Кромпир
Из пројекта Википедија
| Кромпир | ||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 |
||||||||||||
| Таксономија | ||||||||||||
|
||||||||||||
|
|
||||||||||||
| Solanum tuberosum L. |
||||||||||||
|
|
||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||
|
Кромпир је биљка из породице Solanaceae. Користи се за исхрану људи и стоке. Пореклом је из Јужне Америке, са Анда. У Европу су га донели Шпанци 1536. године. Плод је подземни и овалан, а цвет је различитих боја: бели, плави, розе или љубичаст.
[уреди] Кромпир у Србији
Кромпир је у Србију донео Доситеј Обрадовић.
Гаји се у низинама и на планинама али најпознатији је из околине Ивањице и Чачка. Ту се вероватно због специфичне климе, земљишта али и дуге традиције производи врло укусан кромпир у великим количинама. Због свега тога, у Гучи је и подигнут Институт за кромпир који се бави селекцијом врста са великом приносима, отпорним на болести и сл.
Кромпир напада инсект Кромпирова златица која може бити погубна за род.
Кромпир се преко зиме ставља у подземне трапове где ,ако није изложен температурама испод нуле, може да сачека пролеће. зато је, поред издашности и релативно ниске цене један од главних састојака у исхрани.
Конзумира се куван и печен док је сиров опасан по здравље. Некада су ђаци да би избегли писмени задатак, појели сирови кромпир пре одласка у школу да би се разболели. Данас се са часова бежи и без кромпира.
Индустријским поступком од кромпира се добија скроб. Сечењем кромпира на танке листиће и печењем истих у врелом уљу добија се чипс који се једе поред пића (нпр пиво) и изазива жеђ јер је слан.
