Летње олимпијске игре 1968.
Из пројекта Википедија
| XIX Летње олимпијске игре - Мексико Сити 1968. | |
 |
|
| Град домаћин | Мексико Сити, Мексико |
| Број држава | 172 |
| Број спортиста | 5530 |
| Број спортова | 20 |
| Број такмичења | 172 |
| Отварање игара | 12. октобар 1968. |
| Затварање игара | 27. октобар 1968. |
XIX Олимпијске игре су одржане 1968. године у Мексико Сити-ју у држави Мексико. МОК се одлучио за тај град као домаћина игара у конкуренцији градова кандидата међу којима су били: Детроит, Буенос Аирес и Лион. Непосредно пре игара избили су у Мексико Сити-ју студентски немири, у којима су незадовољни мексички студенти покушали искористити игре да би скренули пажњу на своје проблеме. Немири су крваво угушени, по неким изворима с пар стотина мртвих студената након сукоба с војном полицијом. Стога су игре започеле у врло мучној атмосфери, иако су се мексичке власти трудиле инцидент заташкати пред очима међународне јавности.
На отварању Игара је по први пута част паљења Олимпијског пламена била додељена једној жени, била је то мексичка атлетичарка Норма Енрикета Басилио де Сотело.
Током Игара забележен је још један политички инцидент. Наиме, амерички црни спринтери на 200 м Томи Смит (злато) и Џон Карлос (бронза) су током церемоније доделе медаља подигли по једну руку стиснутих шака на којима је била црна рукавица, симбол отпора црначке мањине у САД. МОК је реаговао брзо и брутално: обојици атлетичара су забрањени наступи на ОИ доживотно!
На овим Играма по први пута су тимови Источне Немачке и Западне Немачке наступиле одвојено. Заједно ће поновно наступити тек након пада Берлинског зида, на Летњим олимпијским играма у Барселони.
Како је град домаћин на релативно великој надморској висини (2240 м) у многим спортовима издржљивости такмичари су имали доста потешкоћа прилагодити се условима ретког ваздуха с малом концентрацијом кисеоника. Ипак, за поједине спортове редак ваздух је погодовао у постизању добрих резултата, што се највише осетило у атлетским дисицплинама као што су скок у даљ, скок у вис или скок с мотком.
По први пута је је уведена допинг контрола за спортисте. Неславну част да постане први спортиста у историји дисквалифициран због допинга је имао шведски такмичар у модерном петобоју Ханс-Гунар Лиљенвол, којем је утврђено недозвољено коришћење алкохола за време такмичења!
Својим наступима су се посебно истакнули следећи такмичари:
- Амерички бацач диска Ал Оертер је освојио четврту златну медаљу на ОИ за редом, те је тиме посато друга особа у историји којој је то пошло за руком у индивидуалном спорту.
- Боб Беамон из САД-а је доскочио на тада неверојатних 8.90 м у скоку у даљ, што је било 55 цм више од дотадашњег рекорда! Сам рекорд је остао необорен до 1991. године, а и данас је још увек важећи Олимпијски рекорд.
- Амерички спринтери Џим Хајнес и Ли Еванс су оборили рекорде на 100 м односно 400 м, с временима која су дуго година остала ненадмашена. У троскоку су чак тројица такмичара оборила дотадашњи светски рекорд.
- Дик Фозбури је освојио злато у скоку у вис презентовати нови стил скока који је од тада познат управо по њему, дакле као фозбури-флоп техника. Овај стил у којем скакач скаче преко летвице којој је у тренутку прескока окренут леђима је брзо постао доминантним стилом, те га сви скакачи у вис користе и данас.
- Чехословачка гимнастичарка Вера Чаславска је освојила четири златне медаље.
- Америчка пливачица Деби Мејер је остала у остала као особа која је освојила три појединачна злата, на 200, 400 и 800 м слободно.
- Џон Стефен Аквари из Танзаније је постао познат по томе што је завршио маратонску утрку успркос ишчашењу колена! Аквари је у тој утрци завршио задњи, али је његов наступ остао запамћен као пример упорности и воље.
[уреди] Списак спортова
|
|
На Играма су била и два демонстрацијска спорта: пелот (игра слична сквошу) и тенис.
[уреди] Списак поделе медаља
(Медаље домаћина посебно истакнуте)
| Олимпијске игре 1968. |  |
||||
|---|---|---|---|---|---|
| Пласман | Држава |  |
 |
 |
Укупно |
| 1 |  САД |
45 | 28 | 34 | 107 |
| 2 |  СССР |
29 | 32 | 30 | 91 |
| 3 |  Јапан |
11 | 7 | 7 | 25 |
| 4 |  Мађарска |
10 | 10 | 12 | 32 |
| 5 |  НДР |
9 | 9 | 7 | 25 |
| 6 |  Француска |
7 | 3 | 5 | 15 |
| 7 |  Чехословачка |
7 | 2 | 4 | 13 |
| 8 |  Западна Немачка |
5 | 11 | 10 | 26 |
| 9 |  Аустралија |
5 | 7 | 5 | 17 |
| 10 |  Велика Британија |
5 | 5 | 3 | 13 |
| 11 |  Пољска |
5 | 2 | 11 | 18 |
| 12 |  Румунија |
4 | 6 | 5 | 15 |
| 13 |  Италија |
3 | 4 | 9 | 16 |
| 14 |  Кенија |
3 | 4 | 2 | 9 |
| 15 |  Мексико |
3 | 3 | 3 | 9 |
| 16 |  Југославија |
3 | 3 | 2 | 8 |
| 17 |  Холандија |
3 | 3 | 1 | 7 |
| 18 |  Бугарска |
2 | 4 | 3 | 9 |
| 19 |  Иран |
2 | 1 | 2 | 5 |
| 20 |  Шведска |
2 | 1 | 1 | 4 |
| 21 |  Турска |
2 | 0 | 0 | 2 |
| 22 |  Данска |
1 | 4 | 3 | 8 |
| 23 |  Канада |
1 | 3 | 1 | 5 |
| 24 |  Финска |
1 | 2 | 1 | 4 |
| 25 |  Етиопија |
1 | 1 | 0 | 2 |
 Норвешка |
1 | 1 | 0 | 2 | |
| 27 |  Нови Зеланд |
1 | 0 | 2 | 3 |
| 28 |  Тунис |
1 | 0 | 1 | 2 |
| 29 |  Пакистан |
1 | 0 | 0 | 1 |
 Венецуела |
1 | 0 | 0 | 1 | |
| 31 |  Куба |
0 | 4 | 0 | 4 |
| 32 |  Аустрија |
0 | 2 | 2 | 4 |
| 33 |  Швајцарска |
0 | 1 | 4 | 5 |
| 34 |  Монголија |
0 | 1 | 3 | 4 |
| 35 |  Бразил |
0 | 1 | 2 | 3 |
| 36 |  Белгија |
0 | 1 | 1 | 2 |
 Јужна Кореја |
0 | 1 | 1 | 2 | |
 Уганда |
0 | 1 | 1 | 2 | |
| 39 |  Камерун |
0 | 1 | 0 | 1 |
 Јамајка |
0 | 1 | 0 | 1 | |
| 41 |  Аргентина |
0 | 0 | 2 | 2 |
| 42 |  Грчка |
0 | 0 | 1 | 1 |
 Индија |
0 | 0 | 1 | 1 | |
 Тајван |
0 | 0 | 1 | 1 | |
| Укупно | 174 | 170 | 183 | 527 | |
|
|
|
|
|---|---|---|
|
Атина 1896. | Париз 1900. | Сент Луис 1904. | Лондон 1908. | Стокхолм 1912. | Антверпен 1920. | Париз 1924. | Амстердам 1928. | Лос Анђелес 1932. | Берлин 1936. | Лондон 1948. | Хелсинки 1952. | Мелбурн 1956. | Рим 1960. | Токио 1964. | Мексико Сити 1968. | Минхен 1972. | Монтреал 1976. | Москва 1980. | Лос Анђелес 1984. | Сеул 1988. | Барселона 1992. | Атланта 1996. | Сиднеј 2000. | Атина 2004. | Пекинг 2008. | Лондон 2012. Шамоне 1924. | Сент Мориц 1928. | Лејк Плесид 1932. | Гармиш-Партенкирхен 1936. | Сент Мориц 1948. | Осло 1952. | Кортина Дампецо 1956. | Скуо Вели 1960. | Инсбрук 1964. | Гренобл 1968. | Сапоро 1972. | Инсбрук 1976. | Лејк Плесид 1980. | Сарајево 1984. | Калгари 1988. | Албертвил 1992. | Лилехмер 1994. | Нагано 1998. | Солт Лејк Сити 2002. | Торино 2006. | Ванкувер 2010. |
||
