Летње олимпијске игре 1992.

Из пројекта Википедија

XXV Олимпијске игре су одржане у 1992. године у Барселони, у Шпанији. Кандидати за домаћина су још били Амстердам, Београд, Бирмингем, Бризбејн и Париз, али се МОК одлучио за Барселону, родни град тадашњег председника МОК Хуана Антонија Самарана.

XXV Олимпијске игре – Барселона 1992.

Град домаћин	Барселона, Шпанија
Број држава	169
Број спортиста	9956
Број спортова	32
Број такмичења	286
Отварање игара	25. јул 1992.
Затварање игара	9. август 1992.

Након Игара у Минхену 1972. ово су биле прве Игре на којима су учествовале све чланице Међународног олимпијског покрета, након низа Игара на којима су забележени бојкоти појединих држава. Након 28-годишње суспензије поново је дозвољен наступ Јужноафричкој Републици, а Немачка је поновно наступала уједињена. Распадом Совјетског Савеза прибалтичке земље (Естонија, Летонија и Литванија) су наступале одвојено, док су остале чланице бивше државе наступиле као Здружени совјетски тим. Први пут су самостално наступиле и бивше републике из Југославије (Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Македонија) док су такмичари из остатка крње Југославије због санкција добили право наступа само као Независни олимпијски тим.

Игре су отворене спектакуларном церемонијом, на којој је олимпијски пламен пренешен до велике бакље на стадиону стрелом коју је испалио стреличар Антонио Реболо. |Телевизијски снимци су касније показали да је испаљена стрела у ствари промашила бакљу и пала иза ње, а ватра је упаљена коришћењем резервног механизма. Музичка тема игара била је песма "Barcelona", коју је посебно за ове игре написао Фреди Меркјури, а одмах је постала велики хит.

У програм Игара је уврштен бадминтон, бејзбол (након што је шест пута био демонстрациони спорт) и џудо за жене, а поново је у програм враћен и кајак и кану на дивљим водама (дисциплина слалом).

У такмичарском програму су се истакнули следећи појединци и догађаји:

У кошарци је дозвола наступа на Играма професионалним спортистима довела до састављања по многима најјаче кошаркашке екипе свих времена, екипе САД која је одмах добила назив Тим снова. Ова екипа, предвођена играчима као што су Мајкл Џордан, Меџик Џонсон и Лери Бирд је релативно лако дошла до златне медаље.
Гимнастичар Витали Шчербо из Здруженог совјетског тима (иначе Белорус) је освојио шест злата, од чега пет појединачно и шесто у тимском такмичењу.
У такмичењу у скоковима у воду једно злато је освојила Фу Мингксиа из Кине, иако је у том тренутку имала мање од 14 година.
Руски пливачи су доминирали слободним стилом, Александар Попов и Јевгениј Садовyј су освојили по два појединачна злата, а Садовyј и треће у штафети. Код жена је Кристина Егерсеги из Мађарске освојила три појединачна злата.

[уреди] Попис спортова

(Пливање, синхронизовано пливање, ватерполо и скокови у воду се сматрају различитим дисциплинама истог спорта)

Атлетика
Бадминтон
Бејзбол
Бициклизам
Бокс
Дизање тегова
Гимнастика
Хокеј на трави
Рвање
Једрење

Синхронизовано пливање
Скокови у воду
Стреличарство
Стрељаштво
Стони тенис
Тенис
Ватерполо
Веслање

Демонстрациони спортови су били баскијски пелот, хокеј на котураљкама и теквондо.

[уреди] Списак медаља

(Медаље домаћина посебно истакнуте)

Укупно		260	257	298	815
Олимпијске игре Барселона 1992.
Пласман	Држава				Укупно
1	Здружени совјетски тим	45	38	29	112
2	САД	37	34	37	108
3	Немачка	33	21	28	82
4	Кина	16	22	16	54
5	Куба	14	6	11	31
6	Шпанија	13	7	2	22
7	Јужна Кореја	12	5	12	29
8	Мађарска	11	12	7	30
9	Француска	8	5	16	29
10	Аустралија	7	9	11	27
11	Канада	7	4	7	18
12	Италија	6	5	8	19
13	Велика Британија	5	3	12	20
14	Румунија	4	6	8	18
15	Чехословачка	4	2	1	7
16	Северна Кореја	4	0	5	9
17	Јапан	3	8	11	22
18	Бугарска	3	7	6	16
19	Пољска	3	6	10	19
20	Холандија	2	6	7	15
21	Кенија	2	4	2	8
22	Норвешка	2	4	1	7
23	Турска	2	2	2	6
24	Индонезија	2	2	1	5
25	Бразил	2	1	0	3
26	Грчка	2	0	0	2
27	Шведска	1	7	4	12
28	Нови Зеланд	1	4	5	10
29	Финска	1	2	2	5
30	Данска	1	1	4	6
31	Мароко	1	1	1	3
32	Ирска	1	1	0	2
33	Етиопија	1	0	2	3
34	Алжир	1	0	1	2
	Естонија	1	0	1	2
	Литванија	1	0	1	2
37	Швајцарска	1	0	0	1
38	Јамајка	0	3	1	4
38	Нигерија	0	3	1	4
40	Летонија	0	2	1	3
41	Аустрија	0	2	0	2
	Намибија	0	2	0	2
	Јужноафричка Република	0	2	0	2
44	Белгија	0	1	2	3
	Хрватска	0	1	2	3
	Независни олимпијски тим	0	1	2	3
	Иран	0	1	2	3
48	Израел	0	1	1	2
49	Тајван	0	1	0	1
	Мексико	0	1	0	1
	Перу	0	1	0	1
52	Монголија	0	0	2	2
52	Словенија	0	0	2	2
54	Аргентина	0	0	1	1
	Бахами	0	0	1	1
	Колумбија	0	0	1	1
	Гана	0	0	1	1
	Малезија	0	0	1	1
	Пакистан	0	0	1	1
	Филипини	0	0	1	1
	Порторико	0	0	1	1
	Катар	0	0	1	1
	Суринам	0	0	1	1
	Тајланд	0	0	1	1

Олимпијске игре
Летње Олимпијске игре Атина 1896. \| Париз 1900. \| Сент Луис 1904. \| Лондон 1908. \| Стокхолм 1912. \| Антверпен 1920. \| Париз 1924. \| Амстердам 1928. \| Лос Анђелес 1932. \| Берлин 1936. \| Лондон 1948. \| Хелсинки 1952. \| Мелбурн 1956. \| Рим 1960. \| Токио 1964. \| Мексико Сити 1968. \| Минхен 1972. \| Монтреал 1976. \| Москва 1980. \| Лос Анђелес 1984. \| Сеул 1988. \| Барселона 1992. \| Атланта 1996. \| Сиднеј 2000. \| Атина 2004. \| Пекинг 2008. \| Лондон 2012. Зимске Олимпијске игре Шамоне 1924. \| Сент Мориц 1928. \| Лејк Плесид 1932. \| Гармиш-Партенкирхен 1936. \| Сент Мориц 1948. \| Осло 1952. \| Кортина Дампецо 1956. \| Скуо Вели 1960. \| Инсбрук 1964. \| Гренобл 1968. \| Сапоро 1972. \| Инсбрук 1976. \| Лејк Плесид 1980. \| Сарајево 1984. \| Калгари 1988. \| Албертвил 1992. \| Лилехмер 1994. \| Нагано 1998. \| Солт Лејк Сити 2002. \| Торино 2006. \| Ванкувер 2010.