Смедерево

Из пројекта Википедија

Смедерево

Округ	Подунавски
Градоначелник	Саша Радосављевић
148,64 km² (подручје града)
Географска дужина и ширина	44°67′14″N, 20°93′24″E
Становништво	77.808 (2002)
Позивни број	+ 381(0)26
Поштански број	11300
Регистарске таблице	SD
Званична презентација града

Географски положај

Смедерево (лат. Smederevo; грчки Сфентером; немачки Semendria; румунски Semendria; мађарски Szendrő; турски Semendire) је велики индустријски центар на обалама Дунава у североисточном делу Србије и седиште Подунавског округа. Први помен Смедерева наилазимо године 1019. када је овде успостављена једна од епископија новостворене Охридске архиепископије. Насеље добија на значају тек у XIV веку са повлачењем српске државе на север пред турским налетима. 1427, након смрти свог претходника Стефана, деспот Ђурађ Бранковић је по претходно утврђеном договору морао да угарском краљу врати Београд. Као град са традицијом престонице Смедерево се издвојило одмах по изградњи тврђаве 1430. године. Све до 1459. године град је био седиште Деспотовине на челу са деспотом Ђурђем Бранковићем. Након тога град потпада под власт Турака. Иако је разорен у сукобу 1459, Турци увиђају његов изузетно повољан положај на Дунаву и дограђују утврђење сада за своје потребе. Током дугог периода био је седиште Смедеревског санџака, све до доласка Аустроугара 1718. 1739. град је опет под Турцима. Међутим развој града за време Аустро-угара настављен је отварањем прве основне школе 1806. године, за време Првог српског устанка. У то време у граду је основан Правитељствујушчи совјет, на челу са Доситејем Обрадовићем и Смедерево је поново постало престоница. Са почетка 20. века град је бројао 7.000 становника, а данас према последњем попису из 2003 године има 62.900 становника у граду и 116.000 у селима убраја се у десет највећих градова у земљи. На ширем подручју града, рачунајући и седам приградских насеља, Смедерево броји 77.808 становника (по попису из 2002. године).

[уреди] Прва помињања

Прво помињање Смедерева под овим називом забележено је у повељи византијског цара Василија II из 1019. године, у делу који говори о Браничевској епархији Охридске архиепископије. Први писани помен о Смедереву налази се и у повељи кнеза Лазара из 1381. године, у којој се спомиње манастир Раваница и села и имања која поклања “у Смедереву људини Богосаву с опћином и с баштином”.

[уреди] Значење топонима

Постоје многа мишљења о значењу топонима Смедерево.

Италијански историчар Антонио Бонфини (1427.–1503.) у своме делу Rerum Hungaricarum decades IV cum dimidia наводи да име Смедерева потиче од Светог Андреје (Иначе, мађарски назив за Смедерево који се до данас задржао у овом језику је Szendrő).
У делу Охридска архиепископија у почетку XI века Стојан Новаковић је написао : Познато је поодавно да је Смедерево покварено EIS MONTE AUREO , јер је град подигнут на месту некадашњег римског града Mons Aurea , што у преводу значи Златно Брдо. Ова римска насеобина забележена је на Појтингеровој карти која потиче из IV века.
Постоји мишљење да је топоним Смедерево сложеница две речи : смет и древо због изразито густих храстових шума на овом подручју.
Топоним Смедерево по неким изворима вуче порекло од средњовековног мушког имена Смендер
Многи аутори сматрају да је порекло овог топонима иранско-хазарског порекла. У преводу са иранског Семендер значи крајња врата . Управо тако се звао и хазарски град који се налазио на југозападној обали Каспијског језера. Крајем X века Хазарско царство нестаје и многи становници Семендера, бежећи пред најездом освајача, упутили су се у наше крајеве, називајући своја нова насеља именима својих ранијих пребивалишта.

[уреди] Географски положај

Смедерево се налази на 40о 39’ северна географске ширине и 20o 57’ источне географске дужине. Налази се у североисточном делу Републике Србије, на другој по величини европској реци Дунаву. Од престонице Београда удаљен је свега 46 километара.

[уреди] Клима

Смедерево има више степско континенталну него умерено континенталну климу. Средња годишња температура у граду је 11,4 °C. Средња јануарска температура је тек нешто испод нуле (-0,6 °C), док јулска достиже просечних 21,9 °C. Током пролећних месеци (март,април и мај) просечна температура износи око 14 степени. Током јесени (септембар, октобар и новембар) просечна температура је 9,6 степени. У Смедереву падне око 650 мм воденог талога годишње. Највише је падавина у мају (72 мм) и јуну (86 мм) а најмање у фебруару (38 мм).

[уреди] Даљинар

Растојање неких градова од Смедерева (до 200 км)

Ковин - 12 км
Пожаревац - 29 км
Смедеревска Паланка - 34 км
Велика Плана - 37 км
Младеновац - 38 км
Панчево - 44 км
Београд - 46 км
Бела Црква - 57 км
Велико Градиште - 63 км
Вршац - 72 км
Аранђеловац - 74 км
Голубац - 80 км
Јагодина - 83 км
Крагујевац - 89 км
Рума - 107 км
Лазаревац - 108 км
Зрењанин - 118 км
Сремска Митровица - 122 км
Нови Сад - 130 км
Мајданпек - 135 км
Решица - 138 км
Ваљево - 143 км
Краљево - 144 км
Темишвар - 146 км
Чачак - 148 км
Бор - 163 км
Пожега - 183 км
Ниш - 191 км
Зајечар - 192 км
Арад - 196 км

[уреди] Административна организација

Након Другог светског рата,Смедерево је добило значајну улогу као административни центар. Пре тога Смедерево је са својом облашћу припадало Дунавској бановини (седиште Нови Сад). Током Другог светског рата Смедерево је било седиште дела Дунавске бановине који је био окупиран искључиво од стране Немачке војске (Шумадија,Браничево и Банат,који је касније установљен као посебна аутономна регија под влашћу банатских Немаца).Од 1945. године новостворена држава ФНРЈ (Федеративна Народна Република Југославија) а потом и СФРЈ (Социјалистичка Федеративна Република Југославија) подељена је на области (крајеве) чији су саставни делови биле општине. Смедерево је после 1945. године постало седиште Смедеревске области,која је обухватала Град Смедерево (насеље Смедерево и њему гравитирајућа приградска насеља) и још 7 општина.

Административна подела Смедеревске области 1945.-1964.

1. Град Смедерево са припадајућим насељима

- Смедерево
- Вучак
- Липе
- Петријево
- Радинац
- Сеоне
- Удовице
- Шалинац

2. Општина Колари са припадајућим насељима

- Колари
- Бадљевица
- Биновац
- Водањ
- Дражањ (сада припада општини Гроцка и Граду Београду)
- Друговац
- Камендол (сада припада општини Гроцка и Граду Београду)
- Ландол
- Луњевац
- Мало Орашје
- Пударци (сада припада општини Гроцка и Граду Београду)
- Суводол
- Умчари (сада припада општини Гроцка и Граду Београду)

3. Општина Мала Крсна са припадајућим насељима

- Мала Крсна
- Враново
- Врбовац
- Лугавчина
- Михајловац
- Осипаоница
- Раља Смедеревска
- Скобаљ

4. Општина Сараорци са припадајућим насељима

- Сараорци
- Крњево (сада припада општини Велика Плана)
- Лозовик(сада припада општини Велика Плана)
- Милошевац (сада припада општини Велика Плана)
- Трновче (сада припада општини Велика Плана)

5. Општина Азања са припадајућим насељима

- Азања (сада припада општини Смедеревска Паланка)
- Бачинац (сада припада општини Смедеревска Паланка)
- Влашки Дол (сада припада општини Смедеревска Паланка)
- Добри До
- Селевац (сада припада општини Смедеревска Паланка)

6. Општина Велика Плана са припадајућим насељима

- Велика Плана
- Велико Орашје
- Доња Ливадица
- Купусина
- Марковац
- Ново Село
- Радовање
- Ракинац
- Старо Село

7. Општина Смедеревска Паланка са припадајућим насељима

- Смедеревска Паланка
- Баничина
- Башин
- Влашка
- Водице
- Глибовац
- Голобок
- Грчац
- Кусадак
- Мала Плана
- Мраморац
- Придворице
- Ратари
- Церовац

8. Општина Младеновац (сада припада Граду Београду) са припадајућим насељима

- Младеновац
- Амерић
- Велика Иванча
- Велика Крсна
- Влашка
- Границе
- Дубона
- Јагњило
- Ковачевац
- Кораћица
- Мала Врбина
- Марковац
- Међулужје
- Младеновац Село
- Пружатовац
- Рабровац
- Рајковац
- Сенаја
- Шепшин

Након 1964. године, и нове територијалне реорганизације,промењене су границе општина,а Смедерево постаје седиште новоформираног Подунавског региона,које је обухватало дотадашње облати са седиштима у Смедереву и Пожаревцу. Ова територијална организација важила је до децембра 1991., када је ступила на снагу подела Републике Србије на округе (која важи и данас).Смедерево је постало седиште Подунавског округа,који осим општине Смедерево обухвата и општине Велика Плана и Смедеревска Паланка.

ГРАДСКА АДМИНИСТРАТИВНА СТРУКТУРА ДАНАС

градске месне заједнице
- МЗ Доњи Град
- МЗ Славија
- МЗ Златно Брдо
- МЗ Ладна Вода
- МЗ Свети Сава
- МЗ Плавинац
- МЗ Карађорђев Дуд
- МЗ Папазовац
- МЗ Царина
- МЗ Лештар
- МЗ 25. Мај
приградска насеља
- Вучак
- Липе
- Петријево
- Радинац
- Сеоне
- Удовице
- Шалинац

Према најновијем Закону о територијалној организацији, који је недавно усвојила Влада Републике Србије, Смедерево ће уз још 14 предложених општина, уколико Скупштина усвоји овај закон, добити статус града.

[уреди] Демографија

Данас на подручју општине Смедерево (рачунајући и расељена лица са Косова и Метохије) живи 117.134 становника, од чега у самом граду и приградским насељима 83.768 житеља. Густина насељености општине 2006. године је 243,27 становника по km². Главни разлог наглом расту броја становника за период 2002.-2006. је услед доласка око 7.500 расељених лица са Косова и Метохије, који су ово подручје интензивно населили у периоду од 1999. па све до данас. Стопа природног прираштаја је негативна, и износи -1,0 промила (2004.), док је 2003. године она била -1,4 промила. У општини Смедерево живи 28 различитих етничких група. По поису из 2002. најбројнији су Срби (104.222 - 94,91%), затим Роми (1.801 - 1,64%), следе Црногорци (533 - 0,49%), Македонци (354 - 0,32%), Југословени (296 - 0,27%), Хрвати (198 - 0,18%), Мађари (144 - 0,13%), а од осталих националности издвајају се Албанци, Бошњаци, Бугари, Власи, Буњевци, Муслимани, Немци, Румуни, Руси, Русини, Словаци, Словенци, Украјинци, Чеси и остали.Значајно је поменути и Грке и Јевреје,који вековима имају своју заједницу у овом граду.

Број становника у општини Смедерево у периоду 1948-2006 године

Година	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.	2006.
Број становника	59.545	66.132	77.682	90.650	107.366	110.768	109.809	117.134*

Број становника у граду Смедереву у периоду 1948.-2006. година

Година	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.	2006.
Број становника	24.761	29.663	39.793	54.257	69.814	76.984	77.808	83.768*

^*заједно са избеглим становништвом са Косова и Метохије

Извор: Републички завод за статистику Србије, попис 2002., књига пописа 9 (Упоредни преглед броја становника од 1948 до 2002 године-подаци по насељима и општинама)

[уреди] Важне године и датуми

1430. - Изграђен Мали град смедеревске тврђаве
1456. - На Бадњи дан 24. децембра умро је деспот Ђурађ Бранковић
1459. - Смедерева подпада под власт Турака
1805. - У Првом српском устанку Смедерево ослобођено од Турака под вођством Карађорђа Петровића. Исте године основан и Правитељствујушчи совјет
1806. - Отворена прва градска Основна школа у Србији са учитељем Јованом Ранчићем
1854. - Изграђена Црква св. Георгија
1866. - Основана болница
1867. - 12. априла Турци заувек напуштају Смедерево и предају кључеве града Љубомиру Узун Мирковићу
1871. - Почела са радом Гимназија
1875. - Покренут је први дневни лист Народна воља
1886. - Из Смедерева кренуо први воз на релацији Смедерево - Велика Плана
1899. - Основано позориште
1913. - Са радом отпочело Српско акционарско рударско топионичарско индустријско друштво (САРТИД), претеча садашње железаре у Смедереву
1914. - Пад Смедерева у руке Аустроугара у Првом светском рату. Град је жестоко бомбардован топовима званим дебела Берта, који су град јако оштетили
1918. - 17. октобра Смедерево је ослобођено
1941. - 5.јуна у 14 сати и 14 минута Смедерево је доживело катастрофалну експлозију какву никад до тад није доживело. Експлозију је изазвала муниција коју су у тврђави складиштили окупатори. Том приликом погинуло је преко 3.000 људи, а цео град је био порушен и делом затрпан земљом
1944. - У Другом светском рату, 16. октобра Смедерево је ослобођено