Магнезијум
Из пројекта Википедија
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
| Општи подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол, атомски број | Магнезијум, Mg, 12 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Припадност скупу | земноалкалних метала | ||||||||||||||||||||||||||||||
| група, периода | IIA, 3, | ||||||||||||||||||||||||||||||
| густина, тврдоћа | 1738 kg/m3, 2,5 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Боја | сребрнобела |
||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине атома | |||||||||||||||||||||||||||||||
| атомска маса | 24,305 u | ||||||||||||||||||||||||||||||
| атомски радијус | 150 (145) pm | ||||||||||||||||||||||||||||||
| ковалентни радијус | 130 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||
| ван дер Валсов радијус | 173 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||
| електронска конфигурација | [Ne]3s2 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| e- на енергетским нивоима | 2, 8, 2 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| оксидациони број | 2 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине оксида | јако базни | ||||||||||||||||||||||||||||||
| кристална структура | хексагонална | ||||||||||||||||||||||||||||||
| физичке особине | |||||||||||||||||||||||||||||||
| агрегатно стање | чврсто | ||||||||||||||||||||||||||||||
| температура топљења | 923 K (650 °C) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| температура кључања | 1363 K (1090 °C) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| молска запремина | 14,00×10-3 m³ /mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота испаравања | 127,4 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота топљења | 8,954 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| притисак засићене паре | 361 Pa (923 K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| брзина звука | 4602 m/s (293,15 K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Остале особине | |||||||||||||||||||||||||||||||
| Електронегативност | 1,31 (Паулинг) 1,23 (Алред) |
||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична топлота | 1020 J/(kg*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична проводљивост | 22,6×106 S/m | ||||||||||||||||||||||||||||||
| топлотна проводљивост | 156 W/(m*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| I енергија јонизације | 737,7 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| II енергија јонизације | 1450,7 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| III енергија јонизације | 7732,7 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Најстабилнији изотопи | |||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
| Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови. |
|||||||||||||||||||||||||||||||
| Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада, з.е=заробљавање електрона |
|||||||||||||||||||||||||||||||
Магнезијум (Mg, латински - magnesium) је земноалкални метал IIAгрупе. Гради 2+ јоне. Оксидациони број магнезијума у једињењима је искључиво +2. Има најнижу температуру топљења у групи земноалкалних метала.
Стабилни изотопи магнезијума су:
- 24Mg
- 25Mg и
- 26Mg.
Да је магнезијум посебан елемент први је утврдио Јосеф Блек, а у чистом облику је добијен 1808 године од стране Humphry Davy-а
Садржај |
[уреди] Заступљеност и добијање
Магнезијум је заступљен у земљиној кори у количини од 2,74%. У природи се магнезијум веома често налази везан у виду силиката, али са становништа добијања најважнији минерали су му: доломита, магнезита, карналита, калцита и карбоната. У морској води је заступљен у количини од 1200 ppm (енгл. parts per million), у облику раствора соли Mg2+.
Намирнице које су најбогатије магнезијумом су (у 100 грама намирница):
- семенке диње - 520 mg
- какао - 420 mg
- стабљика першуна - 291 mg
- соја - 250 mg
- ораси - 130-190 mg
- боранија - 169 mg
- јабука са кором - 103 mg
[уреди] Једињења
Најважнија магнезијумова једињења су: магнезијум оксид (MgO) магнезијум хидроксид (Mg(OH)2) и његове соли. Водени раствори у којима је велика концентрација Mg2+ имају горак укус.
Легуре магнезијума и бакра су веома издржљиве механички са једном од најмањих густина међу легурама.
[уреди] Хемијске особине
Метални магнезијум се веома лако оксидује на ваздуху, али слично као и код алуминијума процес корозије магнезијума се зауставља због пасивизације. Када се отстрани горњи слој магнезијума који је оксидивао чист магнезијум веома лако реагује са водом градећи хиодроксид. Магнезијум редукује већину оксида чак и угљен (IV)-оксид. Магнезијум гори у угљеник (IV)-оксиду(који служи за гашење пожара) и редукује га при чему се ствара МgO и ослобађа се угљеник у виду чађи.
Катјони Mg2+ спадају у V групу катјона.
[уреди] Примена
Као редукционо средство магнезијум се користи за добијање метала из њихових оксида, као и за катодну заштиту метала од корозије. Легуре магнезијума са бакром се користе у авиоиндустрији као и у космичкој индустрији, тамо где су легуре титанијума и алуминијума сувише тешке. У сличним ситуацијама се користе и легуре алуминијума са z магнезијумом
[уреди] Биолошки значај
Магнезијум улази у састав хлорофила, јони магнезијума играју битну улогу у одржању осмотског притиска у крви и другим ткивима и у прослеђивању импулса у нервном систему.
Дневне потребе за магнезијумом код одраслог човека износе између 300-400 mg и премда магнезијума у природној средини има у намирницама које користи човек, магнезијума је све мање због ђубрења хемијским једињењима која садрже калијум. Међу последице недостатка магнезијума спадају и: прекомерна употреба алкохола, стрес, прекомерно коришћење масних намирница, пропадање бубрега.
Показатељи недостатка магнезијума могу да бити: нагла вртења у глави, пораст опадања косе, ломљење ноктију, кварење и ломљење зуба, знојење ноћу, проблеми са срцем, болови главе, клонулост.
