13. фебруар

Из пројекта Википедија

13. фебруар (13.02) је 44. дан у години по грегоријанском календару. До краја године има још 321 дана (322 у преступној години).

Садржај

1 Догађаји
2 Рођења
3 Смрти
4 Празници и дани сећања
5 Види још

[уреди] Догађаји

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28

1542. - Катарина Хауард, пета супруга енглеског краља Хенрија VIII погубљена због прељубе.
1633. - Инквизиција римокатоличке цркве у Риму лишила слободе астронома Галилеа Галилеја због његовог залагања за Коперников хелиоцентрични систем. Остатак живота научник је провео под сталним надзором Инквизиције, а забрана с његових дела скинута је 1757..
1668. - Споразумом потписаним у Лисабону, Шпанија признала независност Португала.
1689. - Краљ Енглеске и Шкотске Вилијам III од Оранжа и његова жена Мери, кћерка свргнутог енглеског прокатоличког краља Џејмса II, прогласили су суверенитет над Великом Британијом и Ирском.
1793. - Велика Британија, Пруска, Аустрија, Холандија, Шпанија и Сардинска краљевина, склопиле савез против револуционарне Француске.
1945. - Совјетска Црвена армија, у Другом светском рату, ослободила Будимпешту, после 50 дана опсаде током које је погинуло 50.000 немачких војника.
1945. - Амерички и британски авиони, у Другом светском рату, почели бомбардовање немачког града Дрездена. Град је током два дана бомбардовања разорен, а рачуна се да је погинуло око 135.000 људи.
1961. - Савет безбедности УН донео одлуку да се у Конго упуте међународне мировне снаге да би се спречило избијање грађанског рата у тој земљи.
1975. - Кипарски Турци су у северном делу острва, који је седам месеци раније окупирала Турска, прогласили "Турску федералну државу Кипар" и формирали уставотворну скупштину. За првог председника скупштине изабран је вођа кипарских Турака Рауф Денкташ.
1984. - генерални секретар Комунистичке партије СССР-а и државе постао је Константин Черњенко, наследивши преминулог Јурија Андропова. После Черњенкове смрти, који је владао мање од годину дана, на власт је ступио Михаил Горбачов, седми и последњи лидер СССР-а.
1990. - СССР, САД, Велика Британија, Француска и две немачке државе су објавили план о уједињењу Немачке.
1991. - Амерички бомбардери су разорили склониште у Багдаду "идентификовано" као војни положај (!?), а у којем су, међутим, цивили потражили спас од напада из ваздуха. Према ирачким изворима, погинуло је око 500 људи, међу којима велики број деце и жена.
2000. - Папа Јован Павле II затражио опроштај за све грехове Римокатоличке цркве у прошлости, укључујући и однос према Јеврејима и јеретицима.
2001. - Американка Ен Банкрофт и Норвежанка Лив Арнесен постале су прве жене које су на скијама прешле Антарктик. Њихово "путовање" од 2.700 километара трајало је 90 дана.
2002. - Британска краљица Елизабета II доделила почасну титулу витеза бившем градоначелнику Њујорка, Рудолфу Ђулијанију, због његове улоге након терористичких напада на тај град 11. септембра 2001.
2003. - Након пада авиона америчке Владе у јужној провинцији Колумбије убијен је један службеник министарства одбране, а тројица су отета. Убијен је и један обавештајац колумбијске војске.

[уреди] Рођења

1831. - Јован Ристић, српски државник и историчар.
1910. - Вилиам Шокли, амерички физичар. (†1989.)
1974. - Роби Вилијамс, енглески певач и забављач.

[уреди] Смрти

1141 - Бела II Слепи, угарски краљ и зет рашког великог жупана Уроша I (*1100.).
1199. - Стефан Немања, родоначелник династије Немањића која је владала Србијом двеста година. (*1113.)
1322. - Андроник II Палеолог, византијски цар и отац српске краљице Симониде (*1260)
1571. - Бенвенуто Челини, италијански вајар и писац.
1787. - Руђер Бошковић, дубровачки математичар, физичар, астроном, филозоф и дипломата. (*1711.)
1883. - Рихард Вагнер, немачки композитор.
1974. - Петар Лубарда, сликар , један од најзначајнијих југословенских ликовних уметника 20. века. (*1907.)
1999. - Пеко Дапчевић, један од првих команданата Народноослободилачке војске Југославије у Другом светском рату. (*1913.)