Белоруски језик

Из пројекта Википедија

Овом чланку или једном његовом делу је потребно сређивање.

Оно подразумева категоризацију, унутрашње повезивање, разламање текста и слична уређивања, како би се добио квалитетнији чланак.

Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите.

[уреди] Историја белоруског књижевног језика

Белоруски језик води порекло од староруског језика, као и руски и украјински језик. Белоруски дијалекти настали су развојем и диференцирањем говора словенских племена која су населила простор углавном у границама данашње Белорусије - Дреговича, Радимича, западних Кривича и др. Формирање белоруског књижевног језика почело је релативно касно јер историјске околности дуго нису омогућавале стварање ни афирмисање белоруског књижевног језика. Када је 1785. године Белорусија поново уједињена са Русијом, пошто је претходно преживела више деоба између суседних држава, и када је дошло до економског оживљавања Белорусије и њене економске интеграције на основама капиталистичке привреде, створени су неки важнији ванлингвистички услови за формирање белоруског књижевног језика. Уз тај економски моменат важан је био и културни аспект поновног укључивања Белорусије у Руску империју. Иако језичка политика у Руској империји није предвиђала стварање белоруског књижевног језика, руска књижевност и руска култура су независно од тога утицале на белоруску књижевност, па тако и на стварање савременог белоруског књижевног језика.

Историја белоруског књижевног језика имала је и један старији период (од XIV до средине XVIII века), који се назива периодом старобелоруског језика. На том језику постојала је преводна књижевност, углавном верске природе, али и административно-правна литература, летописи, хронике и сл. Од краја XVIII века и до наших дана траје други период у историји белоруског језика, у којем се традиција ослонца на црквенословенски језик прекида, белоруски се развија као књижевни језик на превасходно народној основи, и то на хетерогеној дијалекатској основи. За развој савременог белоруског књижевног језика посебно је био значајан развој лепе књижевности на том језику са јаким ослонцем на усмено народно стваралаштво, на пример дела Јанка Купале, Јакуба Коласа и других писаца.

Вековно суседство и утицај два развијена књижевна језика, руског и пољског, а затим контакти и конфронтације на белоруском тлу два богослужбена језика, црквенословенског и латинског (посебно у време када је знатан део Белорусије припадао Пољској), као и трајнији језички контакти са неким несловенским народима, пре свега - балтичким на северу, а татарским на југу, условили су да за белоруску социолингвистичку ситуацију у дугом временском периоду буде карактеристична диглосија или полиглосија: од краја XIV до XVI века белоруско-црквенословенска, затим у XVII и XVIII веку белоруско-црквенословенско-пољско-латинска, у ХIХ веку белоруско-пољско-руска, а од друге деценије нашег века и до данас - белоруско-руска диглосија, која је заступљена и у писменом и у усменом комуницирању.

На територији данашње Белорусије настали су неки значајнији споменици старе руске књижевности, писале су се и преписивале црквене и световне књиге и летописи. У првој четвртини XVI века Франциско Скорина, који је поставио основе штампарства на тлу садашње Белорусије, преводио је библијске текстове на језик разумљив обичном народу. Његовим стопама ишли су Симон Будни и други просветитељи. Године 1697. пољски сејм је забранио издавање књига и наставу на белоруском језику, што се одразило на белоруску писменост и током следећег века. Белоруску књижевност новијег времена означило је појављивање двеју анонимних сатиричних поема почетком XIX века (Енеида са наличја и Тарас на Парнасу). Међу најпознатијим белоруским књижевницима XIX века били су песник и комедиограф Викентије Дуњин-Марцинкевич, песник Франциск Богушевич, а крајем века Јанко Лучина, Адам Гуринович и други. Почетак XX века обележило је стваралаштво Јанка Купале, Јакуба Коласа и Максима А. Богдановича као утемељивача нове белоруске књижевности, за којима су следили приповедач Змитрок Бјадуља, песник, прозаиста, драматург, публициста и критичар Тишка Гартни, прозаиста Кузма Чорни и други. Белоруска проза је у већем делу XX века стварана у оквирима социјалистичког реализма, одражавајући, пре свега, историјске догађаје и ситуације свога времена, често успешно психолошки преломљене кроз личности и судбине обичних људи. Поезија се временом све више ослобађала од патриотске патетике и постајала уметнички конкретнија, природнија и лиричнија (П. Бровка, А. Куљешов, П. Панченко, М. Танк, В. Тавлај, Г. Буравкин, О. Лојко и др.).

[уреди] Литература

Изворни текст је преузет из књиге Увод у славистику I Предрага Пипера. Књига се може наћи у свом електронском издању на страници на пројекту Растко. Књига нема експлицитних ауторских права која забрањују њено умножавање. У случају да се проблеми ипак јаве, контактирајте Милоша.