2004. - Одлуком међународног представника у Босни и Херцеговини Педија Ешдауна Мостар поново постао јединствен град. Мостар од рата у БиХ био подељен на два дела, бошњачки, источни, и хрватски, западни.
- 2006. - Тело Слободана Милошевића допремљено у Београд.
- 44. пре н.е. - Гај Јулије Цезар, римски државник, војсковођа и историчар (*100. пре н.е.).
- 493. - Одоакар, варварски војсковођа који је 476. свргнуо последњег западноримског цара (*435.).
- 1898. - Хeнри Бeсeмeр, енглeски инжeњeр.
- 1957. - Мoшa Пиjaдe, српски пoлитичaр jeврejскoг пoрeклa. (*1890).
- 1962. - Артур Комптон, амерички физичар. (*1892).
- 1983. - Рeбeкa Вeст, енглeскa књижeвницa. (*1892).
- 1975. - Аристотел Оназис, грчки бродовласник. (*1906).
- 1991. - Миoдрaг Булaтoвић, српски писaц.
- 1991. - Вeљкo Кoрaћ, српски филoзoф.
- 1998. - Бенџамин Спок, амерички лекар, педијатар.
[уреди] Празници и дани сећања
[уреди] Види још
