Индоевропски језици
Из пројекта Википедија
| Индоевропски језици | |
|---|---|
|
|
Породица индоевропских језика је једна од најпроширенијих језичких породица, која обухвата готово све европске језике (у Европи и у земљама које су населили Европљани) и знатан број језика у југозападној Азији. Ти језици, особито у својем старијем облику, показују такву сродност и таква подударна обележја у фонетици, морфологији и лексици, да се безусловно мора закључити да су они, у старије доба, били тешње међусобно повезани и да су творили језичку заједницу. Индо-Европски језици се начелно деле у десет грана:
Балто-Словенска грана
Германска грана
Јерменска грана
Келтска грана
Анатолска грана
Тохарска грана
Садржај |
[уреди] Балто-Словенски језици
Деле се у две групе:
Балтички језици
[уреди] Балтички језици
Старопруски
[уреди] Словенски језици
 |
За више информација погледајте Словенски језици. |
[уреди] Јужна група
[уреди] Источна група
[уреди] Западна група
[уреди] Германски језици
|
За више информација погледајте Германски језици. |
Германски су језици део индоевропске језичке породице. Првобитни говорници старогерманскога језика били су Готи( који су имали и писмо-готицу) и Викинзи. Готи су се негде око 6. века спустили из Скандинавије на просторе средње Европе. Викинзи су касније нападали Британију и атлантску обалу. Данас се германски језици деле на три групе: 1) Источногермански језици су мртви, а то су готски, вандалски и бургундски 2) Северногермански су шведски, норвешки(скоро једнаки језици), дански, исландски и фарерски 3) Западногермански су енглески( који је претрпео разне фонетске промене на територији ван Енглеске, тако да га данас мало људи зна говорити исправно, а то је и врло тешко јер има 46 гласова), немачки( са бројним дијалектима, од којих се неки врло разликују од правог немачког, готово да су као самостални језици), холандски( већим делом је мешавина претходна два), фламански, африкаанс и јидиш. Германске језике одликује мањи број падежа(у немачком само четири, у енглеском их ни нема), велики број речи које се слично изговарају, или чак исто, дуге, сложене реченице и врло брз изговор.
[уреди] Романски језици
|
За више информација погледајте Романски језици. |
Романски језици су део италских језика породице језика, а спадају у индоевропске језике. Овај скуп обухвата језике који потичу од латинског језика. Већина њих се развило из наречја латинског језика, односно „вулгарног латинског“ (Latina vulgata), којим су, по распаду Римског царства, говорили „обични“ људи на просторима које данас заузимају Италија, Португалија, Румунија, Француска и Шпанија.
[уреди] Грчки језик
|
За више информација погледајте Грчки језик. |
Је један од најбоље документованих језика, како светских тако и индоевропских језика. Постоје писани документи на старом грчком језику за период од, скоро, 3000 година.Најстарија форма грчког је микенски грчки који се говорио за време тзв. ахејског периода. Савремени грчки је живи језик и један од најбогатијих језика данашњице, са фондом од преко 600.000 речи. Неки стручњаци пренаглашавају његову сличност са хиљадама година старијим класичним грчким. Разумевање између ова два језика је ствар расправе.
[уреди] Албански језик
|
За више информација погледајте Албански језик. |
Албански језик (алб. gjuha shqipe) је индоевропски језик, који сам представља једну грану ове породице језика. Током историје, албански језик је усвајао речи из низа страних језика: латинског, словенских језика, турског, старогрчког, италијанског и других језика. Албански језик је у далекој вези са словенским и балтичким језицима, а сматра се да је у блиској вези са изумрлим илирским језиком.
[уреди] Јерменски језик
(потребно написати)
[уреди] Келтски језици
(потребно написати)
[уреди] Аријски (индоирански) језици
Деле се у две групе:
Индоаријски језици
Ирански језици
[уреди] Ирански језици
(потребно написати) ZAPADNA GRUPA (staropersijski)
STAROIRANSKI su: MEĐANSKI na severu, STAROPERSIJSKI na jugu SREDNJEIRANSKI su: PARĆANI na severu, PEHLAVI na jugu NOVOIRANSKI su: KURDSKI na severu, ( 10mil govornika u Kurdistanu)
(NOVO)PERSIJSKI na jugu, (35mil govornika u Iranu,20ak mil Afganistanu )
ISTOČNA GRUPA (avestijski)
STAROIRANSKI su: AVESTIJSKI na severu (sveti jezik Zaratustrinih sledbenika na kome su pisane AVESTE – svete knjige iranskog naroda
NEMA PREDSTAVNIKA na jugu
SREDNJEIRANSKI su: SOGDIJSKI na severu,( u 1m.n.e živeli u Tadžikistanu i Turkistanu)
HOTANOSAKSKI na jugu ( njihov naziv je totemnog porekla i znači JELEN. Ziveli u kineskom Turkestanu-Sin Yang
NOVOIRANSKI su:OSETSKI na severu, OFGANSKI na jugu.
[уреди] Индоирански језици
(потребно написати) INDOIRANSKI JEZICI – SANSKRIT Klasični knjiž. Oblik staroindijskog jezika pisan pismom BRAHMI. Iz BRAHMIJA su se razvila sva pisma koja danas opslužuju stotine jezika u Indiji. Najpoznatiji ogranak brahmija je DEVANAGARI (njime piču hindu i mnogi dr.jezici) Najupadljivije vizuelno obeležje je horizontalna hrta iznad svakog vokala, što u kontinuiranom tekstu daje punu gornju liniju na koju su znaci okačeni.
SANSKRIT U UŽEM ZNAČENJU je KLASIČNI SANSKRIT religioznih književnih i filozofskih dela kodifikovan u 4.v.p.n.e. PANINI pristupa normiranju kl. Sanskrita na kojem je indijska kultura najduže i najdublje cvetala. Njegova varijanta je EPSKI SANSKRIT dvaju spevova – MAHABHARATA i RAMAJANA.
SANSKRIT U ŠIREM SMISLU obuhvata najstariji nekodifikovani jezik (arhaični) najstarijih indoarijskih knjiž.spomenika VEDA-RIGVEDA, kao ep o uništenju jedne od velikih kultura drevnog sveta (iznose se sećanja na arijsko osvajanje s-z Indije). Ovaj sanskrit se naziva i VEDSKI
Ova 2 sanskrita imala su različitu sferu upotrebe: VEDSKI –jezik kulta, SANSKRIT – jez. Knjiž. I nauke
[уреди] Анатолски језици
Анатолски језици представљају групу језика који су се говорили на тлу Мале Азије, па стога имају и други назив - Малоазијски. Ови језици су фактички изумрли, али је доказ њиховог постојања сачуван у многим црквеним списима.
- Старији
- Хетски језик †
- Лувијски језик †
- Палајски језик †
- Новији
- Ликијски језик †
- Лидијски језик †
- Каријски језик †
- Сидетијски језик †
- Писидијски језик †
[уреди] Тохарски језици
Тохарски језици су једна од најзагонетнијих грана индоевропске језичке групе. Састоји се из 2 језика, Тохарски А (Турфански, Арси или Источно Тохарски) и Тохарски Б (Кучеански или Западно Тохарски). Ови језици су били живи негде од шестог до осмог века, а онда су изумрли, услед ширења Ујгурских племена.
Тохарски језици су кориштени у басену реке Тарим у Централној Азији, што данас одговара провинцији Синкјанг у Кини.
Име језика је узето од појма Тохарци (грчки: Τόχαροι, "Tokharoi") који су користили грчки историчари (Птоломеј VI, 11, 6). Израз Тохаристан се обично повезује са Бактријом у првом миленијуму нове ере.
