Кими Раиконен

Из пројекта Википедија

Кими Раиконен
Раиконен на Великој награди САД-а 2002.
Подаци из Ф1
Националност	Финац
# болида	3
Тренутни тим	Мекларен
Број гранд при-а	102
Светски шампион	0
Победа	9
Места на подијуму	36
Пол позиција	12
Најбржих кругова	19
Први Гранд При	Велика награда Аустралије 2001.
Прва победа	Велика награда Малезије 2003.
Последљи гранд при	{{{последња трка}}}

Кими Матиас Раиконен (Kimi Matias Räikkönen) рођен 17 октобра 1979. у Еспоу у Финској је окарактерисан као један од најталентованијих возача формуле 1. До 2006 је возио за Мекларен, а тада је потписао трогодишњи уговор за Ферари.

[уреди] Детињство и пут ка Формули 1

Од своје десете године Раиконен је имао низ успеха као картинг возач.1999 године био је други на европском Формула Супер А шампионату,и учествовао је на Формула Форд Еуро купу (Formula Ford Euro Cup).Такође са својих 20 година победио је на Формула Рено зимској серији (Formula Renault Winter series).2000 године доминирао је на британском Рено шампионату где је од 10 трка победио на чак 7.Касније исте године возио је Формула Рено серију и победио на 13 од укупно 23 трке што је био изузетан успех.

[уреди] Почетак каријере возача Фомуле 1

Петер Заубер (Peter Sauber) био је импресиониран младим финцем па га је септембра 2000 године увео у свој Заубер Формула 1 тим као тест возача.Након напорних тестирања у Јерезу и Барселони Заубер је одлучио да Раиконена унапреди у свог возача за сезону 2001.Због његовог уласка у редове возача формуле 1 упућено је пар критика,између осталог и од стране председника ФИА Макс Мозлија (Max Mosley).Наиме критика је пала на рачун тога што је Кими био врло неискусан,али прашина се слегла већ након његове прве трке у Аустралији која је успешно прошла.

Раиконен је био врло хладан и прорачунат због чега је добио надимак "ледени човек" (the "iceman"). Прва, дебитантска сезона за њега је прошла врло солидно. Освојио је укупно 9 бодова и био десети у укупном пласману, а уз свог клупског колегу Ника Хајдфелда који је освојио 12 бодова те сезоне попео је Заубер тим на високо четврто место у категорији конструктора (што је њихов највиши пласман забележен досад).

[уреди] Каријера у Мекларену

Одмах након дебитантске сезоне у Зауберу 2002 године Раиконен је почео да вози за Мекларен ,тим Рона Дениса ,заменивши двоструког светског шампиона Мику Хакинена такође финца .Управо због тога било је очигледно да овај тим од њега очекује много.И млади Кими ова очекивања испунио је већ у првој трци у Аустралији када се попео на подијум освојивши треће место.Иако је мекларен те 2002 године имао доста проблема са мотором на својим болидима Кими је скупио 24 бода што је било довољно за шесто место у укупном пласману,што је уз пето место његовог клупског колеге Дејвида Култарда (David Coulthard) обезбедило његовом тиму солидно треће место у категорији конструктора.

Сезону 2003 дакле и даље је наставио уз Мекларен мерцедес,али то није никако била његова година.Остварио је 1 победу у Малезији међутим у осталим тркама прво место му је стално измицало.Тако је и на крају сезоне завршио као други са 91.поеном.

Сезона 2004 је и за Раиконена и за Мекларен почела мрачно.Кими је у прве 4 трке освојио само један поен.Због Мекларенових сталних неуспеха стигао је на циљ у само две од првих 7 трка.Половином сезоне Мекларен је избацио нову усавршену верзију шасије МП4-19Б која их је вратила у трку за бодове пред крај те сезоне.Дакле Раиконен је освојио своју трећу пол позицију у каријери на гран прију у Силверстону и другу победу у каријери у Белгији .На крају сезоне заузео је седмо место у категорији возача са 45 бодова и 4 подијума.

Иако је ова сезона 2004 била разочаравајућа,Кими је и даље био познат као звезда у успону баш као и Фернандо Алонсо возач Реноа,затим Фелипе Маса возач Заубера и Хуан Пабло Монтоја његов тимски голега у сезони 2005 .

31 јула исте 2004 године Кими се у својој 24. години оженио двадесетдвогодишњом Jenni Dahlman (Мис Скандинавије 2000 године).

[уреди] Сезона 2005

Након прве две неславне трке Кими се већ у трећој у Бахреину попео на трећи степеник победничког постоља.У наредној трци у Сан марину није имао толико среће.Иако је трку започео са пол позиције у деветом кругу његов болид је стао и трка је за њега била завршена.У идућој трци у Барселони успео је да искористи пол позицију и победио.Исто се поновило и у Монаку и Раиконен је крупним корацима кренуо да смањује разлику у бодовима која га је делила од првог места које је чврсто држао Фернандо Алонсо (Рено).Те сезоне Кимија је пратила нека чудна (не)срећа па је у седмој трци у Нирбургрингу трагично изгубио прво место у последњем кругу само 5км пре циља,када му је отпао предњи десни точак.После две недеље у Канади је тријумфовао као и на стази у Мађарској . Потом је забележен као први победник велике награде Турске у Истанбулу .У брзој трци у Италији заузео је четврто место док га је на победничком постољу одменио тимски колега Хуан Пабло Монтоја ,али не задуго.Велика награда Белгије била је његова.У 17.трци у Бразилу Раиконен је и поред освојеног другог места изгубио трку за победника сезоне.Фернандо Алонсо испред Кимија је након те трке био недостижна 23 бода,и постао је најмлађи првак у историји Формуле 1.Наиме у само две преостале трке било је немогуће достићи Алонса,али Кими је ипак забележио још једну победу у Јапану и друго место у Кини .

На крају сезоне 2005 Раиконен је са 112 бодова освојио друго место са седам победа,5 пол позиција и 10 најбрже вожених кругова.

У сезони 2006 и је наставио уз Монтоју да вози за тим Мекларена. Монтоја је у међувремену престао да вози, те му се придружио Педро Де Ла Роса у тиму. Мекларен се показао стабилнијим, али и не довољно конкурентним у почетку сезоне, те Кими није могао да се прикључи трци за шампионат.

[уреди] Спољашње везе

званичнa адреса Kimija Раиконена

Викимедија остава има још сродних мултимедијалних датотека:

Кими Раиконен

Возачи Формуле 1 у 2006. години
Рено	МекЛарен	Ферари	Тојота	Вилијамс	Хонда	Ред Бул	BMW	MF1	STR	Aguri
1 Алонсо 2 Физикела	3 Раиконен 4 Де Ла Роса	5 М. Шумахер 6 Маса	7 Р. Шумахер 8 Трули	9 Вебер 10 Розберг	11 Барикело 12 Батон	14 Култард 15 Клајн	16 Хајдфилд 17 Кубица	18 Монтеиро 19 Алберс	20 Liuzzi 21 Спид	22 Сато 23 Ide