Из пројекта Википедија
12. март (12.03) је 71. дан у години по грегоријанском календару (72. у преступној години). До краја године има још 294 дана.
[уреди] Догађаји
- 641. - Кинеска принцеза Вен Ченг удала се за владара Тибета, на основу чега је касније Кина полагала право на суверенитет над том јужном планинском провинцијом.
- 1507. - У бици с побуњеницима у Навари погинуо Чезаре Борџија, италијански пустолов, политичар и кардинал. Син папе Александра VI послужио Макијавелију као узор политичког цинизма и сматра се да га је Борџијин начин владања подстакао да напише дело "Владалац".
- 1537. - Турци заузели далматинско утврђење Клис, које је дуго одолевало турском надирању из Босне. У борби погинуо и легендарни сењски капетан и клишки кнез Петар Кружић. Исте године Турци основали клишки санџак који је обухватао цело далматинско залеђе и део Босне.
- 1848. - У Бечу избиле велике студентске демонстрације против апсолутистичког режима канцелара Клеменса Метерниха, што је био почетак револуције која је потресла темеље Аустрије и довела до слома Метерниховог апсолутизма.
- 1854. - Велика Британија и Француска закључиле савез са Отоманским царством против Русије, у Кримском рату.
- 1868. - Скинута забрана са правописа Вук Караџић и дозвољена његова употреба. Решење о томе донео, на основу одлуке кнеза Михаила Обреновића, министар просвете Димитрије Црнобарац, бечки и париски доктор наука. Забрана скинута четири године после Караџићеве смрти.
- 1907. - У експлозији ратног брода "Јена" у француској луци Тулон погинуло најмање 118 људи.
- 1938. - Предвођене Адолфом Хитлером, немачке трупе умарширале у Аустрију, чиме је та држава припојена Трећем рајху.
- 1947. - Председник САД Хари Труман у Конгресу прокламовао доктрину о помоћи земљама угроженим комунизмом. Прва средства дата Грчкој и Турској.
- 1966. - Индонежански парламент лишио Ахмеда Сукарна свих функција, укључујући положај председника државе, а генерал Сухарто постао вршилац дужности шефа државе.
- 1971. - Премијер Хафез ал Асад на референдуму изабран за председника Сирије.
- 1978. - Партије левице, први пут у историји Француске, добиле апсолутну већину у првом кругу парламентарних избора.
- 1984. - У Великој Британији почео генерални штрајк рудара.
- 1993. - У серији експлозија 13 подметнутих бомби у индијском граду Бомбају погинуло најмање 200 људи, а 1.100 рањено.
- 1999. - Пољска, Чешка и Мађарска постале чланице НАТО, као прве земље бивше чланице Варшавског уговора које су приступиле НАТО.
- 2001. -
- Уз посредовање међународне заједнице представници српских власти и побуњених Албанаца на југу Србије потписали споразум о прекиду ватре.
- У акцији уништавања неисламских културних споменика талибанске власти у Авганистану уништиле два највећа кипа Буде у свету, стара неколико хиљада година.
- 2002. - Савет безбедности Уједињених нација, на предлог САД, усвојио резолуцију у којој се први пут помиње Палестина као посебна држава, поред Израела.
- 604. - Григорије I Велики, римски папа и један од четири оца Католичке цркве.
- 1507. - Чезаре Борџија, италијански војсковођа и авантуриста, узор за Макијавелијевог Владаоца (*1475.)
- 1925. - Сун Јат Сен, кинески револуционар и државник.
- 1942. - Жикица Јовановић Шпанац, југословенски народни херој. (* 1914.)
- 1964. - Јован Бијелић, српски сликар. (* 1886).
- 1995. - Мија Алексић, српски глумац. (* 1923.)
- 1999. - Јехуди Мењухин, један од највећих виолиниста XX века.
- 2003. - Зоран Ђинђић, српски премијер, убијен у атентату. (* 1952.)
[уреди] Празници и дани сећања
[уреди] Види још
