Из пројекта Википедија
29. август (29.08.) је 241. дан у години по грегоријанском календару (242. у преступној години). До краја године има још 124 дана.
[уреди] Догађаји
- 1189. - Дубровник је склопио уговор са босанским баном Кулином којим се Дубровчанима даје слобода трговања у Босни без икаквих ограничења и намета. Уговор је један од најстаријих сачуваних докумената у региону.
- 1521. - Турци су под командом султана Сулејмана II Величанственог освојили Београд и прогласили га за седиште Смедеревског санџака. Београд је постао погранична тврђава из које је турска војска нападала Угарску и Аустрију.
- 1526. - У бици код Мохача турска војска под командом Сулејмана II Величанственог победила је трупе мађарског краља Лудoвика II, који се приликом повлачења утопио у реци. Угарска држава се распала на три дела: један је потпао под Турке, другим је завладао угарски владар Јован Запоља, а трећи је дошао под власт Хабсбурга, који су након Запољине смрти 1540. преузели угарски престо.
- 1756. - Нападом на Саксонију, пруски краљ Фридрих II је отпочео Седмогодишњи рат, први оружани сукоб свих европских сила који се потом пренео на ратишта у Азији и Северној Америци. Завршен је 10. фебруара 1763. миром у Паризу.
- 1820. - У Порту у Португалији је почела грађанска револуција која је присилила краља Жоаоа VI да 1821. донесе либерални устав, којим су укинути инквизиција и привилегије феудалаца.
- 1825. - Португалија је признала независност Бразила под царем Педром I.
- 1842. - Завршен је први Опијумски рат између Кине и Велике Британије споразумом о миру у Нанкингу, према којем је Кина морала да отвори своје луке за европску трговину под екстериторијалном режиму, а Хонг Конг да препусти Британцима.
- 1885. - немачки инжењер Готлиб Дајмлер патентирао је први мотоцикл.
- 1943. - У побуни против немачке окупације Данска је у Другом светском рату потопила своју флоту од 30 ратних бродова и неколико подморница.
- 1944. - На захтев избегличке владе Краљевине Југославије краљ Петар II Карађорђевић посебним указом одузео је команду генералу Дражи Михајловићу и позвао војску да се стави под команду Јосипа Броза Тита. Краљева одлука објављена је преко радија 12. септембра.
- 1945. - Трупе САД под командом генерала Џорџа Маршала почеле су у Другом светском рату искрцавање на тло пораженог Јапана.
- 1949. - СССР је у тајности извео прву експлозију атомске бомбе. Вест о томе објавиле су 22. септембра САД, Велика Британија и Канада.
- 1965. - Амерички васионски брод „Џемини V“, са астронаутима Гордоном Купером и Чарлсом Конрадом спустили су се у Атлантик након рекордних осам дана проведених у жемљиној орбити.
- 1978. - Председник ЦК кинеске Комунистичке партије Хуа Куо-Фенг посетио је Румунију, Југославију и Иран. То је означило прекид изолације Кине из међународних активности, која је почела одлуком о „културној револуцији“ у тој земљи у августу 1966.
- 1991. - Совјетски парламент је суспендовао Комунистичку партију и замрзао њене банковне рачуне, под оптужбом да је била умешана у покушај државног удара (19-22. августа).
- 1995. - Под снажним међународним притиском, руководства СР Југославије и Републике Српске договорила су се о формирању јединствене делегације која ће учествовати у мировном процесу у Босни, а председник Србије Слободан Милошевић овлашћен је да преговара у име целе делегације.
- 1996. - Руски авион „Тупољев 154“, који је превозио рударе на удаљено арктичко острво, ударио је у један планински врх у Норвешкој. У тој најтежој авионској несрећи на норвешком тлу погинули су сви путници и чланови посаде (141).
- 1997. - Убиство 300 људи у једном алжирском селу једно је од најгорих крвопролића које су извршили исламисти у тој земљи.
- 1998. - У несрећи кубанског авиона при полетању са аеродрома у Куиту (Еквадор) погинуло је 79 људи.
- 1999. - Становници Источног Тимора су, упркос страху од насиља, изашли на историјски референдум, на којем се 99 одсто изјаснило за одвајање од Индонезије.
- 2001. - Врховни суд САД осудио је тројицу директора једне електронске фирме из округа Марин (Калифорнија) за илегалну продају опреме Индији, коју би она могла употребити за прављење нуклеарног оружја.
- 1619. - Жан Батист Колбер, француски
- 1632. - Џон Лок, енглески филозоф. († 1704).
- 1871. - Албер Лебрен, француски државник.
- 1915. - Ингрид Бергман, шведска глумица.
- 1958. - Мајкл Чексон, амерички певач и завабљач.
- 1960. - Хаза ел Маџали, јордански премијер.
- 1975. - Емон де Валера, ирски државник.
[уреди] Празници и дани сећања
[уреди] Види још