Летње олимпијске игре 2000.
Из пројекта Википедија
XXVII Олимпијске игре одржане су 2000. године у Сиднеју, у Аустралији. МОК је 1993. године бирао домаћина између следећих градова: Пекинга, Берлина, Истанбула и Манчестера.
XVII Летње олимпијске игре - Сиднеј 2000. | |
|
|
Град домаћин | Сиднеј, ![]() |
Број држава | 199 |
Број спортиста | 10.651 |
Број спортова | 28 |
Број такмичења | 300 |
Отварање игара | 15. септембар 2000. |
Затварање игара | 1. октобар 2000. |
По општој оцени, с обзиром на сјајан ниво организације, квалитету спортских такмичења, љубазност домаћина и фантастичну атмосферу која је владала цело време игара игре су проглашене "најбољим Олимпијским играма у дотадашњој историји".
На спектакуларном отварању Олимпијски пламен на стадиону је упалила Кети Фриман, која је касније на истим Играма освојила злато у атлетици (трка на 400 м). Тиме је постала прва особа која је на истим Играма била почасни палиоц бакље и освајач златне медаље. Као припадник изворне домородачке мањине Абориџина, Фриман је својим постигнућем постала аустралска хероина за сва времена.
Рекордан број од 199 нација је учествовао на Играма, а једина чланица МОК која није учествовала био је Авганистан, чији наступ је забранио тадашњи авганистански талибански режим из верских разлога.
У програм Игара је укључен триатлон.
У такмичарском програму су се истакли следећи појединци и догађаји:
- Пливач Јан Торп из Аустралије, тада стар само 17. година, је освојио три златне и две сребрне медаље. Посебно су упечатљиви били светски рекорд на 400 м слободно, наступ у штафети 4x100 м слободно када је Торп у задњој деоници надохнадио велики заостатак за до тада водећом штафетом САД-а и при томе помогао својем тиму осим злата оборити и дотадашњи светски рекорд.
- Стив Редгрејв, веслач из Велике Британије, је златном медаљом у четверцу без кормилара остварио своју пету златну медаљу на петим Играма за редом.
- Камерун је освојио историјску златну медаљу у финалу фудбалског турнира, победивши Шпанију након извођења једанаестераца.
[уреди] Списак спортова
Пливање, скокови у воду, ватерполо и синхронизовано пливање се сматрају једним спортом).
|
|
Демонстрациони спорт су биле параолимпијске трке у атлетици.
[уреди] Списак поделе медаља
(Медаље домаћина посебно истакнуте)
Ранг | Држава | Злато | Сребро | Бронза | Укупно |
---|---|---|---|---|---|
1 | ![]() |
40 | 24 | 33 | 97 |
2 | ![]() |
32 | 28 | 28 | 88 |
3 | ![]() |
28 | 16 | 15 | 59 |
4 | ![]() |
16 | 25 | 17 | 58 |
5 | ![]() |
13 | 17 | 26 | 56 |
6 | ![]() |
13 | 14 | 11 | 38 |
7 | ![]() |
13 | 8 | 13 | 34 |
8 | ![]() |
12 | 9 | 4 | 25 |
9 | ![]() |
11 | 11 | 7 | 29 |
10 | ![]() |
11 | 10 | 7 | 28 |
11 | ![]() |
11 | 6 | 8 | 25 |
12 | ![]() |
8 | 10 | 10 | 28 |
13 | ![]() |
8 | 6 | 3 | 17 |
14 | ![]() |
6 | 5 | 3 | 14 |
15 | ![]() |
5 | 8 | 5 | 18 |
16 | ![]() |
5 | 6 | 2 | 13 |
17 | ![]() |
4 | 6 | 3 | 13 |
18 | ![]() |
4 | 5 | 3 | 12 |
19 | ![]() |
4 | 3 | 3 | 10 |
20 | ![]() |
4 | 1 | 3 | 8 |
21 | ![]() |
3 | 10 | 10 | 23 |
22 | ![]() |
3 | 4 | 0 | 7 |
23 | ![]() |
3 | 3 | 11 | 17 |
24 | ![]() |
3 | 3 | 8 | 14 |
25 | ![]() |
3 | 3 | 5 | 11 |
26 | ![]() |
3 | 0 | 2 | 5 |
27 | ![]() |
3 | 0 | 1 | 4 |
28 | ![]() |
2 | 3 | 3 | 8 |
29 | ![]() |
2 | 3 | 2 | 7 |
30 | ![]() |
2 | 3 | 1 | 6 |
31 | ![]() |
2 | 1 | 1 | 4 |
32 | ![]() |
2 | 1 | 0 | 3 |
33 | ![]() |
2 | 0 | 3 | 5 |
34 | ![]() |
2 | 0 | 1 | 3 |
35 | ![]() |
2 | 0 | 0 | 2 |
36 | ![]() |
1 | 6 | 2 | 9 |
37 | ![]() |
1 | 3 | 2 | 6 |
38 | ![]() |
1 | 3 | 1 | 5 |
39 | ![]() |
1 | 2 | 3 | 6 |
40 | ![]() |
1 | 1 | 3 | 5 |
41 | ![]() |
1 | 1 | 2 | 4 |
42 | ![]() |
1 | 1 | 1 | 3 |
![]() |
1 | 1 | 1 | 3 | |
44 | ![]() |
1 | 1 | 0 | 2 |
45 | ![]() |
1 | 0 | 3 | 4 |
46 | ![]() |
1 | 0 | 2 | 3 |
![]() |
1 | 0 | 2 | 3 | |
48 | ![]() |
1 | 0 | 1 | 2 |
49 | ![]() |
1 | 0 | 0 | 1 |
![]() |
1 | 0 | 0 | 1 | |
![]() |
1 | 0 | 0 | 1 | |
52 | ![]() |
0 | 6 | 6 | 12 |
53 | ![]() |
0 | 4 | 3 | 7 |
54 | ![]() |
0 | 3 | 0 | 3 |
55 | ![]() |
0 | 2 | 3 | 5 |
![]() |
0 | 2 | 3 | 5 | |
57 | ![]() |
0 | 2 | 2 | 4 |
58 | ![]() |
0 | 1 | 4 | 5 |
![]() |
0 | 1 | 4 | 5 | |
60 | ![]() |
0 | 1 | 3 | 4 |
61 | ![]() |
0 | 1 | 1 | 2 |
![]() |
0 | 1 | 1 | 2 | |
![]() |
0 | 1 | 1 | 2 | |
64 | ![]() |
0 | 1 | 0 | 1 |
![]() |
0 | 1 | 0 | 1 | |
![]() |
0 | 1 | 0 | 1 | |
67 | ![]() |
0 | 0 | 6 | 6 |
68 | ![]() |
0 | 0 | 2 | 2 |
![]() |
0 | 0 | 2 | 2 | |
70 | ![]() |
0 | 0 | 1 | 1 |
![]() |
0 | 0 | 1 | 1 | |
![]() |
0 | 0 | 1 | 1 | |
![]() |
0 | 0 | 1 | 1 | |
![]() |
0 | 0 | 1 | 1 | |
![]() |
0 | 0 | 1 | 1 | |
![]() |
0 | 0 | 1 | 1 | |
![]() |
0 | 0 | 1 | 1 | |
![]() |
0 | 0 | 1 | 1 | |
![]() |
0 | 0 | 1 | 1 | |
![]() |
0 | 0 | 1 | 1 | |
Укупно | 301 | 299 | 327 | 927 |
|
![]() |
|
---|---|---|
Атина 1896. | Париз 1900. | Сент Луис 1904. | Лондон 1908. | Стокхолм 1912. | Антверпен 1920. | Париз 1924. | Амстердам 1928. | Лос Анђелес 1932. | Берлин 1936. | Лондон 1948. | Хелсинки 1952. | Мелбурн 1956. | Рим 1960. | Токио 1964. | Мексико Сити 1968. | Минхен 1972. | Монтреал 1976. | Москва 1980. | Лос Анђелес 1984. | Сеул 1988. | Барселона 1992. | Атланта 1996. | Сиднеј 2000. | Атина 2004. | Пекинг 2008. | Лондон 2012. Шамоне 1924. | Сент Мориц 1928. | Лејк Плесид 1932. | Гармиш-Партенкирхен 1936. | Сент Мориц 1948. | Осло 1952. | Кортина Дампецо 1956. | Скуо Вели 1960. | Инсбрук 1964. | Гренобл 1968. | Сапоро 1972. | Инсбрук 1976. | Лејк Плесид 1980. | Сарајево 1984. | Калгари 1988. | Албертвил 1992. | Лилехмер 1994. | Нагано 1998. | Солт Лејк Сити 2002. | Торино 2006. | Ванкувер 2010. |