Кастав

Из пројекта Википедија

Приморско-Горанској жупанији. Данас је предграђе Ријеке; историјски, Кастав се увијек рачунао као део Истре.

Кастав

Кастав на мапи Хрватске

Грб града Кастав

Кастав је град у Хрватској, у

Садржај

1 Географија
2 Становништво
3 Управа
4 Историја
5 Споменици и знаменитости
6 Образовање
7 Види још
8 Спољашње везе

[уреди] Географија

Кастав је насеље и подручје локалне самоуправе смјештено на брдима уз северни руб Ријечког залива.

Језгро Каства је смештено на брду 378 m изнад нивоа мора, 11 km западно од Ријеке, уз пут (Трсат) Ријека - Трст.

Подручје локалне самоуправе обухвата око 11 km².

Из града се пружа леп поглед на Кварнер с острвима Црес и Крк, као и на Учку и Опатију.

[уреди] Становништво

Подручје локалне самоуправе Град Кастав има 6 насеља:

насеље	становника
насеље	1991.	2001.
Брнчићи	504	677
Ћиковићи	1790	3089
Кастав	930	2037
Рубеши	1627	1722
Спинчићи	687	876
Тринајстићи	457	490
укупно	5989	8891

Подручје је густо насељено, с преко 771 становника/km² (2001. године седмо по густини насељености у Хрватској).

Од 1. 8. 2003. сва су насеља обједињена у Кастав.

Подаци о народности су сљедећи:

народност	проценат
народност	1991.	2001.
Албанци		1.16 %
Бошњаци (1991. Муслимани)	2.60 %	1.23 %
Хрвати	72.72 %	84,14 %
Словенци	1.34 %	0.89 %
Срби	10.77 %	4.27 %

Горе кориштени подаци за 1991. преузети су из Пописа становништва, Државни завод за статистику Хрватске подаци за 2001. су с интернет стране ДЗС РХ (треба узети у обзир да су, могуће, промијењена подручја неких насеља).

[уреди] Управа

Након избора 2005, у Градско веће су изабрани:

странка	број места
СДП-ИДС-ХСС-ЛС-ХСУ	8
ХДЗ-ХКДУ-ХД	4
АРС	2
ПГС	1

Након избора 2005. градоначелник је Деан Јурчић из СДП-а, а предсједник Већа Далибор Ћиковић, из исте странке.

[уреди] Историја

Кастав има дугу повијест. Пронађени су илирски налази (Јаподи); касније градом су владали Римљани (звао се Castua).

Сам град је изграђен као тврђава са 9 кула.

Од 12. века градом владају Девински грофови из града Duino (у Италији).
Око 1400. грофови Walse преузимају град; из тог раздобља потиче Закон Града Castua од Лета 1400 писан на народном језику.
1465. град прелази под Хабсбурговце, 1630. под Исусовачки ред, а 1773. под власт Аустрије.
Године 1700. основана је школа.
1863. град је похарала епидемија колере.
За време Краљевине СХС Кастав није припао Италији, за разлику од околних насеља.
Кастав је до 1997 имао статус општине.

[уреди] Споменици и знаменитости

Знаменита је жупна црква св. Јелене, на највишој тачки Каства.
У Каству постоји још неколико капелица (св. Антуна Пустињака, св. Тројице, св. Фабијана и Себастијана, св. Миховила).
Знаменити су градска врата и зидине.
На северном крају старог града налази се импресивна незавршена црква.