Дарувар

Из пројекта Википедија

Дарувар

Дарувар на мапи Хрватске

Координате: 45.59° СГ Ш, 17.221° ИГД Дарувар се налази у сјеверозападном дијелу Хрватске, у западном дијелу покрајине Славонија. Удаљен је 125 km од главног града Загреба и око 130 km од Осијека. Смјештен је у брежуљкастом предјелу под планином Папук, у Поиловске заравни, на плодним наносима из плеистоцена.

[уреди] Античко доба

Урбана историја Дарувара је дуга и ускоро ће бити двије хиљаде година од снивања првог локалитет а познатог као организирана урбана цјелина. Најстарије познато насеље, смјештено поред љековитих геотермалних извор а на простору Даруварске котлине датира у 4. в. пне. Археологија нам на овом подруцју својим налазима, (камене сјекире), казује да је био настањен и раније, у камено доба.

Грци и Римљани су панонско-келтска племена настањена у котлини називали Јази, (Iassioi или Ласи), што значи "Топличани" или "Исцјелитељи," пошто су њихова искуства са топлим врелима била брзо примјећена и записана у важне историјске књиге. Приликом продора Римљана у Панонију та су племена били савезници Октавијана Аугуста при опсади и покори града Siscia, (данашњи Сисак), у 35. пне. Као награду, добили су своју самоуправу под именом Res Publica Iasorum. Поред племенског средишта Јаза Римљани су основали оснивају своје насеље под именом Aquae Balissae ("Врло јака врела)". Развој насеља и термалног љечилишта потпомогао је и повољан прометни положај на римским путевима Сисција - Мурса, Салона - Аквинкум и Сирмиј - Петовиј. Цар Хадријан је 124. године насељу додијелио престижни статус муниципија, (Municipium Iasorum), а територија му се простирала између обала ријека Саве на југу те Драве на сјеверу.

Према сачуваним натписима, познате Јазијске "Исцјелитељске Терме",(Thermae Iasorum), провинција је била посјећена од царева -- Хадријан, Марко Аурелије, Комод, Септимије Север, Константин И Велики. Налази указују да је у Aquae Balissae постојао форум украшен царским коњаничким брончаним киповима и статуама, Јупитеров храм, термални комплекс с Силвановим храмом, амфитеатар. Најпознатији археолошки налаз из Дарувара је царски мрежасти диатретни пехар за вино који је данас изложен у Kunsthistorisches Museum-у у Бечу.

[уреди] Средњи вијек

Након помицања узрокованих великом сеобоама народа (4.-7. вијек.) од 11. је вијека ово подручје припадало средњовјековној Загребачкој бискупији и Крижевачкој жупанији. У Даруварској котлини, на брежуљку Стари Славик изнад геотермалних извора племићи Нелипићи од Добре Куће подижу своје утврђење Каменград (Куwар). Положај, саобраћај, плодна земља, угодна клима као и већ миленијум раније тада познати љековити извори омогућили су на простору котлине развој четири средњевјековна трговишта -- Топлице, Четвртковац, Димичковине и Подборје с фрањевачким самостаном Светог Краља Ладислава. Традиционално лијечење топлом водом настављено је и у средњем вијеку. Три цркве Блажене Дјевице Марије указују да се топла вода нарочито цијенила као и у праисторији и римском добу у третману изљечење женске неплодности.

[уреди] Каснији развој

Даруварско подручје је изузетно богато средњовјековним споменицима културе. Добра Кућа, Ступчаница, Кристаловац, Војк-Керестур, Св.Дух, Павловина, Петровина, Багеновац, Сирач и Жељнак су само неки од двораца хрватског племства. О богатом црквено-културном животу поред фрањевачког самостана у Подборју свједоче самостани као сто су бенедиктински Св. Маргарете, павлински Св. Ане и аугустински Св. Три Краља у мјестима Бијела, Вријеска и Сређани као и егзистенција 22 средњовјековне жупе. Провале и освајања Турака средином 16. в. прекидају развој подручја. Фрањевачки самостан Св. краља Ладислава у Подборју је у то доба био претворен је у турску пограничну тврђаву. Насељавају се Власи као чувари Турског царства пред Хабсбуршком монархијом, (Војна крајина и Банска Хрватска), западно одавде. Простор трговишта Топлица с црквом Блажене Дјевице Марије поред геотермалних врела, за вријеме Турака је био познат као Илиџа.

Након изгона Турака у 1699 подручје пада под управу бечке дворске коморе до 1745. када властелинства Подборје, Сирач и Пакрац купује гроф пл. Антун Јанковић. Јанковић мијења хрватско име насеља Подборје у Дарувар са знацењем Ждралов град на мађарском језику или прецизније Ждралов дворац према прелијепом дворцу који је гроф започео градити у 1771. Хрватско народно име Подборје остаје у употреби све до средине двадесетог стољећа као додатак уз имена сусједних насеља као Батињани Подборски, Врбовац Подборски, Дољани Подборски, Подборски Кравјак.

[уреди] Привредни и културни развој

С циљем привредног развоја династија Јанковића насељава своје посједе пољопривредницима и обртницима из остатка Хрватске, из Чешке, Словачке, Њемачке и Мађарске тако је простор, ријетко насељен од ратова с Турцима поновно напучени. Досељеницима са искуством у пољодјелству, обрту и трговини је обећана земља за култивацију те материја за изградњу кућа. Изградњом првих градских купки у (1772.) Јанковићи су зацртали једну од основних функција града Дарувара данас а то је -- термалног љечилишта. Каснији гроф Јулије Јанковић, (1820 - 1904.), мецена је Илирског препорода те многих хрватских установа насталих за и након времена Бечког апсолутизма и касније. Потпомогао је градњу ХАЗУ, (Хрватска Академија Знаности и Умјетности) Народног музеја, споменика бану Јелачићу, оснивач је многих хуманитарних и просвјетних заклада, нарочито у Пожешкој жупанији гдје је дјеловао на промицању школства и народног здравља.

Одласком из Дарувара 1879. грофовска породица Јанковић продаје посједе и напушта ове крајеве. Њиховом градитељском дијелу припада жупна црква Пресветог Тројства из 1764., Антунова купка, (1772.), дворац Јанковић (1777.), Иванова купка (1812.), Школа сестара милосрдница (1870.). Од привредних објеката у вријеме између средине 19. ст. и краја Првог свјетског рата, посто је главна господарска грана било шумарство, постојала постојала је пилана. Исто тако ту је била сукнара те и дабас постојећа пивовара од 1840. Брже од индустрије развијали су се трговина и угоститељство пошто су били повезани за љечилишта. Котар Дарувар је 1912. имао је 63 трговаца, 412 обртника, 68 "ситничара," 41 гостионичара и 92 крчмара. Изградња пруге Банова Јаруга - Дарувар - Барч отворена уз саму назочност самог цара, (Фрањо Јосипа) у 1897. доприњела је градском развоју тако да се ускоро изграђени нови објекти: Рестаурант Тераса, Швицарска вила, Вила Арцадиа и Централна Блатна Купка која с својом великом куполом постаје један од симбола Дарувара.