Хиљаду и једна ноћ
Из пројекта Википедија
Хиљаду и једна ноћ (арапски: كتاب ألف ليلة و ليلة Kitāb 'Alf Layla wa-Layla, персијски: هزار و یک شب Hazār-o Yak Šab) је збирка прича сабрана у периоду од преко хиљаду година, од стране разних аутора, преводилаца и научника. Позната је још под именима 1001 ноћ, Арапске ноћи, 1001 арапска ноћ. Неке од најпознатијих су Прича о морнару Синбаду (седам наставка), Прича о ципелашу Маруфу, Прича о Аладину и чаробној лампи и Прича о Али Баби и 40 разбојника.
[уреди] Кратак садржај
У давним временима је у Самарканду живео силни краљ Шахријар коме умире жена и пресели се у Алахово царство. Тако окрутни краљ заповеди, да му сваку ноћ доведу једну жену коју би други дан сасјекли по његовој заповједи. Једне ноћи дође и ред на прељепу и бистру Шехерезаду, кћер краљевог везира. А та Шехерезада није била обична жена, него је знала хиљаду и једну прелепу причу, којим је убијала време краљу Шахријару. Прве ноћи приповједала је краљу Причу о рибару и чудесној боци шта је краља врло интересовало. А бистра Шехерезада је ожалошћена рекла да зна још више таквих прича шта је краља навукло да је Шехерезада била поштеђена и тако би сваке ноћи долазила краљу испричати по једну причу.
[уреди] Историја
Језгро прича потиче из ере персијске династије Сасанида и тадашње књиге Hazār Afsānah (Хиљаду митова). То је била колекција фолклорних прича сакупљених са простора Персије и Индије. За време абасидског калифата Харуна eл Рашида (786.-809.) Багдад постаје велико и богато место, где су се стекли трговачки путеви са свих страна света, Кине (свилени пут), Индије, Африке и Европе. Тада су се на једном месту причале приче са свих страна света, које су биле касније записане у једној књизи. Вјерује се да је те приче превео и записао познати арапски проповједник Абу абд-Алах Мохамед ел-Гашигар (Abu abd-Allah Muhammed el-Gahshigar) у 9.веку. Уводна прича са Шехерезадом додана је касније у 14. веку, да би тако приче добиле повезану структуру. Прво новије издање је било у Каиру (Египат) 1835. године.
