17. август

Из пројекта Википедија

17. август (17.08) је 229. дан у години по грегоријанском календару (230. у преступној години) До краја године има још 136 дана.

Садржај

1 Догађаји
2 Рођења
3 Смрти
4 Празници и дани сећања
5 Види још

[уреди] Догађаји

август
П	У	С	Ч	П	С	Н
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31

1552. - У Београду штампана прва књига ћирилицом, позната као "Београдско четворојеванђеље". Књигу, која представља драгоцен извор за упознавање прилика у Београду средином XVI века, штампао је Тројан Гундулић, припадник дубровачке колоније у Београду.
1743. - Миром у Абоу, којим је Русији припао јужни део Финске, окончан руско-шведски рат (1741-43).
1786. - У Потсдаму умро пруски краљ Фридрих II Велики, који је током владавине од 1740. до смрти створио од Пруске европску силу. Наследио га је Фридрих Вилхелм II.
1850. - Данска продала Великој Британији сва утврђења и власничка права над Златном обалом у Африци.
1879. - Основана Француска компанија за изградњу Панамског канала на челу са Фердинандом де Лесепсом. Компанија је банкротирала 1889. изазвавши велики политички скандал у Француској, а градњу канала наставиле су САД, након што су 1902. откупиле француску концесију, дотад извршене радове и знатан део опреме за 40 милиона долара и основале Зону Панамског канала.
1896. - Џорж Кармак открио је злато у притоци реке Клондајк у Канади, изазвавши једну од најмасовњих "златних грозница".
1941. - Немци су у Другом светском рату обесили на Теразијама у центру Београда тела петорице српских родољуба.
1943. - Савезничке снаге успоставиле су, у Другом светском рату, контролу на Сицилији.
1945. - Вођа индонежанске борбе за независност Ахмед Сукарно прогласио независност Индонезије од Холандије и оснивање јединствене Републике Индонезије. Холандија је признала суверенитет Индонезије тек 1949, након четворогодишњег индонежанско-холандског рата.
1960. - Афричка држава Габон стекла независност од Француске.
1962. - Чувари Берлинског зида ранили 18-годишњег Петера Фехтера када је покушао да побегне преко Берлинског зида и пустили га да умре од губитка крви. Тај случај постао је симбол трагедије до које је довело подизање зида између Источне и Западне Немачке, а двојица чувара оптужени су у јулу 1996. за убиство без предумишљаја.
1976. - У земљотресу који је изазвао огромне таласе, на филипинском острву Минданао погинуло је око 8.000 људи.
1985. - У експлозији аутомобила-бомбе у хришћанском делу Бејрута погинуло је 60 и повређено сто људи.
1987. - Немачки ратни злочинац Рудолф Хес, заменик Адолфа Хитлера, извршио самоубиство у 93. години у берлинском затвору Шпандау, у коме је издржавао казну доживотне робије на коју је осуђен у Нирнбершком процесу 1946.
1988. - Од експлозије бомбе подметнуте у војни авион погинуо је пакистански диктатор, генерал Мохамед Зија ул Хак. С председником Пакистана погинуо је и амбасадор САД у Исламабаду Арнолд Рафел.
1990. - Након најаве Српског националног већа да ће расписати референдум о аутономији Срба у Хрватској, специјалне снаге хрватске полиције напале су полицијске станице у српским општинама Обровац и Бенковац. Срби су одговорили подизањем барикада на саобраћајницама, чиме је почела побуна Срба у Книнској крајини.
1996. - Са космодрома у Бајконуру у васиону је полетела прва Францускиња, Клаудија Андре Дешај, која је потом провела 16 дана у научној мисији на руској свемирској орбиталној станици "Мир".
1999. - У најтежој природној катастрофи у историји Турске, у земљотресу са епицентром код града Измит, 150 километара западно од Истанбула, погинуло је више од 30.000 људи.
2001. - Незадовољна радом владе Србије, Демократска странка Србије донела је одлуку да повуче своје представнике из владе. Био је то почетак озбиљне кризе у Демократској опозицији Србије (ДОС) која је изборном победом у септембру 2000. срушила десетогодишњи режим Слободана Милошевића.

[уреди] Рођења

1601. - Пјер Ферма, француски математичар
1943. - Роберт Де Ниро, амерички филмски глумац
1629. - Јан Собјески, пољски краљ (1674-96)
1753. - Јозеф Добровски, чешки слависта.
1786. - Дејви Крокет, амерички национални јунак и политичар.
1887. - Карло I, последњи аустријски цар и угарско-хрватски краљ, наследник Франца Јозефа I.
1893. - Ме Вест, америчка глумица. (†1980).
1957. - Алија Исламовић, босански рок музичар
1978. - Јелена Карлеуша, поп певачица