Летње олимпијске игре 1908.
Из пројекта Википедија
IV Олимпијске игре су одржане у Лондону у Великој Британији, иако је МОК првобитно за домаћина игара одабрао Рим у Италији. Међутим, због ерупције вулкана Везув 1906. године приликом које је готово уништен град Напуљ, италијанска је влада одлучила пренаменити средства намењена организацији Игара у обнову и помоћ том граду. Зато су Игре премештене у Лондон.
IV Олимпијске игре - Лондон 1908. | |
|
|
Град домаћин | Лондон, Уједињено Краљевство |
Број држава | 22 |
Број спортиста | 2.008 (1971 м. и 37 ж.) |
Број спортова | 22 |
Број такмичења | 110 |
Отварање игара | 27. април 1908. |
Затварање игара | 31. октобар 1908. |
Иако су у то доба ове Игре сматране пете по реду, накнадно је одлучено да се Олимпијске међуигре одржане две године раније у Атини бришу из службеног пописа Олимпијских игара, па су од тада Игре редовно одржаване искључиво с размаком од 4 године.
На овим Играма је настављена традиција церемонијала отварања Игара уз дефиле такмичара, који је први пут одржан две године раније у Атини. Та традиција се задржала до данашњих дана, иако је на Играма у Лондону било доста контроверзи око те церемоније, пошто је неколико репрезентација одбило проћи у дефилеу, због различитих разлога: Финци су требали дефиловати под Руском заставом и то одбили, слично као и Ирци који су одбили ступати под заставом Велике Британије. Швеђанима није била подигнута њихова застава па су и они одбили дефиле, слично као и такмичари из Сједињених Држава, којима је сметала чињеница да се њихова застава (као и све друге) мора подићи у част краља друге државе.
Ове Игре су показале важност успоставе заједничких судијских правила и судијске службе састављене од судија из различитих земаља, а не само из земље домаћина како је то до тада био случај.
Најпознатији тренутак Игара била је маратонска трка, у којој је до самог циља водио Дорандо Пјетри, али је потпуно исцрпљен у самом стадиону више пута погрешно скренуо. На крају су га преко циљне линије дословно пренела два гледаоца, па је Пјетрију због те помоћи златна медаља одузета, и додељена другопласираном Џонију Хејзу. Пjетри је касније ипак за свој наступ награђен златним покалом од стране краљевске породице. Још је једна занимљивост везана уз маратонску утрку. Наиме, да би се краљевској породици омогућио бољи поглед на ток трке, стаза је продужена на 42 km и 195 метара уместо до тада уобичајених 40 km. Иако су касније још неки маратони одржавани на различитим дeоницама, ИААФ је 1921. године донела одлуку да се управо та дистанца прогласи службеном маратонском деоницом.
На овим играма по први пута је укључен и један традиционално зимски спорт, уметничко клизање.
[уреди] Попис спортова
|
|
[уреди] Учеснице
|
[уреди] Списак поделе медаља
(Медаље домаћина посебно истакнуте)
Олимпијске игре 1908. | |||||
---|---|---|---|---|---|
Пласман | Држава | Укупно | |||
1 | Уједињено Краљевство | 56 | 51 | 38 | 145 |
2 | САД | 23 | 12 | 12 | 47 |
3 | Шведска | 8 | 6 | 11 | 25 |
4 | Француска | 5 | 5 | 9 | 19 |
5 | Немачка | 3 | 5 | 6 | 14 |
6 | Мађарска | 3 | 4 | 2 | 9 |
7 | Канада | 3 | 3 | 10 | 16 |
8 | Норвешка | 2 | 3 | 3 | 8 |
9 | Италија | 2 | 2 | 0 | 4 |
10 | Белгија | 1 | 5 | 2 | 8 |
11 | Аустралазија | 1 | 2 | 2 | 5 |
12 | Русија | 1 | 2 | 0 | 3 |
13 | Финска | 1 | 1 | 3 | 5 |
14 | Јужна Африка | 1 | 1 | 0 | 2 |
15 | Грчка | 0 | 3 | 0 | 3 |
16 | Данска | 0 | 2 | 3 | 5 |
17 | Бохемија | 0 | 0 | 2 | 2 |
Холандија | 0 | 0 | 2 | 2 | |
19 | Аустрија | 0 | 0 | 1 | 1 |
Укупно | 110 | 107 | 106 | 323 |
|
||
---|---|---|
Атина 1896. | Париз 1900. | Сент Луис 1904. | Лондон 1908. | Стокхолм 1912. | Антверпен 1920. | Париз 1924. | Амстердам 1928. | Лос Анђелес 1932. | Берлин 1936. | Лондон 1948. | Хелсинки 1952. | Мелбурн 1956. | Рим 1960. | Токио 1964. | Мексико Сити 1968. | Минхен 1972. | Монтреал 1976. | Москва 1980. | Лос Анђелес 1984. | Сеул 1988. | Барселона 1992. | Атланта 1996. | Сиднеј 2000. | Атина 2004. | Пекинг 2008. | Лондон 2012. Шамоне 1924. | Сент Мориц 1928. | Лејк Плесид 1932. | Гармиш-Партенкирхен 1936. | Сент Мориц 1948. | Осло 1952. | Кортина Дампецо 1956. | Скуо Вели 1960. | Инсбрук 1964. | Гренобл 1968. | Сапоро 1972. | Инсбрук 1976. | Лејк Плесид 1980. | Сарајево 1984. | Калгари 1988. | Албертвил 1992. | Лилехмер 1994. | Нагано 1998. | Солт Лејк Сити 2002. | Торино 2006. | Ванкувер 2010. |