Кобалт

Из пројекта Википедија

Fe - Co - Ni   Co Rh       периодни ситем
Општи поатци
Име, симбол, атомски број	Kobalt, Co, 27
Припадност скупу	прелазних метала
група, периода	VIIIB, 4
густина, тврдоћа	8900 kg/m3, 5,0
Боја	плавичаста
Особине атома
атомска маса	58,9332 u
атомски радијус	135 (152) pm
ковалентни радијус	126 pm
ван дер Валсов радијус	без података
електронска конфигурација	[Ar]3d74s2
e- на енергетским нивоима	2, 8, 15, 2
оксидациони бројеви	2, 3
Особине оксида	амфотерни
кристална структура	хексагонална
физичке особине
агрегатно стање	чврсто
температура топљења	1768 K (1495 °C)
температура кључања	3200 K (2927 °C)
молска запремина	6,67×10-3 m³/mol
топлота испаравања	376,5 kJ/mol
топлота топљења	16,19 kJ/mol
притисак засићене паре	175 Pa (1768 K)
брзина звука	4720 m/s (293,15 K)
Остале особине
Електронегативност	1,88 (Паулинг) 1,70 (Алред)
специфична топлота	420 J/(kg*K)
специфична проводљивост	17,2×106S/m
топлотна проводљивост	100 W/(m*K)
I енергија јонизације	760,4 kJ/mol
II енергија јонизације	1648 kJ/mol
III енергија јонизације	3232 kJ/mol
IV енергија јонизације	4950 kJ/mol
Најстабилнији изотопи
изотоп заст. в.п.р. н.р. e.r. MeV п.р. 56Co (веш.) 77,27 дана з.е. 4,566 56Fe 57Co (веш.) 271,79 дана з.е. 0,836 57Fe 58Co (веш.) 70,86 дана з.е. 2,307 58Fe 59Co 5,8% стабилни изотор са 32 неутрона 60Co (веш.) 5,2714 година β- 2,824 60Ni
Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови.
Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада, з.е=заробљавање електрона

Кобалт (Co, латински - cobaltum) је метал VIIIB групе. Поседује 17 изотопа чије се атомске масе налазе између 35-64. Постојан је само 59, који чини скоро 100% његовог изотопа у природи. 1735 године открио га је G. Brandta.

Садржај 1 Особине 2 Заступљеност 3 Једињења 4 Биолошки значај

[уреди] Особине

Чисти кобалт је сребрнаст,блистав веома тврд метал, који поседује феромагнетична својства. Употребљава се као додатак магнетичним рудама.

[уреди] Заступљеност

Заступљен је у земљиној кори у количини од 20 ppm (енг. parts per million) у облику два минерала: Смалтита и кобалтита које обично прате руде бакра и никла

[уреди] Једињења

Несиметричне соли кобалта нпр. K₃CoO₄ имају јаке феромагнетичне особине и користе се у електроници. Комплексна једињења карбоникла и фосфини користе се као катализатори многих органских реакција. Раствори соли кобалт (II) i (III) имају крваво-црвену, и плаву боју и користе се у производњи боја.

[уреди] Биолошки значај

Кобалт је активатор бројних ензима у живим организмима. Витамин B₁₂ (утиче на количину хемоглобина и број црвених крвних зрнаца у крви), садржи у својој структури кобалт који је координативно везан са органским делом молекула и једним CN^- јоном. Ипак минималне дневне потребе за кобалтом су веома мале 0,05 ppm.