Роберт Хачинс Годард
Из пројекта Википедија
Роберт Хачинс Годард (ен. Robert Hutchins Goddard), Вустер 5. октобар 1882. - Балтимор 10. август 1945. - амерички проналазач и пионир ракетног мотора.
Прва ракета у историји полетела је 15. марта 1926. у Оберну, Масачусетс. Први лет је трајао 2.5 секунде на висини од око 20 метара и био је доказ да су ракете са течним горивом могуће. Усавршене верзије Годардових ракета у пробама 1930-1935 постизале су брзину од 800 km/h. За Годардове ракете заинтересовао се и Чарлс Линдберг, касније прослављени авијатичар, који је финансијски помагао Годарду у проналажењу инвеститора што је у то време био врло тежак задатак услед лоше економске ситуације те слома америчке берзе (црни петак 1929.). Годарда су највише помагали чланови породице Гугенхајм (Guggenheim).
Годардов следбеник и други највећи ракетни пионир био је најпознатији нацистични научник Вернер фон Браун. Тек је Фон Браун успео предвидети значајан утицај ракетних летелица на ћивот целокупног човечанства..
Године 1959. Годардовим именом назван је Годард спејс флајт сентер (Goddard Space Flight Center) из којег се контролише сви амерички летови у космос. Њему у част се назива и кратер на Месецу.
