Марија Кири
Из пројекта Википедија
Марија Кири | |
---|---|
Марија Складовска Кири |
|
рођена: | 7. новембар, 1867. Варшава, Пољска |
преминула: | 4. јул, 1934. Париз, Француска |
Марија Кири (1867-1934), пољско-француска физичарка и хемичарка, добитница нобелове награде из физике 1903. и хемије 1911.
Пољакиња Марија Складовска-Кири (пољ. Maria Skłodowska-Curie, 7. новембар 1867, Варшава – 4. јул 1934, Sallanches, Француска), завршила је физику на Сорбони као најбољи студент у класи 1893. Прва је жена која се истакла у научном свету. Схватила је феномен радиоактивности и 1898. открила елементе плутонијум и радијум. Године 1903. је добила је Нобелову награду из физике коју је делила са својим супругом Пјером Киријем и Хенријем Бекерелом.
Марија Кири доказала је радиоактивност као особину ретких елемената. Утврдила је да уранијумова руда има виши степен радиоактивности од чистог уранијума, на основу чега је извела закључак да уранијумова руда мора садржавати још неке елементе, који су јаче радиоактивни, према томе скривени. И заиста, нашла је полонијум.
С обзиром на то да се радијум налази у веома малим количинама у руди уранијума, Марија и Пјер Кири су 1902. морали да прераде тоне уранијумове руде да би добили тек десетину грама радијума. Тада је Марија Кири израчунала атомску тежину радијума и утврдила његове особине. Остало јој је недовршено истраживање порекла радиоактивности, које је довршио Ернест Радерфорд (1871-1937), објаснивши значење честица алфа, бета и гама.
Марија Кири је доказала да се радијација састоји од најмање две врсте зрачења, различитих особина. За то је добила другу Нобелову награду 1911, овог пута из хемије, и тако постала први двоструки нобеловац. На жалост, радећи са радиоактивним материјалима озрачена је и добила леукемију, од чега је умрла 1934. Са Маријином ћерком, Иреном Жолио-Кири радио је наш истакнути физичар Павле Савић.
Викицитат има колекцију цитата сродних са:
|