Периодни систем елемената

Хемијске серије периодног система елемената
алкални метали	земљани алкални метали	лантаноиди	актиноиди	прелазни метали
слаби метали	металоиди	неметали	халогени елементи	племенити гасови

Значење боја атомских бројева:

Елементи нумерисани бројем обојеним у плаву боју су у течном агрегатном стању на стандардној температури и стандардном притиску (STP).
нумерисани бројем обојеним у зелено су гасовитом агрегатном стању на STP;
нумерисани бројем обојеним у црно су у чврстом агрегатном стању на STP;
нумерисани бројем обојеним у црвено су вештачки (сви су у чврстом агрегатном стању на STP).
нумерисани бројем обојеним у сиво још увек нису откривени (такође имају посветљену боју која приказује у коју групу хемијских елемената спадају).

[уреди] Историја периодног система хемијских елемената

Иако је састављање периодног система нешто што се рутински приписује Мендељејеву, периодизација и систематизација елемената има знатно дужу историју.

Већ у XVII веку, тачније 1661. године, Роберт Бојл је поређао тада познатих 13 елемената по растућој релативној атомској маси, док ће овај систем проширити Лавоазје са додатних 11 елемената.

За ово време значајна открића на пољу хемије и физике, омогућила су откривање и именовање нових елемената, тако да је потреба за класификацијом тог растућег броја познатих елемената постајала све очигледнија. Јохан Дебернајер, као одговор на ову потребу, формира систем елемената који су били поређани у тријаде, по заједничким особинама, и тако да релативна атомска маса средњег елемента тријаде буде аритметичка средина горњег и доњег. Сличну систематизацију дао јр и француз де Шаканкуртуа, који је дошао на идеју да елементе, по растућој релативној атомској маси поређа у спиралу обмотану око ваљка.

Свакако најозбиљни помак ка данашњем периодном систему, пре Мендељева дао је Џон Њулендс који је према угледу на музичке октаве, дао периодни ситем са елементима поређаним у октаве, тако да се особине периодично понављају након сваких 7 елемената. У вертикалним колонама, елементи су били поређани по порасту Ar, док су хоризонталне врсте биле условљене сличношћу у особинама.

Ипак рад Мендељејева на периодзацији елемената остао је запамћен као најважнији, немало зато што је његово решење периодног система заиста било најадекватније. 1869. он даје прву верзију периодног система са распоредом елемената сличним оном код Њулендса. Овакав распоред Мендељејев је условио законом периодичности који је дао по коме су физичке и хемијске особине елемената периодичне функције њихове релативне атомске масе.

1871. Мендељев даје другу, реформисану верзију преиодног система која се темељила на измени коју је Мендељејев направио у закону периодичности. Наиме, он је приметио да су особине хемијских елемената заправо периодичне функције њихових редних бројева. Реформисани периодни систем имао је елементе подељене у вертикалне низове - групе - које су садржале елементе сличних особина и хоризонталне низове - периоде - које су имале елементе поређане по растућем редном броју, и у којима су су особине из претходног низа периодично понављале. Група је у почетку било 8, првих 7 су имале подгрупе док је осма била подељена у тријаде. Периода је било седам, и систем није садржао племените гасове. Мендељејев је такође предвидео постојање елемената са другим атомским масама који јоп нису били откривени, али је на основу закона периодичности за њих оставио одговарајућа места.

Добављено из "http://sr.wikipedia.org../../../%D0%BF/%D0%B5/%D1%80/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC_%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0.html"

Категорија страница: Хемијски елементи

Периодни систем елемената

Из пројекта Википедија

[уреди] Историја периодног система хемијских елемената

Views

навигација

техничке

Претрага

Други језици