Споразум у Брест-Литовску

Из пројекта Википедија

Споразум у Брест-Литовску је био мировни споразум потписан 3. марта 1918.године у Бресту, Белорусија (ранији назив Брест-Литовск) између Русије и Централних сила, што је означило излазак Русије из Првог светског рата. Споразум је постао беспредметан практично већ пре краја исте године, али је значајан као главни, мада ненамерни, допринос независности Финске, Естоније, Летоније, Литваније и Пољске.

[уреди] Преговори

Преговори о миру почели су 22. децембра, 1917. године, недељу дана после закључивања споразума о примирју између Русије и Централних сила, у граду Брест-Литовску (данас Брест у Белорусији) близу пољске границе. Један од главних преговарача је био Макс Хофман, командант немачког источног фронта (Oberkommando-Ostfront). Највиши присутни званичник Турске је био Мехмед Талат паша. Немци су у првом моменту нудили релативно лаке услове, тражећи независност Пољске и Литваније. Ускоро су преговори запали у кризу услед захтева бољшевика да се постигне споразум без икаквих територијалних измена или плаћања, заправо предратни статус кво.

Незадовољан због сталних немачких захтева за давањем територије, Лав Троцки, бољшевички народни комесар за спољне односе и вођа руске делегације, 10. фебруара 1918. године је објавио повлачење Русије са преговора и једнострану објаву прекида непријатељстава, што се могло окарактерисати као позиција ни мир, ни рат.

Оптужен од стране других бољшевичких вођа за прекорачење овлашћења и излагање Русије опасности инвазије, Троцки се у неколико наврата бранио наводима да су бољшевици у преговоре заправо ушли са намером да прикажу свету територијалне аспирације Немачке и изазову побуне радника у централној Европи зарад одбране нове руске радничке државе.

[уреди] Обновљена непријатељства

Последице су биле горе од очекиваних од стране бољшевика. Примирје је прекинуто 18. фебруара, а Централне силе су у року од две недеље заузели највћи део Украјине, Белорусије и балтичких земаља. Кроз ледом оковано Балтичко море немачка флота се приближавала престоници Русије, Петрограду. И поред протеста радника у Немачкој и Аустро-Угарској, то није достигло размере побуне и 3. марта 1918. године бољшевици су пристали на услове мира много горе од првобитно понуђених.

[уреди] Мировни споразум

Споразум, потписан између бољшевичке Русије и свих земаља Централних сила, означио је излазак Русије из Првог светског рата и тиме постизање једног од највећих бољшевичких циљева. То је, међутим, учињено под неочекивано понижавајућим условима.

Нова руска бољшевичко-комунистичка власт одрекла се свих претензија и права на Финску, будуће балтичке државе Естонију, Летонију и Литванију, Пољску, Белорусију, Украјину и (на захтев Талат паше) земље које је Русија освојила у Руско-турском рату 1877-1878. године (Ардахан, Карс и Батуми).

Највећи део ових територија заправо је предат Немачком царству, а намера је била да то постану делови царства под различитим зависним краљевима и војводама.

Споразум је предвиђао да ће судбину ових територија одредити Немачка и Аустро-Угарска у сагласности са становништвом ових територија, што се у пракси свело на постављање немачких владара на новоуспостављене престоле Финске, Летоније и Литваније. Турска је одмах преузела контролу над теириторијом из споразума.

Споразум је Русији одузео трећину становништва, половину индустрије и девет десетина рудника угља.[1]

Међутим, пораз Немачке у Првом светском рату, означен примирјем 11. новембра, омогућио је стварну независност Финској, Естонији, Летонији, Литванији и Пољској, а новопрокламовани монарски морали су да се одрекну престола.

[уреди] Ратна одштета

Пратећи споразум, потписан у Берлину 27. августа, 1918., предвиђао је да Русија исплати шест милијарди марака одштете Немачкој.

[уреди] Трајне последице споразума

Споразум је трајао свега осам месеци. Немачка се одрекла споаразума у новембру 1918. године као један од услова примирја. Турска је прекршила споразум после два месеца извршивши инвазију на новопрокламовану Демократску Републику Јерменију маја 1918. године. Бољшевичка влада се такође одрекла споразума по потписивању примирја. У априлу 1922. године, Рапалским уговором, Немачка је прихватила поништавање споразума и две земље су се договориле да се одрекну свих територијалних и финансијских обавеза везаних за рат.

Пакт Молотов-Рибентроп, 1939. године, у великој мери је поништио све територијалне губитке Русије из Брест-Литовског споразума.

Споразум у Брест-Литовску био је велики губитак територије под контролом бољшевика. Иако се са губитком Финске и Пољске у начелу унапред рачунало, губитак Украјине и балтичких земаља створио је две велике базе за анти-бољшевичко деловање у Руском грађанском рату. Губитак ових територија изазвао је талас анти-бољшевичког расположења и интензивирање борбе против њих чак и код неких револуционарних снага. Највећи део Украјине повраћен је 1920., али ће остале територије на Балтику и другде остати у анти-бољшевичким рукама до Другог светског рата.