Летње олимпијске игре 1988.

Из пројекта Википедија

XXIV Олимпијске игре су одржане 1988. године у Сеулу, у Јужној Кореји. МОК је дао предност Сеулу као граду домаћину у конкуренцији јапанског града Нагоје.

XXIV Олимпијске игре - Сеул 1988.

Град домаћин	Сеул, Јужна Кореја
Број држава	159
Број спортиста	8465
Број спортова	27
Број такмичења	263
Отварање игара	17. септембар 1988.
Затварање игара	2. октобар 1988.

Као и на претходна три издања Игара (у Монтреалу 1976., у Москви 1980. и у Лос Анђелесу 1984.) и на овим је Играма забележен бојкот из политичких разлога. Северна Кореја је бојкотовала Игре због чињенице да Јужна Кореја није пристала поделити домаћинство са својим северним суседом. Бојкот је слиједила Куба, али не и остале комунистичке државе. Тако је на крају овај бојкот био мањих размјера, и након три окрњене манифестације овај пута су на Играма учествовале све тадашње спортске велесиле што је донело висок квалитет такмичења.

У програм Игара је враћен тенис, а по први пут у програму је био уврштен и стони тенис.

У такмичарском програму посебну су се истакнули ови појединци и догађаји:

Џонсон побеђује у трци на 100 m, али под допингом.

Бен Џонсон, спринтер из Канаде, је победио у дуго очекиваној и најављиваној трци на 100 m и то с временом новог светског рекорда. Накнадно је међутим, у једној од највећих допиншких афера у олимпијској историји, утврђено да је Џонсон користио недозвољена стимулативна средства, па су му медаља и рекорд одузети, а победа је припала Карлу Луису.
Пливачица Кристин Ото из Источне Немачке је освојила шест златних медаља. У пливању су се још истакнули Мет Бионди (САД, 5 злата) и Џенет Еванс (САД, три злата). Сензационални победник у трци 100 m делфин је био Ентони Нести из Суринама, који је тиме постао први пливач црне боје коже кому је то пошло за руком.
Гимнастичар Владимир Артемов из СССР-а је освојио четири златне медаље, а Данијела Силивас из Румуније три.
Спринтерица Флоренс Грифит Џоyнер из САД је освојила три златне и једну сребрну медаљу у спринтерским дисциплинама, оборивши при томе и светски рекорд у трци на 200 m.
Криста Ротенбургер из Источне Немачке је постала први (и последњи) спортиста уопште ком је пошло за руком освојити медаље и на зимским и на летњим Олимпијским играма исте године. Она је сребро освојено у бициклизму прикључила злату којег је освојила у брзом клизању раније исте године на Зимским олимпијским играма у Калгарију. Како се летње и зимске Олимпијске игре више не одржавају у истој години, овакав успех више није могуће поновити.
Скакач у воду Грег Луганис је одбранио наслове у обе дисциплине скокова у воду (торањ, даска) освојене четири године раније на Играма у Лос Анђелесу. Међутим, запамћен је по неуспелом скоку када је главом ударио у одскочну даску те оставио крваву мрљу на дасци и у базену, али без теже повреде. Тај је догађај поновно дошао у средиште пажње неколико година касније, када је Луганис јавно објавио да је био заражен вирусом СИДАСиде време игара у Сеулу. Данас је међутим познато да вирус ХИВ-а не може преживјети на ваздуху и у води, па реална опасност да се неко од такмичара зарази том болешћу од Луганиса није постојала.
Лоренс Лемју, канадски једриличар, је био на другом месту теком такмичења с реалним шансама да освоји сребрну медаљу. Међутим, током једне регате прекинуо је натецање да би помогао једном повређеном такмичару. Лемју је на крају завршио на 22. месту, али је примио посебну награду за спортско понашање.

[уреди] Списак спортова

(Пливање, синкронизирано пливање, ватерполо и скокови у воду се сматрају различитим дисциплинама истог спорта)

Атлетика
Бициклизам
Бокс
Дизање тегова
Гимнастика
Хокеј на трави
Рвање
Једрење
Џудо

Синхронизовано пливање
Скокови у воду
Стреличарство
Стрељаштво
Стони тенис
Тенис
Ватерполо
Веслање

Демонстрацијски спортови су били бадминтон, бејзбол, џудо за жене, теквондо, куглање и параолимпијске атлетске дисциплине.

[уреди] Списак поделе медаља

(Медаље домаћина посебно истакнуте)

Укупно		241	234	264	739
Олимпијске игре Сеул 1988.
Пласман	Држава				Укупно
1	СССР	55	31	46	132
2	Источна Немачка	37	35	30	102
3	САД	36	31	27	94
4	Јужна Кореја	12	10	11	33
5	Западна Немачка	11	14	15	40
6	Мађарска	11	6	6	23
7	Бугарска	10	12	13	35
8	Румунија	7	11	6	24
9	Француска	6	4	6	16
10	Италија	6	4	4	14
11	НР Кина	5	11	12	28
12	Уједињено Краљевство	5	10	9	24
13	Кенија	5	2	2	9
14	Јапан	4	3	7	14
15	Аустралија	3	6	5	14
16	Југославија	3	4	5	12
17	Чехословачка	3	3	2	8
18	Нови Зеланд	3	2	8	13
19	Канада	3	2	5	10
20	Пољска	2	5	9	16
21	Норвешка	2	3	0	5
22	Холандија	2	2	5	9
23	Данска	2	1	1	4
24	Бразил	1	2	3	6
25	Финска	1	1	2	4
25	Шпанија	1	1	2	4
27	Турска	1	1	0	2
28	Мароко	1	0	2	3
29	Аустрија	1	0	0	1
	Португал	1	0	0	1
	Суринам	1	0	0	1
32	Шведска	0	4	7	11
33	Швајцарска	0	2	2	4
34	Јамајка	0	2	0	2
35	Аргентина	0	1	1	2
36	Чиле	0	1	0	1
	Костарика	0	1	0	1
	Индонезија	0	1	0	1
	Иран	0	1	0	1
	Холандски Антили	0	1	0	1
	Перу	0	1	0	1
	Перу	0	1	0	1
	Девичанска Острва	0	1	0	1
44	Белгија	0	0	2	2
44	Мексико	0	0	2	2
46	Колумбија	0	0	1	1
	Џибути	0	0	1	1
	Грчка	0	0	1	1
	Монголија	0	0	1	1
	Пакистан	0	0	1	1
	Филипини	0	0	1	1
	Тајланд	0	0	1	1

Олимпијске игре
Летње Олимпијске игре Атина 1896. \| Париз 1900. \| Сент Луис 1904. \| Лондон 1908. \| Стокхолм 1912. \| Антверпен 1920. \| Париз 1924. \| Амстердам 1928. \| Лос Анђелес 1932. \| Берлин 1936. \| Лондон 1948. \| Хелсинки 1952. \| Мелбурн 1956. \| Рим 1960. \| Токио 1964. \| Мексико Сити 1968. \| Минхен 1972. \| Монтреал 1976. \| Москва 1980. \| Лос Анђелес 1984. \| Сеул 1988. \| Барселона 1992. \| Атланта 1996. \| Сиднеј 2000. \| Атина 2004. \| Пекинг 2008. \| Лондон 2012. Зимске Олимпијске игре Шамоне 1924. \| Сент Мориц 1928. \| Лејк Плесид 1932. \| Гармиш-Партенкирхен 1936. \| Сент Мориц 1948. \| Осло 1952. \| Кортина Дампецо 1956. \| Скуо Вели 1960. \| Инсбрук 1964. \| Гренобл 1968. \| Сапоро 1972. \| Инсбрук 1976. \| Лејк Плесид 1980. \| Сарајево 1984. \| Калгари 1988. \| Албертвил 1992. \| Лилехмер 1994. \| Нагано 1998. \| Солт Лејк Сити 2002. \| Торино 2006. \| Ванкувер 2010.