Битка код избочине Вими

Из пројекта Википедија

Битка код избочине Вими

Битка код избочине Вими , слика Ричарда Џака

Време:	9. април – 12. април, 1917.
Локација:	Вими, северна Француска
Резултат:	Одлучна канадска победа
Узрок битке:	{{{узрок}}}
Промене у територији:	{{{територија}}}
Цивилне жртве:	{{{цивилне жртве}}}

Сукобљене стране

Канада

Велика Британија

Немачко царство

Заповедници

Јулиан Бинг
Шарл Манжин
Артур Кири

Лудв.фон Фалкенхаузен

Јачина

30.000

непознато

Губици

3.589 мртвих
7.104 рањених

20.000 мртвих
4.000 заробљених

{{{подаци}}}

Битка код избочине Вими је била почетна битка у једном ширем британском походу познатом под називом Битка код Араса током Првог светског рата. Сматра се великим догађајем у канадској историји, због тога што су канадске снаге извеле главни напад и освојиле дотад неосвојиву избочину.

Садржај

1 Значај
2 Припреме за напад
3 Седмодневна артиљеријска припрема напада
4 Напад
5 Резултат битке
6 Британско учешће
7 Литература
8 Спољашње везе

[уреди] Значај

Вими се налази у северној Француској и био је једна од најтврђих тачака обране на целом Западном фронту и мислило се да је неосвојива тврђава. Избочина је била кључна у Првом светском рату. Протезала се од града Вимија до Живанши ан Гоел и била је Немцима кључна за контролу великог дела околне територије. За савезнике је била једина већа баријера, која их је задржавала од отворене Ленс-Дуа низије. Немачка армија је избочину утврдила са тунелима, са три реда ровова иза бодљикаве жице, масивном артиљеријом и бројним митраљеским гнездима. Французи и Британци су имали хиљаде страдалих у претходним покушајима освајања. Французи су 1915. ту изгубили 150.000 људи .

[уреди] Припреме за напад

Савезнички команданти су одлучили да изврше напад 1917. Задатак је поверен релативно свежим, али претходно успешним канадским снагама. По први пут 4 канадске дивизије канадског корпуса су се бориле заједно. Прикључене су британској 5. пешадијској дивизији. Канадски команданти су одлучили да науче из претходних грешака, које су ту направили Французи и Британци, па су месецима проучавали и планирали напад. Направили су чак и реплику избочине у својој позадини, тако да су тренирали тактику кориштења водова, па су предавали детаљне мапе обичним војницима. Сваки вод је добијао специфичан задатак, а не као до тада неодређене инструкције од одсутних генерала. Применили су старе технике, као што је детонација великих мина под немачким рововима.

[уреди] Седмодневна артиљеријска припрема напада

Канадска митраљеска чета на избочини

Канадски корпус је 2. априла 1917. започео са дотада највећом артиљеријском паљбом у историји. Гранатитрали су немачке ровове седам дана и испалили су преко милион граната. Немачка артиљерија је била сакривена иза избочине, али помоћу звука и светлости Канађани су могли да их отприлике лоцирају, а великим бројем граната и елиминирају. Уништили су на тај начин 86% немачких топова. Канађани су током те седмице извели мноштво ноћних напада на немачке ровове, иако је генерал Артур Кири то сматрао ризиком и губитком људства. Напад је био тако бучан, да се могао чути и у Лондону.

[уреди] Напад

У зору, на ускршњи понедељак 9. априла 1917. 30.000 Канађана је започело напад користећи технику пузећег баража. Та тактика је и раније кориштена у бици на Соми, али артиљерија би ишла већом брзином од пешадије. Да би напад пузећим баражом био успешан артиљерија мора координисано засипати гранатама подручје тек нешто испред пешадије и да при томе следи брзину пешадијског напада. Канађани су усавршили технику пузећег баража. Војска би се кретала ничијом земљом иза непрекидне линије засуте гранатама. Кориштено је и неколико нових метода контраартљеријске паљбе, чиме су додатно ућуткали велики део немачке артиљерије и заштитили војску у напредовању. Канађани су користили и технику звану "индиректна ватра", која је користила митраљеску ватру и засипала немачке ровове ватром да не да немачкој војсци да дигне главу из ровова док наступа канадска пешадија. После нешто мање од два сата три од 4 канадске дивизије постигле су циљ. Четврта дивизија је била задржана митраљеским гнездима на највишој тачки избочине познате као "кота 145". Ту је 87. батаљон претрпео 50% губитака. Као појачање на тај део стигла је 87. пешадијска пуковнија, чија је главна функција била инжењеријска и опскрбна. Кота 145 је освојена до краја дана.

До 12. априла Канађани су освојили целу избочину.

[уреди] Резултат битке

Војска код Вими избочине 1917.

Канађани су имали 3.589 мртвих и 7.104 рањених. Немачка 6. армија је у тој бици имала 20.000 жртава. Осим тога Канађани су заробили 4.000 Немаца. Губитак избочине је Немце присилио на повлачење у низије, које је било много теже бранити. Напад на избочину и њено освајање имало је ограничен стратешки значај, јер канадску победу савезници нису искористили на одговарајући начин, великим делом јер је истовремени британски и аустралијски напад на југу био неуспешан. Међутим тај продор је био од великога тактичког значаја, јер је ослободио град Арас од непосредне претње и показало се да се линије фронта могу померати после година мировања фронта. Избочина Вими је била прва савезничка победа после готово годину и по. Пораз је био деморализирајући за Немце, јер су избочину сматрали једном од несавладиво јакоих тачака.

Годину дана касније савезници су држали избочину Вими, чак кад су Немци дошли близу Париза. Избочина се показује као одлично место са кога се могу изводити ефикасни контранапади.

[уреди] Британско учешће

Западни фронт
Границе – Лијеж – Антверпен – Велико повлачење – 1. Марна – 1. Ена – Трка ка мору – Нев Шапел – 2. Ипр – 2. Артоа – Кота 70 – 3. Артоа – Верден – Сома – Арас – Избочина Вими – 2. Ена – Пашендал – Камбрај – Пролећна офанзива – 3. Ена – 2. Марна – Шато-Тјери – Хамел – Сто дана

Британци су учествовали са 132 тешка и 102 лака топа, а Канађани са 863 топа. Од 13 бригада у бици је суделовала и једна британска бригада.

[уреди] Литература

Berton, P. (2003). Vimy. Pen & Sword Books. ISBN 0-85052-988-3
Cave, N. (1997). Arras, Vimy Ridge. Cooper (Battleground Europe). ISBN 0-85052-399-0
Federal Govt of Canada. (1992). Canada and the Battle of Vimy Ridge. Canadian Government Pub Centre.
Turner, A. (2005). Vimy Ridge 1917: Byng's Canadians Triumph at Arras. Osprey Publishing. ISBN 1-84176-871-5