Исланд

Из пројекта Википедија

Координате: 64° 49′ СГ Ш, 17° 59′ ЗГД Република Исланд (исландски: Lýðveldið Ísland) је острвска земља без копнених граница у северном Атлантику, између Гренланда, Норвешке, и Британских острва.

Lýðveldið Ísland
Република Исланд

(Застава) (Грб)
Службени језик	de facto исландски
Главни град	Рејкјавик
Председник	Олаф Рагнар Гримсон
Председник Владе	Гејир Харде
Површина  - Укупно  - % воде	107. на свету 103.125 km² 2,7%
Становништво  - Укупно  - Густина насељености	169. на свету 290.570 2,82/km²
Независност	1. децембра, 1918.
Валута	Исландска круна
Временска зона	UTC
Химна	"Lofsöngur" (исландски: "Песма славља")
Интернет домен	.is
Позивни телефонски број	+354

Садржај 1 Историја 2 Политика 3 Административна подела 3.1 Општине 3.2 Окрузи 3.3 Регије 3.4 Бирачки окрузи 4 Географија 5 Војска 6 Демографија 7 Религија

[уреди] Историја

Исланд је био једно од највећих острва на свету које човек није населио, док у касном деветом, и десетом веку нису дошли норвешки и келтски (шкотски и ирски) имигранти. Исланд има најстарији парламент на свету, Алтхинг, основан 930 године. Неки писани извори наводе да су ирски калуђери живели на Исланду пре доласка норвешких насељеника, али нису нађени археолошки докази који би поткрепили ову тврдњу.

Исланд је био независан 300 година, а затим су њиме владали Норвешка и Данска. Формално је био норвешка колонија, до 1814, када се заједничка држава Норвешке и Данске раздвојила споразумом из Кила, а Исланд је постао зависна територија Данске. од данске владе је добио ограничену аутономну власт, 1874, а протекторатску независност, и суверенитет у унутрашњим питањима 1918. Спољни односи, и одбрана су остали под данском управом до Другог светског рата, када је Немачка војно окупирала Данску, 1940. Исланд су, након тога, окупирали савезници. Дански краљ је de jure остао суверен до 1944, када је данашња република основана у недостатку данске власти.

Нова република је 1950. потписала споразум са САД, у коме је Америци предата надлежност над одбраном Исланда. И данас САД по овом споразуму имају војну базу у Кефлавику, а Исланд нема своје оружане снаге. Економија Исланда је у послератним деценијама остала зависна од риболова, и ова земља је имала више сукоба са својим суседима око овог ресурса. Од ових сукоба су најпознатији Бакаларски ратови са Британијом. У задње време је дошло до диверсификације економије, услед великих инвестиција у тешку индустрију (као што су топионице алуминијума) и приватизације у финанскијском сектору.

[уреди] Политика

Парламент, Алтхинг, је основан 1845, као саветодавно тело данском краљу. Ово се сматра поновним успостављањем скупштине основане 930, а суспендоване 1799. Тренутно има 63 члана, које становништво бира сваке четири године. Председник Исланда је углавном церемонијално звање, а он служи као дипломата, фигура и шеф државе. Председник владе, премијер се, заједно са својим кабинетом, брине за извршни део власти. Кабинет поставља председник, после општих избора; али овај процес се обично води између вођа политичких партија, који одлучују међусобно кроз разговоре о саставу кабинета. Само кад у вође партија нису у стању да се у разумном року договоре о саставу кабинета, председник користи ово овлашћење, и сам поставља кабинет. Ово се није догодило од кад је основана република, 1944, али 1942. је регент државе (Свеин Бјернсон, који је ту позицију добио у Алтхингу 1941.) успоставио непарламентарну владу. Регент је у пракси имао позицију председника, и Свеин Бјернсон је у ствари постао први председник 1944. Исландске владе су скоро увек биле коалиције двеју или више партија, јер једна партија обично не освоји већину места у парламенту. Домет политичке моћи председниковог кабинета је предмет расправе међу исландским правницима; неколико одредаба устава изгледа да председнику дају одређена важна овлашћења, али друге одредбе и традиције говоре супротно.

Председник се бира сваке четири године (постављен 2004.), кабинет се бира сваке четири године (2003.) а и избори за градски савет се одржавају сваке четири године (последњи избори 2002.).

[уреди] Административна подела

[уреди] Општине

У Исланду има 95 општина, које управљају углавном локалним питањима, као што су школе и превоз.

[уреди] Окрузи

Постоје 23 округа који су углавном историјска подела. Тренутно је Исланд подељен у 26 магистрата који управљају локалном полицијом (осим у Рејкјавику, где постоји посебна канцеларија комесара полиције) и извршавају административне функције као што су проглашавање банкротства и венчавање људи изван цркава.

[уреди] Регије

Постоји 8 регија, које углавном служе за статистичке сврхе. Обласна судска јуриздикција такође користи ову поделу (њена старија верзија додуше).

[уреди] Бирачки окрузи

До 2003, бирачки окрузи за парламентарне изборе су били исти као и регије, али су амандмани уставу то променили у тренутних 6 бирачких округа. Ова измена је начињена како би се избалансирала "тежина" различитих области земље, јер су гласови у мање насељеним зонама вредели више него гласови у Рејкјавику, на пример. Дебаланс између области је смањена новим системом, али и даље постоји.

[уреди] Географија

Исланд се налази у северном Атлантском океану, мало јужније од артичког круга, који пролази кроз мало острво Гримзи уз северну обалу Исланда, али не кроз сам Исланд.

Острво је геолошки врло активно. Има више активних вулкана, од којих је најзначајнији Хекла. Око 10% острва је под ледом. Исланд је богат гејзиримаs (гејзир је исландска реч) и распрострањена приступачност геотермалне енергије значи да становници већине градова имају топлу воду, и грејање по врло ниским ценама. Електрична енергија је начелно веома јефтина, услед мноштва река и водопада, који се користе за производњу струје.

Само острву има много фјордова дуж обале, где се налази и већина градова, јер је унитрашњост Исланда, хладна и негостољубива пустиња. Најзначајнији градови су Рејкјавик, Кефлавик где се налази национални аеродром, и Акурејри. На острву Гримзи, унутар Арктичког круга се налази најсеверније насељено место Исланда

За разлику од суседног Гренланда, Исланд се сматра делом Европе, а не Америке. Исланд је 18. острво по величини на свету.

Острво има четири национална парка: Јекулсаргљуфур Jökulsárgljúfur, Скафтафел (Skaftafell), Снефелснес (Snæfellsnes) и (Þingvellir).

[уреди] Војска

Република Исланд нема регуларне оружане снаге. Функције одбране врши НАТО база у Кефлавику, коју углавном попуњавају припадници америчке војске. Исланд има Обалску стражу (Landhelgisgæslan) и специјалну јединицу (Sérsveitin), која је позната под именом Víkingasveitin (Викиншки одред). Специјални одред је био под командом шефа рејкјавишке полиције, али је 2004. донет нови закон по коме се овај одред ставља директно под команду министра правде и цркве (тренутно Бјерн Бјарнасон). По овом новом закону, министар правде и цркве мора да постави националног шефа полиције, који контролише и управља исландском полицијом, укључујући и Викиншки одред.

[уреди] Демографија

Изолована позиција Исланда је резултирала ограниченом имиграцијом и ограниченим генетским упливом у људску популацију током векова. Генетска сличност која је тиме проузрокована се данас користи за генетска испитивања.

Језик који се говори је углавном исландски, северни германски језик, а лутеранска религија преовлађује.

У важне стране језике спадају дански, и други скандинавски језици, затим енглески и немачки.

[уреди] Религија

Исланђани уживају верске слободе које су уграђене у устав; ипак, црква и држава нису одвојени и Црква Исланда, лутеранско тело, је државна црква. Статистички подаци говоре о религиозној припадности гражђана Исланда 2004. године:

• 85,5% су припадници Цркве Исланда.
• 3,6% су припадници Слободних лутеранских цркава Рејкјавика и Хафанарфјерђура.
• 2,4% не припадају ниједној верској групи.
• 2,0% су припадници Католичке цркве.

Преосталих 6,5% су углавном подељени између већег броја хришћанских деноминација и секти, уз мање од 1% становништва у не-хришђанским верским организацијама, укључујући и врло малу групу Асатру следбеника.

Већина Исланђана је веома либерална у верским схватањима, и не посећују цркву редовно.

државе чланице Европске слободне трговинске асоцијације (ЕФТА)
Исланд • Лихтенштајн • Норвешка • Швајцарска