Фарска Острва

Из пројекта Википедија

Координате: 61° 57′ 15“ СГ Ш, 6° 51′ 25“ ЗГД Фарска Острва (преведено на српски језик: Овчија острва, фар. Føroyar, дан. Færøerne) је назив за групу острва у северном Атланском океану, која се налазе између Уједињеног Краљевства, Норвешке и Исланда. Аутономне регијe Краљевине Данске су од 1948. године, а током година острва преузела су већину надлежности, сем одбране и спољних послова.

Традиционално су тесно повезана са Исландом, Шетландом, Оркни острвима, Хебридима и Гренландом. Архипелаг се од Норвешке оцепио 1814. године. Фарска Острва имају сопствене представнике у Нордијском савету.

Садржај 1 Историја 2 Географија 3 Политика 3.1 Однос Фарских Острва и Данске 3.2 Однос Фарских Острва и ЕУ 4 Економија 5 Саобраћај 6 Становништво 7 Религија 8 Култура 8.1 Нордијска кућа на Фарским Острвима 8.2 Научна студије 8.3 Традиционална храна 9 Спољашње везе

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Фарских Острва.

Рана историја острва није баш најјаснија. Према локалној легенди, Фарејинга саги (Færeyinga Saga), досељеници који су напустили Норвешку због тираније норвешког краља Харалда Лепокосог населили су острва почетком деветог века. Такође постоје докази о доласку Ирских монаха у деветом веку, који су довели са собом овце. Почетком једанаестог века Сигмунд, чија је породица насељавала јужна острва, послат је из Норвешке да придобије власт на острвима у име краља Олафа Тригвасона, краља Норвешке. Он је донео са собом хришћанство, иако је касније убијен, норвешка доминација над острвима се одржала. Норвешка контрола се наставила до 1380, када је Норвешка ушла у унију са Данском, која се касније претворила у дуплу монархију Данска-Норвешка. Реформација цркве је дошла на острва 1538. године. Када је Данска напустила Норвешку споразумом у Килу 1814, Данска је задржала власт на Фарским острвима.

Монопол у трговина на острвима је укинуто 1856. Од тада, земља развија самосталну риболовну поморску флоту. 1888. се пробудила национална свест становника острва око борбе за фарски језик. После 1906. све више се јављала национална свет код становника појавом политичких партија на острвима.

12. априла 1940, Фарска Острва је окупирала Британска војска после инвазије Данске од стране Нацистичке Немачке. Војска је дошла на острва да би спречила евентуални покушај Немаца да окупирају и Фарска острва. 1942-43, Британски краљевски инжињери саградили су једини аеродром на острвима, Вагар аеродром. После рата је враћена контрола Данске над острвима, али је 1948. године дата локална аутономија, дајући острвима велику локалну аутономију. Фарска острва су одбила да заједно са Данском уђу у Европску економску заједницу (садашњу Европску унију) 1973. године. Острва су доживела економску кризу пропадањем рибарске инсустрије почетком 1990их и од тада улажу доста напора у промени економије острва.

[уреди] Географија

Фарска острва су група од 18 острва, западно од северне Европе, између Норвешкога мора и северног Атланског океана, на пола пута између Норвешке и Исланда. Кординате су 62°00′СГШ 06°47′ЗГД. Површина острва износи 1.399 km², укључујући реке и језера, и са обалом од 1.117 km. Једино ненасељено острво је Литла Димун.

Генерално, Фарска Острва имају хладније лето и благу зиму, углавном је увек облачно и честе су појаве магле и доста је ветровито. Иако је северна земља, због Голфске струје клима је амелиоратедна. Острва су претежно стрма и без вегетације, са стрмим литицама. Фарска Острва имају најстрмије морске литице у Европи. Најнижа тачка је 0, док је највиша 882 m изнад мора. Због литица градња саобраћајница је отежана, али тек однедавно је почела изградња тунела.

• Списак острва

[уреди] Политика

За више информација погледајте Политика Фарских Острва.

Острва су административно подељена на 34 општине са око 120 градова и села. Традиционално, такође постоје и 6 регија (sýslur):

• Eysturoyar sýsla og valdømi - чини га острво Ејстуројар. 5 чланова парламета се бира.
• Norðoyar sýsla og valdømi (у преводу значи "Северна острва") - чине острва: Бордој, Фуглој, Калсој, Куној, Свиној и Видар. 4 члана парламента се бира.
• Sandoyar sýsla og valdømi - острво Сандој, Литла Димун, Скувој, Стрејмојар. 2 члана парламента се бирају.
• Streymoyar sýsla је подељено на:
  • Norðstreymoyar valdømi - северни Стрејмој. 2 члана парламента се бирају.
  • Suðurstreymoyar valdømi - јужни Стрејмој, Хестур, Колтур и Нолсој. 8 чланова парламента се бирају.
• Suðuroyar sýsla og valdømi - Судурој. 4 члана парламента се бирају.
• Vága sýsla og valdømi - чине острва Вагар и Микинес. 2 члана парламента се бирају.

Данас се избори одржавају на општинском нивоу, на националном (за фарски парламент Løgting), као и за Дански парламент Folketing. За фарски парламент, избори су подељени на 7 изборних јединица, подељених на регије (6), док је Стрејмој подељен на северни и јужни део (Торсхавн регија).

Влада на Фарским Острвима има законодавну власт за питања од локалног значаја. Премијер (председник владе) се зове Løgmaður, док се остали министри зову landsstýrismaður

[уреди] Однос Фарских Острва и Данске

Споразумом у Киелу 1814 године је укинута унија Данске и Норвешке. Норвешка је припала Краљевини Шведској, али су Фарска Острва, Исланд и Гренланд остала у поседу Данске. Због тога, парламент на острвима је укинут 1816, где су Фарска Острва била под управом Данске (исти статус као и општине по Данској). 1851 године, парламент је поново уведен, али је више имао улогу саветодавног тела до 1948. године.

После Другог светског рата, један део становништа је био за независност од Данске. 14. септембра 1946 одржани су локални избори са питањем око статуса острва. Није био референдум, пошто парламент није био обавезан да призна мишљење грађана. Ово је први пут да се становништво фарских Острва пита да ли фаворизују независност или желе и даље да буду део Краљевине Данске. Исход гласања је показао да за танку већину, становници острва желе независност. Али, пре него што су могли донети одлуку, коалиција на власти је пала, па су се морали одржати нови избори неколико месеци после. Нова коалиција, која је дошла на власт, су биле странке које су биле да острва остану део Краљевине. Уместо независности направљен је компромис, у парламенту је донешен закон о самоуправи (аутономији), који је ступио на снагу 1948. године. Фарским Острвима је дата велика аутономија, док Данска годишње даје субвенције острвима.

Становници Фарских Острва су изједначени око питања независности. У оба блока владају разна мишљења. Неки од оних који фаворизују независност мисле да независност треба да буде "преко ноћи", док други мисле да независност требају добити постепено у сарадњи са данском владом. Унионисти поздрављају све већи степен аутономије острва задржавајући везе са Данском.

[уреди] Однос Фарских Острва и ЕУ

Фарска Острва нису део Европске уније, што се експлицитно напомиње у Римском споразуму. Протокол о пријему Данске у Европску заједницу напомиње да се држављани Данске који живе на Фарским Острвима не сврставају у држављане Данске. Одатле следи, да Дански држављани који живе на Фарским Острвима нису држављани Европске уније (иако, други држављани земаља чланица који живе на острвима јесу држављани ЕУ-а). Фарска Острва нису део Шенгенског споразума.

[уреди] Економија

После велике економске кризе на почетку 1990их, која је дошле услед лоших улова и лошег управљања економијом, Фарска Острва су се вратила на прави пут. Незапосленост је 1998. била 5%, а 2006. је сведена на 3% (једна од најмањих у Европи). Ипак, због потпуне зависности од риболова, економија је и даље рањива. Становници се надају да ће изградња нових постројења за прераду рибе допринети јачању економије. Изворишта нафте око острва дају наду, као и веће залихе, за опоравак економије.

Од 2000, започети су нови пројекти у информационим технологијама и бизнису ради постицања нових улагања. Резултати ових пријеката су непознати, али са надом да ће донети квалитетнију тржишну економију на острва.

Мала незапосленост не значи да се економска ситуација на острву побољшава. Много младих се након завршетка студија пресели у Данску или друге европске земље. Због тога на острвима остаје претежно старије становништво, од којег већи део нема одговарајуће знање у области информационих технологија (IT).

• БДП-ППП : 1 милијарда $.
• БДП - стварни раст: 10% (2001 пред.)
• БДП - по становнику: ППП - 22.000 $ (2001 пред.)

[уреди] Саобраћај

Аеродром Вагар је једини аеродром у земљи. Због свог планинског рељефа и релативно мале површине Фарских Острва, није могућ велики саобраћај са пуно земаља света. Око 80% становништа су повезани тунелима испод океана, мостовима што спаја три највећа острва и три већа острва на северу, док су два велика острва на југу повезана брзим и модерним трајектима. 458 km добрих путева повезују свако село, сем на седам мањих острва, који имају по једно село на острву.

[уреди] Становништво

Већина становништва чини Фарски народ, од Скандинавског или Келтског порекла. Фарски језик говори цела земља као и дански. Већина Фарана говори течно и енглески, поготово становништво из већих места и млађи, који уче енглески у школама.

Становништво острва је раширено по целог земљи и до пре неколико деценија није било урбанизације становништва. Индустријализација земље је била децентрализована, па је и становништво остало рурално. Опет, села са лошим лукама и неповољним локацијама су биле жртве модернизације од пољопривреде до рибарства, где у некадашњим пољопривредним деловима нема младих људи. Делови као што су: (Fugloy), (Svínoy), (Mykines), (Skúvoy) и (Dímun), лоше су повезани са остатком земље, због непредвидљивих временских прилика које могу зауставити саобраћај.

[уреди] Религија

Религија на Фарским Острвима је део Лутеранског покрета. Друга религија по заступљености је баптистичка заједница. Фарска Острва, која се налазе између Шкотке и Исланда, делом под влашћу Данске, и као такви, дуго су практицирали исту религију као и Данци.

Према службеним статистикама из 2002 године, 84,1% су вериници државне цркве "Фарске народне цркве" (Fólkakirkjan), Лутеранске цркве.

Хришћанство је дошло на острво око 1000. године. На почетку под Норвешке, Фарска Острва су припала Данској 1523. Задњи католички бискуп (Амундур Олавсон) је замењен са првим лутеранским бискупом, Jens Gregersøn Riber 1540. године.

Према легенди, краљ Норвешке је рекао Сигмунду да оде бродом на Фарска Острва. Сигмунд је рекао да морају 18 острва (која чине Фарска Острва) начини хришћанским, што је и урадио према легенди. Овај догађај се наводно десио око 1000. године, али прва католичка црква је основана тек око 1100. године.

[уреди] Култура

Фарска Острва имају специфичну културу, али има и елементе култура Норвешке, Исланда и Данске.

[уреди] Нордијска кућа на Фарским Острвима

Нордијска кућа на Фарским Острвима је најважнија културна институција на Фарским Острвима. За циљ има промоцију Нордијске и Фарске културе, што локално, што у другим Нордијским земљама. Ерлендур Патурсон (1913-1986), Фарски члан Нордијског савета, дао је идеју за изградњу такве установе на острву. Конкурс је одржан за изградњу 1977 са 158 пријављених радова. Изабран је рад Оле Срена из Норвешке и Колбруне Рагнарсдотир са Исланда. Држећи се традиције, архитекте су замислиле да зграда има облик куће вилењака. Зграда је једна од најлепших у Скандинавији. Кућа је отворена у Торсхавну 1983. Нордијска кућа је под управом културне организације под Нордијским саветом министара. Нордијском кућом управља комитет од 8 чланова, 3 са Фарских Острва и 5 из других земаља Скандинавије. Директор куће одређује комитет на период од 4 године.

[уреди] Научна студије

Научне студије су основане 1952 са циљем промоције и сарадње у свим пољима образовања, чување научне литературе и објављивање резултата истраживања вршених на Фарским Острвима. Годишње се објави Fróðskaparrit. Истраживачки рад води Универзитет Фарских Острва.

[уреди] Традиционална храна

Традиционална храна на Фарским Острвима се углавном састоји из меса и кромпира, а мање од свежег поврћа. Овчетина је основни састојак за пуно јела, на острвима који носе назив "Овчија острва".

[уреди] Спољашње везе

• ((en)) Канцеларија премијера
• ((en)) званичана туристичка презентација
• ((en)) званична презентација Нордијске куће
• ((en)) профил од ЦИА.

Острва која чине Фарска Острва
Бордој | Вагар | Видеро | Естрои | Јужно острво | Калсој | Колтур | Куној | Литла Димун | Микинес | Нолсој | Сандој | Скувој | Стора Димун | Стрејмој | Свиној | Хестур | Фуглој

Чланак Фарска Острва је пример међу сјајним чланцима. Позивамо и Вас да напишете и предложите неки сјајан чланак.