Калињинград

Из пројекта Википедија

Грб града

Калининград (рус. Калининград, нем. Königsberg, пољ. Królewiec, а од 14. - 16. века: Królówgród, литвански: Karaliaučius, лат: Regiomontium), лучки град и главни град Калињинградске области, руске ексклаве између Пољске и Литваније, са приступом на Балтичком мору.

Под немачким именом, био је главни град немачке покрајине Источне Пруске, бившег пољског поседа Пруске кнежевине и пре тога, Државе Тевтонског витешког реда.

[уреди] Историја

[уреди] Држава витешког реда

Стара градска врата, позната као Краљева капија

Königsberg ("Краљева гора" на немачком) су основали 1255. Тевтонски витезови за време њиховог освајања Пруске. Именована је у част чешког краља Отокара II, који је дошао помоћи Реду у његовом освајању, скривеног иза покрштаватељских мисија званих Северни крсташки ратови.

Током идућих деценија, Тевтонски Ред, уз помоћ разних витезова из Западне Европе, покорио је домаће балтичке Прусе, чиме је започело истребљавање локалних балтичких Пруса и немачко насељавање у том подручју. Упркос свему томе, балтички пруски језик није изумро све до 18. века.

Калињинград је био главни град Самбије, која је била једна од четири диоцезе на које је Пруска била подељена 1243. године од стране папиног легата Вилима Моденског. Свети Адалберт Прашки је постављен за главног свеца заштитника "Königsberger Doma" (тамошње катедрале). Калињинград је постао члан Ханзеатске лиге и важна лука за Пруску и Литванију.

Као резултат Тринаестогодишњег рата (знаног још и као "Рат градова"), рата између Реда и Пољске, Држава Тевтонског витешког реда се смањила након Торунског мира 1466. на подручје касније Кнежевине Пруске, под пољском круном.

[уреди] Географија

Калињинград је смештен на ушћу реке Прегел, која тамо увире у Висланску лагуну. Географски положај Калињинграда је 54°43′СГШ 20°31′ИГД. Морска пловила могу доћи до Гдањског залива и Балтичког мора кроз Висланску лагуну и Балтијски кањон.