Зајечар

Из пројекта Википедија

Град Зајечар
Грб Зајечара


Локација	Зајечарски округ, источна Србија
Број становника	39.800 (2002)
Поштански број	19000
Позивни број	019
Председник општине	Бошко Ничић (Покрет живим за Крајину)
Географски положај	43°54' северно 22°07' источно Надморска висина 137m
Скраћенице	ЗА, ZA

Зајечар је град у источној Србији, административни, културни, привредни... центар Зајечарског округа. Седиште више основних и средњих школа као и више школе за Менаџмент и првог основаног приватног факултету у Србији Факултета за менаџмент Мегатренд универзитета. Зајечар је и надалеко познат по музичком рок фестивалу Гитаријади која траје пуних 40 година.

[уреди] Географија

Град се данас налази у зајечарској котлини где се код места званог Саставак Црни Тимок и Бели Тимок сливају у реку Велики Тимок. Сама котлина се налази између два планинска лука карпатског и балканског. Град је изграђен на раскрсници магистралних путева:

Параћин - Зајечар - Кула према Бугарској граници и Видину,
Параћин - Зајечар - Неготин - Кладово ка румунској граници
Параћин - Зајечар - Књажевац - Ниш
Неготин - Зајечар - Књажевац - Ниш.

[уреди] Историја

Најстарији познати становници ових крајева били су Трибали, после њих на овом подручју се спомињу Мези, у долини Тимока помињу се још и Тимахи, али се о њима сем њиховог имена ништа незна. Насељени Словени у ове крајеве назвали су се Тимочани, а прве директне вести о Тимочанима односе се на 818.год., када се они већ сматрају формираном словенском групом, те исте године они су се одметнули од Бугара. Зајечар се први пут спомиње 1466. године у турском тефтеру везаном за становништво видинскога пашалука, а од XVI - XVIII века има мало података о насељу. 1806.год. створени су повољни услови за дизање устанка у овим крајевима Карађорђе је одобрио хајдук Вељку Петровићу, кнезу Милисаву и попу Радосаву да са Тимочанима и Црноречанима дижу устанак и после низа успешних бојева највећи део Крајине и Зајечара је ослобођен. Криза и пропаст Првог српског устанка имали су тешке последице и у овим крајевима. 1833.год. овај крај је коначно ослобођен и припојен Србији. Назив је највероватније турскога порекла. По неким претпоставкама потиче од извесног Саид-Асир паше који је своју војску поставио у долини Тимока у годинама кризним по српску деспотовину. У близини града се налазе остаци римске царске палате из IV пре нове ере, Felix Romuliana (Гамзиград), која конкурише за место светске културне баштине под заштитом УНЕСКО-а.

Чесма

[уреди] Религија

Зајечар је седиште Епархије Тимочке Српске Православне Цркве, која се простире на целокупној територији Зајечарског и Борског округа, на челу Епархије је Његово Преосвештенство Епископ Тимочки Г. Г. Јустин. Град има саборни храм посвећен Рождества Пресвете Богородице, ценећи значај и улогу Цркве у овим крајевима кнез Милош Обреновић је одлучио да се оснује нова тимочка епископија и да се у Зајечару подигне нова црква, градња је почела у пролеће 1834.год. а завршена октобра месеца исте године. Данас је у изградњи нови храм у насељу Котлујевац. У општини у атару села Селачка постоји Манастир Суводол, као и Манастир Светог Петра и Павла у Грлишту.

[уреди] Знамените личности

Вељко Петровић, познатији као хајдук Вељко, устанички вођа, један од најславнијих војвода из Првог српског устанка.
Адам Богосављевић, борац за социјалну правду, демократију и сељачка права један од оснивача народњачког радикализма у Србији.
Светозар Марковић, радикални социјалиста истакнути агент - кореспондент прве Интернационале за Србију, оснивач радикалног социјалистичког покрета у Србији.
Никола Пашић, најзначајнији српски нововековни политичар, државник, председник владе, оснивач и вођа Народне радикалне странеке Србије.
Ђорђе Генчић, индустријалац, министар унутрашњих дела у време Александра Обреновића.
Генерал Никола Цоловић, прослављени командант Коњичке дивизије у Првом светском рату.
Маринко Станојевић, научни радник, бавио се етнолошким и антропогеографским испитивањима Тимочке Крајине.
Зоран Радмиловић, бард српске глумачке сцене.