Диносауруси
Из пројекта Википедија
| Диносауруси |
||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Реплика Тираносаурус рекса.
|
||||||||
| Таксономија | ||||||||
|
||||||||
|
|
||||||||
|
||||||||
| Екологија таксона | ||||||||
|
|
Назив диносаурус потиче од грчких речи деинос (страшан) и саурус (гуштер), а дао га је енглески зоолог, сер Ричард Овен, 1841. Људски поглед на ова бића мењао се током времена. Прво су замишљани као велики, летаргични рептили и сликани су као усамљене животиње које лутају по мочвари, вукући за собом своје дугачке репове. Тек крајем шездесетих година овог века, са открићем Деинонyчус-а (Deinonychus), било је јасно да то није никакав инфериорни,троми гуштер већ високо-специјализован предатор, морфолошки сличнији птици него гмизавцу. Тада мала група палеонтолога на челу са Џоном Остромом износи виђење диносауруса као топлокрвних, друштвених животиња, савршено прилагођених условима своје средине. Остромови истомишљеници били су непрестано критиковани од стране својих колега, мада се све више чинило да су у праву.
[уреди] Еволуција диносауруса
Почиње у тријасу, пре скоро 250 милиона година, када се од примитивних текодонта почиње развијати диносаурус и неке друге групе архосаурија. Најстарији познати представник диносауруса или Диносауриморфа је Еораптор луненсис (Eoraptor lunensis)- што значи јутарњи крадљивац, пронађен у Аргентини 1991. Пронашао га је Паул Серено, палеонтолог из Чикага. Старост овог фосила износи око 235 милиона година. Од тог времена група диносауруса почиње наглу експанзију и заузима све делове тадашњег копна. Још на почетку свог развоја деле се на две велике групе:
- Сауришиа (Saurischia), диносаурус са карличним појасом као код рептила (пубис је уперен према напред) и
- Орнитишиа (Ornitischia), са карличним појасом као код птица (пубис је окренут уназад, паралелно са исхионом).
Обе групе дају низ огранака који заузимају сва копнена станишта и недозвољавају сисарима да се даље развијају. Сисари су се појавили, приближно, кад и први диносауруси и од тада нису ни мало напредовали читавих 170 милиона година, све док диносауруси нису изумрли. У периоду јуре, а можда још и у тријасу, сауришиа даје огранак из кога настају прве птице. Даље усавршавање диносауруса трајало је и током периода креде када су били на врхунцу свог развоја, а онда мистериозно нестали остављајући за собом једино птице као најприлагођенију групу целуросаурија. Нестанак диносауруса, других крупних мезозојских рептила и уопште 65% тадашњег живог света, доводи се у везу са падом огромног астероида који је пре 65 милиона година пао на полуострво Јукатан у Мексику. Збуњујућа је чињеница да су презивели неки организми врло блиски диносаурусима, као сто су њихови примитивнији сродници - крокодили и њихови еволуциони потомци - птице.
[уреди] Нестанак Диносауруса
Диносауруси су нестaли пре око 65 милиона година. Постоје различите хипотезе о њиховом нестанку. Једна од њих је везана за пад огромног метеорита на Земљу. Ако би метеорит био довољно велики, удар би подигао такав облак прашине да би створио заклон између Земље и Сунца. Самим тим сунчеви зраци не би допирали до површине земље и биљке не би могле да себи стварају храну процесом фотосинтезе. Уследило би изумирање хербивора и карнивора услед сукцесивног повећања недостатка хране.
