Историја Србије

Из пројекта Википедија

Овај чланак је део серије о историји Србије

Главни чланци

Средњовековна Србија Србија под Турцима Први српски устанак Други српски устанак Кнежевина Србија Краљевина Србија Краљевина Југославија СФР Југославија СР Југославија Србија и Црна Гора Република Србија

Категорија: Историја Србије

Историја Србије почиње у VI веку, када се одиграва досељавање Јужних Словена на Балкан, и траје до данас.

Садржај 1 Србија у средњем веку 2 Србија под Отоманским царством 3 Краљевина Србија 4 Краљевина Југославија 5 Социјалистичка Федеративна Република Југославија 6 Србија и Црна Гора 7 Република Србија 8 Види још 9 Спољашње везе

[уреди] Србија у средњем веку

За више информација погледајте Историја Србије у средњем веку.

Том приликом имамо ситуацију, да ова скупина људи, нема свог владара нити изграђену вишу класу, која би одржавала ову скупину људи на окупу. Први познати вођа Јужних Словена се јавља тек у VII веку. И њега страни извори називају иманом Кувер. Међутим, његов утицај је био веома ограничен. Треба напоменути да је у том периоду, међу овим Словенима постаојао орган који је могао да доноси неке политичке одлуке. То би смо ми данас назвали скупштином. Пошто је његова организација била слична данашњим модерним демократским системима. Али то није било довољно да би се сачувала хомогеност народа. Тако да имамо ситуацију да се већ у VIII веку јављаја први српски владар тј. кнез Вишеслав.

Срби су, поред Хрвата, једини донели своје име из прапостојбине, док су остали јужни Словени своја имена добијали по географским појмовима области које су насељавали. Тако имамо случај да су Македонци добили име по називу некадашње грчке државе, Дукљани (садашњи Црногорци) по римском граду итд. Можда би се и Србија етнички разградила да се није појавио Стефан Немања. Његовим доласком Србија почиње да ствара своју историју. Немањини наследници ће створити државу на Балкану, која је постала краљевина 1217 године, под владавином Немањиног средњег сина Стефана Првовенчаног Немањића, а 1346 године и царевина под владавином Стефана Душана Силног, потомка Немањиног. Последњи потомак Немањин је цар Урош Нејаки, уједно и последњи српски цар. Немања и његови потомци су водили Србију кроз XII, XIII и XIV век.

[уреди] Србија под Отоманским царством

За више информација погледајте Историја Србије под Отоманским царством и Србија од 1718. до 1739. године.

Након смрти цара Уроша долази да разградње српске државе на мање кнежевине. Једини који је покушао да врати Србији стару славу је кнез Лазар Хребељановић. Можда би и успео да на Балкан нису стигли Турци Османлије. Главна битка се одиграла на Косову пољу 1389. године у којој је погинуо кнез Лазар и комплетно племство тадашње Србије. Историjски извори не дају податак ко је победио у тој бици, али обзиром да Србија није имала више чиме да се брани, прихвата османлијску власт. Од тада па све до 1459. године Србијом владају деспоти. Те године Србија губи самосталност и све до 1804. године до појаве Карађорђа Србија није постојала.

[уреди] Краљевина Србија

За више информација погледајте Српска револуција, Кнежевина Србија и Краљевина Србија.

Србију у потпуности ослобађа од Турака кнез Михаило Обреновић, син кнеза Милоша Великог 1867. године. Кнежевина Србија постаје међународно призната независна држава одлукама Берлинског конгреса 1878. године, у новим границама које су укључивале проширење у Јужном Поморављу. Србија постаје краљевина под Миланом Обреновићем 1882. године. Велики удео у успесима српске политике, тог периода, има Никола Пашић, председник Владе Краљевине Србије.

[уреди] Краљевина Југославија

За више информација погледајте Краљевина Југославија.

Још током Првог светског рата, Нишком декларацијом из 1914. године, Србија као свој ратни циљ одређује "ослобођење и уједињење у једну државу свих јужнословенских народа на Балканском полуострву". Сходно оваквој одлуци тадашње Скупштине Србије, српска војска током 1917. и 1918. године ослобађа од Аустро-Угарске окупације територију читаве касније Југославије, а 1. децембра 1918. у Београду бива проглашена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца ("троједног народа") на челу са српском династијом Карађорђевић. Краљевина СХС је 1929. године преименована у Краљевину Југославију која је трајала до Другог светског рата и њеног комадања на окупационе зоне и квислиншке државице.

[уреди] Социјалистичка Федеративна Република Југославија

За више информација погледајте Социјалистичка Федеративна Република Југославија.

НАТО бомбардовање СРЈ 1999.
Хронологија
Мотиви за напад Косовски рат · НАТО снаге · Снаге ВЈ · Војни губици · Цивилне жртве · Штета · Кумановски споразум
Историја Србије · Историја Црне Горе

На другом заседању АВНОЈа 1943. године забрањен је повратак у земљу династији Карађорђевића, а Југославија бива проглашена за републику под називом Демократска Федеративна Југославија. Овај назив убрзо (1946.) бива промењен у Федеративна Народна Република Југославија, а Србија постаје једна од пет федералних Народних Република. Уставом Југославије од 1963. године држава мења назив у Социјалистичка Федеративна Република Југославија и добија своју шесту федеративну републику - Босну и Херцеговину. Током крвавих ратова и распада СФРЈ, 1992. године Србија остаје у федерацији са једином преосталом федералном републиком - Црном Гором и заједно 27. априлa 1992. проглашавају Савезну Републику Југославију. Савезна Република Југославија, као федерација између Србије и Црне Горе је опстала до 2003. године када су републике чланице донеле одлуку о редефинисању својих односа и укидању назива Југославија основавши нову заједницу под називом - Државна Заједница Србија и Црна Гора.

[уреди] Србија и Црна Гора

За више информација погледајте Србија и Црна Гора.

Државна Заједница Србија и Црна Гора је представљала јединствено решење, до тада још невиђено у свету. Наиме, та заједница није била једна јединствена држава, већ заједница две државе, док је са друге стране она представљала много више од било какве уније или конфедерације. Обе државе чланице су задржавале одређени степен самосталности, па је тако споља гледано СЦГ била једна држава,а изнутра је функционисала као савез две државе. Оваква заједница се показала нефункционалном, па је већ 21. маја 2006. године Црна Гора на референдуму изгласала своју независност, чиме је и Република Србија постала независна и суверена држава. Народна Скупштина Републике Србије је званично констатовала независност Републике Србије и државно-правни континуитет Србије у односу на претходну ДЗ СЦГ, на својој седници у Београду 5. јуна 2006. године.

[уреди] Република Србија

За више информација погледајте Србија.

2006. године је Србија постала независна држава.

[уреди] Види још

• Српске земље у историји
• Престонице Србије
• Листа српских владара
• Рашка
• Царински рат
• Историја Војводине
• Престонице Војводине
• Владари са подручја Војводине
• Историја Златибора

[уреди] Спољашње везе

Феликс Каниц: Србија, земља и становништво