Шибеник

Из пројекта Википедија

Шибеник

Шибеник на мапи Хрватске

Координате: 43.734° СГ Ш, 15.896° ИГД

Садржај

1 Историја
2 Привреда, култура
3 Природна обележја шибенског подручја
4 Саобраћај
5 Метеоролошке одлике
6 Познати Шибенчани

[уреди] Историја

Шибеник

Шибеник, један од најстаријих градова на источној обали Јадрана, налази се у природној луци, на ушћу реке Крке (Крка). Први се пут спомиње 1066. (П. Крешимир IV). Након владавине хрватских владара, наступило је угарка власт над градом, а затим повремена владавина Венеције. Од 15. века Шибеник долази под готово 400-годишњу власт Венеције, а из тог раздобља потиче и најзначајнији културно-историјски споменик Шибеника - позната шибенска катедрала св. Јакова, грађена у 15. и 16. веку. 1797. Шибеник улази у састав Хабсбуршке монархије (уз краткотрајну власт Француске у време Наполеона) све до 1918.

[уреди] Привреда, култура

Данас је Шибеник главни град, културно-просветно, административно и привредно средиште Жупаније шибенско-книнске Републике Хрватске који броји 53 553 становника ( 2005., заједно са приградским насељима). До 80-их година 20. века Шибеник је био јаки индустријски центар (фабрике "ТЕФ" и "ТЛМ"), шибенска лука је била међу највећима у бившој Југославији, но долази до привредног пада, а у 90-има ТЕФ престаје с радом (фабрика је уклоњена), а ТЛМ који је знатно оштећен у рату, знатно је смањио производне капацитете. Од 1960. године редовно се одржава Међународни дечији фестивал (почиње крајем јуна и траје 2 недеље), највећи културни догађај у Шибенику, који окупља плесне, драмске, ликовне и друге уметнике и друштва из целога света. Туризам има све већи значај.

[уреди] Природна обележја шибенског подручја

Рељеф карактерише врло разведена обала, широк појас залеђа приморско-динарског крша Загоре, брдско-планински простор са завалом Плавно и плодним пољима у кршу, Книнско, Косово и Петрово поље те северном заравни Буковица с Промином и кањоном ријека Крке и Чиколе. Пејзаж регије је врло разнолик, а море је највеће богатство и основни природни извор који одређује привредну основу. Ваздушна дужина обале је 56,2 km, а стварна чак 805,9 km. На подручју жупаније налазе се и два национална парка, Крка и Корнати. Просечна густина насељености је 51,7 ст. на km².

[уреди] Саобраћај

Град Шибеник има изузетно значајан саобраћајни положај, добре везе омогућују директне комуникације. Окосница је Јадранска туристичка цеста с одвојцима до Дрниша (32 km) и Книна (56 km) и даље у унутрашњост Хрватске. У јуну 2004, довршетком неколико деоница ауто-путем Загреб-Сплит, Шибеник је повезан са Загребом ауто-путем. Значајна је прометница и железничка пруга која води према Загребу и Сплиту. Ваздушни се саобраћај одвија преко Сплитског аеродрома (50 km од Шибеника) и Задарског аеродрома (70 km од Шибеника).

[уреди] Метеоролошке одлике

У приморском делу регије клима је изразито медитеранска, а њен је велики утицај и на континенталном простору регије. На обалном простору врло је висока средња годишња осунчаност (2710 сати), према унутрашњости инсолација се смањује. Температуре су лети релативно високе, међутим ублажује их угодан ветар маестрал који дува с мора на копно. Уз обалу су зиме умерене или благе. Оборина је највише зими, а лета су претежно сува. У највећем делу шибенске регије превладавају ветрови бура и југо, уз обални појас и освежавајући маестрал.