Крсташки ратови
Из пројекта Википедија
 |
|
|
|---|---|---|
|
Узроци похода
Битка код Манцикерта (Кобна 1071.)
Алексије Комнин † Петар Пустињак Папа Урбан II † Сабор у Клермону Папа Иноћентије III
Бонифације Монфератски Балдуин Фландријски Енрико Дандоло Жофроа де Вилерден Пад Цариграда (1204.) |
||
|
|
||
Крсташки ратови назив је за низ војних похода од XI. до XIII века којима је био циљ "ослободити" Јерусалим и Свету земљу од исламске владавине.
Садржај |
[уреди] Узроци
Крсташки ратови представљају низ ратова које су хришћани западне и средње Европе под утицајем папа водили од краја XI до друге половине XIII века против Селџука, Фатимида и других исламских династија и држава за ослобођење светих места у Палестини, посебно Христовог гроба у Јерусалиму, из руку муслимана. Ти су ратови започели у доба када је Католичка црква, с папом на челу, настојала остварити духовну и световну превласт у хришћанском свету. На црквеним саборима у Пјаченци и Клермону 1095. г. Папа Урбан II позвао је на рат против муслимана за ослобођење Јерусалима, обећавши судионицима опрост од свакога греха, при чему ће убијање, пљачка, освајање нових поседа бити у потпуности прихватљиви, јер ће жртве свега тога бити неверници који боље ни не заслужују. Папин позив, као и жарко проповедање занесењака, нпр. француског редовника-аугустинца Петра Пустињака, били су дочекани с великим полетом и одушевљењем, и то због више разлога. Премда је у XI веку у Европи почело раздобље опште демографске, господарске и политичке обнове, нижи друштвени слојеви су проживљавали тешко господарско стање и глад, а 1095.-96. европске земље је захватила поближе непозната епидемија (вероватно куга), па је покушај бега из такве стварности био сасвим разумљив. Господарско стање је било додатно отежано јер су Селџуци и Фатимиди кочили трговину малоазијског и северноафричког простора с хришћанском Европом. Значајну улогу у покретању ратова имала је и замисао о заштити многобројних ходочасника на путу у Свету земљу од насиља и самовоље блискоисточних месних моћника. Од рата против исламског Истока сви су очекивали користи: верски горљиви појединци - место у рају, великаши - нове велике поседе, сељаци - ослобођење од личне зависности, а сви судионици плен од пљачке. У разним деловима Француске, Немачке и Италије на тисуће наивних витезова и кметова почињу се окупљати на ратни поход, стављају на своје тунике велики црвени крст и одлазе у 200-годишњи рат за ослобађање наводног Исусовог гроба, крећући се испред главнине, убијајући Јевреје и пљачкајући и изазивајући немире куд год би стигли.
[уреди] Хронологија
- 1096. - 1099. Први крсташки рат
- 1147. - 1149. Други крсташки рат
- 1189. - 1192. Трећи крсташки рат
- 1202. - 1204. Четврти крсташки рат
- 1209. - 1229. Албижански рат
- 1212. Дечији крсташки рат
- 1217. - 1221. Пети крсташки рат
- 1228. - 1229. Шести крсташки рат
- 1248. - 1254. Седми крсташки рат
- 1270. Осми крсташки рат
- 1271. Девети крсташки рат
[уреди] Занимљивости
- Путовање из Европе у Јерусалим било је дуготрајно и опасно па су многи крсташи путем умрли. Они који су се вратили у Европу, донели су из Палестине драгоцену свилу и зачине, али и многа знања из математике и астрономије.
- Султан Саладин (1137.-1193.) био је вођа муслиманске војске. Врстан заповедник, султан Египта и Сирије, уздигао је Египат до једног од најмоћнијих подручја Средњег истока.
- Омиљени енглески краљ Ричард I (владавина од 1189.-1199.) био је познат под именом Ричард Лављег Срца. Он је суделовао у трећем крсташком походу и притом заузео лучки град Акон. На повратку заробио га је аустријски војвода Леополд и тражио високу откупнину.
- Године 1213. започео је трагичан крсташки поход у којем су хиљаде хришћанске деце пешице кренуле из Европе према Јерусалиму. Већина их је путем помрла од глади, а неки су продати у робље.
[уреди] Види још
 |
Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење. |
